Alapače možemo rangirati na više načina i statusa . Ali mislim da je sledeči rang najadekvatniji.
Na dnu lestvice je, naravno, alapača početnica (iliti akutus bonus tužibabus). Ona uglavnom sluša i upija svu pamet ovog sveta od starijih i iskusnijih alapača, gleda u njih ucaklelim okicama i mašta kako će i ona jednog dana biti glavna alapača u društvu. Već vežba tako što roditeljima ofira starijeg brata u koje doba noći se uvukao u sobu i da nije promenio čarape, a njemu uredno ogovara svoje školske drugarice, balavice jedne nevaspitane, i ugovara mu dejt sa najboljom ribom u školi kako ne bi rekao ćaletu i kevi da je pušila u kuptailu dok su oni bili u vikendici na Kosmaju.
Sledeća po rangu je autentična svakodnevna alapača (femina domestikus blablatućus), u koju u velikoj većini izrasta alapača početnica. To je status kojim se, moram, istina nevoljno, da se saglasim sa mojim drugom Pecom sa početka priče, ponosi dobrana većina ženskog roda ovdašnjeg. Uz rizik da žestoko naljutim nekoliko svojih poznanica koje bi mogle da se pronađu u ovoj tvrdnji, kao i nekolicinu muških alapača (najgore podvrste alapačizma koja zaslužuje poseban tretman - e sad mi je proradio onaj gen moj balkanski i odmah mi na pamet padaju navijači Rada i još neke ekstremne grupacije), elem uz sav taj rizik čvrsto verujem da bi svet bez alapačizma bio mnogo lepše mesto za život. Ali, ne vredi. Svuda je oko nas. Od nevinog jutarnjeg ćaskanja uz kaficu o novim kolima komšija Pere, preko pogubnog novinskog turbo tračarenja i bolesnog televizijskog voajerizma (čitaj: Veliki brat + Sve za ljubav = 48 sati, svadba), do paranoičnog skupštinskog nadlajavanja začinjenog pikanterijama iz đavolje kuhinje sujete i gluposti.
Konačno, najtalentovanije od autentičnih srpskih alapača postaju 'krem de la krem' alapačkog društva - originalne belosvetske torokuše (tera alba torokus hipokrita par ekselans). To je već birano društvo verbalnih profuknjača. Ne bih da imenujem.
Imam prijateljicu kojoj slobodno mogu da poverim da sam „spavač” Al Kaide sa zadatkom da srušim... srušim... šta li bi vredelo ovde srušiti... (nisam, ovo je samo primer) ili da sam dobio sedmicu na Lotou (nisam ni to, i to je nažalost samo primer), ili da sam se, daleko bilo, zatelebao u neku pevaljku sa Ibarske (nisam ni to, samo jednom, zamalo...), i da budem potpuno siguran da to neće stići čak ni do ušiju njene drage mame koja, inače, zna i broj kondoma bivšeg dečka svoje mezimice. Ali, to je već drugi par rukava. Košulje koju ja nemam nameru da nosim.
Samo... drago mi je što u svakom kukolju ima žita. Srećom, sasvim dovoljno da čovek može da izabere.

Homo