Introduction

Svuda naokolo bele planine - na kojima je već davno "umrlo" leto. Mali planinski zaseok sa 5-6 kuća. Neka teška i moćna zima, sneg do "ramena". Zora sviće, onako teško se probijajući, kroz pancir tame i sumaglice. U zadnjoj od kuća već se uveliko veselo vije debela brazda dima iz dimnjaka. Na ognjištu se već krčka pristavljen kotlić sa "ovčom" čorbom. Na planini se rano ruča, a i rano leže. Baba i deda sami, pa ne baš potpuno sami, tu je sva krupna i sitna stoka i "treći" član domaćinstva kuja Cana. Sinovi se retko jave još ređe dođu. "Ma daleko je ta PUSTA AMERIKA. Nije ni njima lako". Svake bogovetne zime, svakog jutra (po potrebi i uveče) ista slika. U 4 ujutru deda u gunju i šubari stoji na pragu gleda prema stali i viče (jedno 20-30 metara do štale). "NA CANO NA, na Cano, na Cano, na, na, na..!" Od silnog snega se ne vidi ništa, na prvi pogled da pomisli čovek: Šta se dere deda? U tom istom momentu iz onog smeta snega pored njegovih nogu izroni Cana, sva mokra, zadihana sa isplaženim jezikom. Gleda u njega sa svojim pametnim očima, maše repom, raduje se. Umesto blagog tapšanja po glavi deda vikne koliko ga grlo nosi:"CIBE CANO, cibe, cibe bre marš u štalu-cibe, cibe, cibe bre...". Cana se teško probijajući kroz sneg vrati do štale, istog momenta deda zove: " Na Cano, na, na Cano, na na, na, na, na...". Cana sa teškom mukom nazad. Gazda mora da se sluša, to joj instikt govori, pa tako dugo traje ova čudna igra. U jednom trenutku vikne baba: " Ama čoveče, šta radiš? Vala ženo još ništa, čekam da mi Cana uprti putanju do štale!". Kada je putanja gotova, deda se uputi u štalu, Cana ga u stopu prati, srećna, zadovoljna, skiči dok on sa njom blago priša i po koji put pomiluje po glavi. Odžak se veselo puši, kotlić se krčka, u kućici toplo, stoka namirena. "De, de ženo da se ruča" - kaže deda. Baba prvo uzme jednu staru okrnjenu panicu, sune dve pune kutlače čorbe (onako kao slučajno, zahvati više mesa) i onom uprtom putanjom ode i stavi je ispred štale. Cana već čeka, skiči, maše repom, raduje se, a ono: na Cano, cibe Cano- to je već zaboravila do sledećeg zvanja. Čudan je planinski zivot, sve se meri po zaslugama.

Ingredients

Method