Decji dodatak je 180 evra za prvo i drugo dete. Svako sledeće dete dobija oko 220 evra. Taj dodatak dobija uvek samo jedan roditelj i to nezavisno da li radi ili ne. Ko će ga dobiti zavisi od toga kako su se roditelji dogovorili. Ako dobija onaj roditelj koji ne radi- decji dodatak placa Landeskasse, a ako dobija onaj koji radi-placa poslodavac.

Da razjasnimo jednu stvar:

Građani bilo koje EU-države (osim Rumunije i Bugarske) imaju pravo da se nasele gde god žele. Za to im ne treba nikakva dozvola, viza ili slično. To pravo se zove na Nemačkom „Freizügigkeit” (da, znam, reč ima i drugo značenje), a detalji se mogu npr. tu pročitati:

http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=457&langId=de

Jednostavno rečeno, koristeći navedeno pravo na slobodno kretanje, rad i naseljavanje u EU mogu se koristiti i resursi tipa zdravstveno osiguranje ili socijalna pomoć.

A što se članova uže porodice EU-građanina tiče, za njih važi sledeće

http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=460&langId=de

U prevodu: članovi uže porodice EU-građanina imaju pravo na boravak sa njim u istoj državi, bez obzira na njihovo državljanstvo. O pravu na rad nisam našao ništa, mislim ta to nije garantovano članovima porodice koji nisu EU-građani.

Pozdrav
Laslo

***
Familienangehörige

Folgende Familienangehörige haben ungeachtet ihrer Staatsangehörigkeit das Recht, sich in demselben Land wie der Arbeitnehmer aufzuhalten:

Ehegatten,
eingetragene Partner (vorausgesetzt, dass eingetragene Partnerschaften im Aufnahmeland rechtlich einer Ehe gleichgestellt sind),

Nachkommen, die das 21. Lebensjahr noch nicht vollendet haben oder denen Unterhalt gewährt wird,

Verwandte in gerader aufsteigender Linie (z. B. Eltern, Großeltern), denen Unterhalt gewährt wird.

Samo što Berlin2006 govori iz ugla srpskog državljana. Na to smo se svi navikli, to nam je iskustvo i ne znamo za drugo.

Jasno je da „samo” kao državljanin Republike Srbije ne bi dobio ni dozvolu za boravak bez osiguranog posla (a i tako bi to možda teško išlo). Pa ne bi mogao ni da ostaneš i kao posledica ne bi dobio ni socijalnu pomoć.

Ali za građane EU-država važe drugačiji zakoni, hteli mi to da priznamo ili ne. Te zakone treba detaljno proveriti pre nego što se paušalno kaže „što bi ti to hteo (...)”.

O socijalnom osiguranju na primer možeš ovde nešto pročitati:

http://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=de&catId=26

odnosno:

http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=857&langId=de&intPageId=972

***
„Sie haben keine Sozialversicherungsleistungen aufgrund einer gegenwärtigen oder vergangenen Beziehung, und Sie sind nicht erwerbstätig. In diesem Fall gelten für Sie als nicht erwerbstätige Person die Rechtsvorschriften des Landes, in dem Sie wohnen. Bitte beachten Sie, dass der Zugang zu Sozialversicherungsleistungen in einigen Ländern nur Personen gewährt wird, die dort wohnen, in anderen sind nur Personen (und ihre Familienangehörigen) versichert, die eine Erwerbstätigkeit ausüben.”
***

By the way, ako danas jedan IT-stručnjak u Nemačkoj ne može naći posao (bilo koji posao u struci za neku prosečnu platu u tom sektoru, a ne nešto posebno gde se ništa ne radi a plata je velika), taj bolje da ostane tamo gde je. A ako računamo neto početnu platu od 1500-1800€, jasno je da ne treba razmišljati u perspektivama socijalne pomoći.

Ja u klin ti u plocu.

Zato sam sada procitao uslove za taj famozni zakon o slobodnom kretanju.

Državljani EU iamju pravo boravka i rada u svim drzvama clanicama EU.

Za nezaposlone EU to pravo isto vazi, s tim sto moraju pri ulasku u zemlju dokazati da neće traziti socijalnu pomoć. To se svodi na to da imaš zakljuceno zdravstveno osiguranje i novac potreban za boravak u doticnoj zemlji. To moras imati već na ulazu u zemlju.

Iz toga sledi da nemate prava ni na kakvu socijalnu pomoć sasmim dolaskom. A kada nađeteposao i pocnete da uplacajete u socijalne sisteme, onda principijelno imate pravo na socijalnu pomoć, ali iznos te pomoći zavisi direktno od iznosa placenih doprinosa, i duzine vremenskog perioda uplacivanja u socijlane sisteme.

A već rekoh, ni ljudi koji su decenijama uplacivali više ne dobijaju bog zna šta.

A i deciji dodatak je upravo to - dodatak. Ne možeš sa decijim dodatkom planirati zivot.

Tako da, batali tu ideju, nego lepo nadji posao, pa prvo ti dodji pa kad nadjes stan i prođe probni period, onda ti se i supruga pridruzi.

I to je to. Nema nikakve magije.

Odjava,
Jaga

Jaga je u pravu, a vi ako mislite da ćete dolaskom u Nemacku odmah dobiti placen stan i socijalu, idite pa pokusajte.
Možda i dobijete, ali ja ne verujem.

Meni su jedi rekli da je odmah moguće,drugi posle tromesecnog rada i gubitka posla a treci tek posle godinu dana. Savetovao sam se i sa dva advokata koji su mi dali razlicite odgovore. Jedan da imam odmah sva prava kao i Nemac a drugi pravo na socijalu tek posle godinu dana. Lično mislim da je odmah moguće ali postoji mogućnost da njihova administracija pokusa da te obeshrabri pa tako budes bez primanja prvih nekoliko meseci.Vecina diskutanata nije bila u toj situaciji jer su dolazili sa srpskim pasosem i njihov je boravak uslovljen radom prvih nekoliko godina. Postoji mogućnost da im ovo zvuci neverovatno i lupanje gluposti. U svakom slučaju bilo bi poželjno da odradis bar prvih nekoliko meseci. Pozdrav i javi nam šta si uradio.

Na osnovu mog raspitivanja o svemu i svačemu što se Nemacke tiče zakljucio sam da je posle atomske bombe nemacka birokratija najvece zlo kreirano u istoriji covecanstva. Nekada davno mislio sam da je kod Nemaca sve „pod konac”, da je sve jasno što se propisa tiče i da tu nema nekih prevelikih nedoumica. Milion puta sam čuo na raznim diskusijama i forumima da ljudi nose kopije propisa, zakona itd. i da se ubeđuju i raspravljaju sa sluzbenicima. Neko prođe ovako, neko onako.

Da mi je to neko pricao da je takva birokratija u Kazahstanu pa i da se ne zacudi covek, ali od Nemaca takvo ludilo nisam ocekivao.

Najludji primer je iskustvo jednog lika (on je isto iz IT-ja) koji je nasao firmu u Nemackoj koja bi ga zaposlila ali onda je nastao neverovatan problem. U toj firmi nisu mogli (nisu hteli) da urade ugovor sa njim jer on nema boravak u DE a boravak u DE ne možeš da dobijes ako nemas obezbedjen posao. Birokratija ga je tako vrtela u krug dugo. Lik je kukao na jednom forumu (na elitesecurity mislim) danima i tražio savete od ljudi. Ne secam se kako je na kraju resio problem ali ako se ne varam mislim da je toj babi u HR-u te firme nosio papire i propise o Plavoj Karti ne bi li je ubedio kako to sve funkcionise i da njemu treba ugovor firme da bi dobio ulazne papire i vizu.

U svakom slučaju to ne treba coveka da obeshrabri. Ocigledno su u toj birokratiji sirom sveta sve sami ludaci pa bilo to Srbija, Nemacka, Amerika ili Kazahstan.

Naravno da možeš ako imaš dovoljno para za kauciju i ako nađeš nekog ko će ti je izdati. Nikakve formalne prepreke nema!

Ali suštinskih ima.

- Stanodavci obično traže uverenje o tome gde si zaposlen i koliko mesečno zarađuješ. Nema zakona o tome, oni to tako čisto da bi bili sigurni da ćeš moći da plaćaš stanarinu.

Treba samo naći stanodavca koji to ne traži. Ili imati dovoljno para u nekoj nemačkoj banci, ponekad i to pali.

Dali moguće da su svi otišli na odmor, pa mi niko ne može odgovoriti?