maja3s - 21. okt. 2009.
ako je posna slava bez zelea i bananica jer sadrzi zelatin koji je zivotinjskog porijekla

krstana - 21. okt. 2009.
Slavsko žito nije poslastica, tako da su bananice i žele bombone potpuno suvišne. Pomodarstvo koje poslednjih godina vlada pri slavljenju slava, od slave pravi cirkus i jeftino nadmetanje (jeftino po ponašanju i ukusu, a u novcu veoma skupo).

bodigard - 21. okt. 2009.
Meni je najbolje slavsko zito koje pravi moja mama. U skuvano i samleveno zito doda samo prah secer, orahe i malo vanilije.

millka - 21. okt. 2009.
A moji su oduvek dodavali i muskat orah, uz šećer, mlevene orahe i suvo grožđe. Mi ga takvog obožavamo. Od gore ga pospemo mlevenim orasima, a od polutki oraha se napravi krst.

i tako, decenijama.

neobavesten - 21. okt. 2009.
Mleveno zito je apsolutna glupost, jer je prvo potrebano da se raspitate šta zito i svako zrno zita predstavlja. Svako zrno zita predstavlja dusu jednog vaseg pretka, te je, po meni, mlevenje zita svetogrdje. Ni u jednom manastiru necete videti da svestenici melju zito niti bilo šta od „priloga” koji se dodaju. Raspitajte se prvo pa onda druge savetujete za vase tzv „slavsko zito”.

bodigard - 21. okt. 2009.
Ja nisam rekao da je ispravno tako praviti slavsko zito, ali sam rekao da mi je tako najbolje. Istina je da je pravo slavsko zito samo zito skuvano u slatkoj vodi i posluzuje se nesamljeveno i bez ikakvih drugih dodataka.

DZEKSON - 21. okt. 2009.
Ovo nije zito koje bi trebalo sluziti na dan svoje kucne slave.A svakog drugog dana,kao poslasticu,u redu.

Masinica - 21. okt. 2009.
Za one koji prave zito ( ne slavsko) sa lomljenim zrnima.

Probajte koristiti već slomljeno zito - bulgur.

Samo se potopi u vrelu vodu 20 min, uputstvo je na kesici.

Tako se skrati vrijeme jer se zito ne kuha i ne melje.

mojaporodica - 21. okt. 2009.

zito Treba jesti često..slavsko možda Ima svoja pravila pripreme Ali kod nas svaki pop drugo pravilo Tajo da se na kraju nema pojma

odimidodjimi - 21. okt. 2009.
onda nije Slavsko zito nego kuvano zito da glasi recept. Joj šta ste dosadne,veca polemika oko recepta nego na diskusiji trlababa lan da joj prođe dan a za lektora niko da se javi kad je poso u pitanju niste u prve redove nego samo za klapanje.

millka - 22. okt. 2009.
Svaki kraj ima svoje običaje i da se nebi pojedini pravili prepametni na račun nas jadnika koji eto nemaju pojam kako da slave Slavu (sa sve svojim prethodnim generacijama, jer ja o spremanju Slave, pa i žita nisam učila iz novinskih članaka niti knjiga, već od svoje majke i bake, a one od svojih...), prenosim vam tekst sa sajta www.spcportal.org koji se odnosi na SLAVSKO ŽITO:

„Славско жито

Уочи славе домаћица припрема славско жито - кољиво или панаију. Славско жито се кува од чистог и отребљеног пшеничног зрна. Један килограм или пола килограма жита (зависно од броја гостију), укува се у чистој води, затим се процеди и мало просуши. Просушено жито се, затим, меље. У самлевено жито додаје се шећер, млевени ораси, мало ванилин шећера и мало морског ораха ради лепшег укуса. То се ставља у неку плитку чинију или тацну, лепо обликује , и по површини се поспе шећером у праху или млевеним орасима.

Како се спрема славско жито

Мада изгледа једноставно спремати жито, то ипак није тако лака ствар. Кувати га на овај начин: набавити пшеницу ”белију„ која је бела и крупна, отребити је, па је два дана пред славу, увече, потопити у лонац са чистом водом и оставити је да у тој води преноћи до сутрадан. Има домаћица које спремају жито на тај начин што га скуваног самељу, а има их које га пре кувања ”отуцају„. Када домаћица не жели да меље пшеницу, већ да је меси, онда сутрадан, пошто је пшеница преноћила потопљена, оцедити је од воде и мало-помало је туцати у авану од месинга. Када се тврда љуска скинула са зрневља, опрати пшеницу у неколико хладних вода, спустити је у лонац, налити хладном водом да огрезне и на тихој ватри кувати око 2 часа, то јест док вода не постане бела и зрно потпуно мекано.

У случају да домаћица жели пшеницу да меље, није потребно да је отуцава, већ изјутра пошто је пшеница преноћила потопљена, ставити је да се у истом лонцу и води кува. На овај начин спремана, пшеница ће се дуже кувати. За време кувања избегавати доливање, а нарочито мешање. Пшеница лако загорева, зато је непрестано кувати на слабој ватри. Кувану пшеницу ставити на ђевђир и под чесмом испирати све док са ње не нестане бела скрама, а зрневље не буде потпуно чисто и бело. Пустити пшеницу да добро откапље од воде. Већи сто застрти чистим столњаком па по њему пшеницу распоредити, али тако да не дође зрно преко зрна. Преко тога ставити други чисти столњак. Оставити пшеницу да преноћи, а сутрадан рано изјутра ставити је у дубљи суд и ако је отуцана месити.”

Dunavska - 22. okt. 2009.
E, sto ima priprostih ljudi....

„Svako zrno zita predstavlja dusu jednog vaseg pretka, te je, po meni, mlevenje zita svetogrdje.”

A šta je onda zvakanje tih istih simbola naših predaka, i varenje istih...da ne idem dalje...

Xaxaxa, e da znaš...zesce polemike se vode na forumu 'recepti', nego na 'politika' :D

Mnogo smo mi cudna sorta ljudi.

Pozdrav svima!

ecolid19 - 25. okt. 2009.
Ja zito zasladim MEDOM, ili smesa secer i med, i obavezno mleveni orasi i suvo grozdje.