Tipična balkanska jajara..
krstana
(?!)
05. септембар 2009. у 05.13
... je duboko nesrećna osoba. Verovatno ružne spoljašnosti a sa premalo inteligencije da bi taj manjak, za koji nije sama kriva, uspela da kompenzuje duhovnošću, obrazovanjem, šarmom (za koje bi već mogla biti sama zaslužna, ali – nije). Ima taman tek toliko pameti da shvati da bi joj taj put bio težak, pa se kao i svaka jajara odlučuje za lakši. Nesposobna da smislenim rečenicama učestvuje u bilo kakvoj komunikaciji, strogo se drži jedine veštine koju poseduje, a često je i razvije do zavidnih visina – primitivizma. Jajara je tu svoj na svome. Po sistemu „Nisam pametan, nisam načitan, nisam lep, nikome nisam zanimljiv…ali zato na Internetu mogu biti primitivan kol’ko mi srce ište”, ova osoba uvek ima keca u rukavu. Kada vidi da je ignorisana, kada uvidi da ničije poštovanje ne može da zasluži, kada potroši sve senzacionalističke, ekstremne adute, uvlači se u blato iz koga jedino i ume da dejstvuje.
Pomalo podseća na žutu štampu: prvo pokuša sa nekim ozbiljnim temama, pa se ispostavi da im jednostavno nije dorasla; bolno zaključi da je tu inferiorna, da ima mnogo kvalitetnijih novina, koje osim što pišu znaju i o čemu pišu; e, onda se specijalizuje za ono u čemu mu nema ravnog – voajeriše, viri pod suknje, kopa po djubretu… Zanimljivo je da se u blatu i na djubrištu oseća kao u svom prirodnom staništu. U taj eko-sistem jedino može savršeno da se uklopi. Tu ga tapšu po ramenu oni slični njemu, ubeđuju ga da to što oseća nije smrad, nego da tako ustvari miriše cveće. Dok u ekstazi pliva kanalizacijom ljudske civilizacije umišlja da je bolji i od Čavića i od Felpsa. I u toj disciplini stvarno i jeste najbolji plivač. Pliva isključivo prsno, jer uživa kad mu je lice zagnjureno u materiju kroz koju se kreće.
Druga paralela sa žutom štampom, je čuveni izostanak identiteta autora. Potpisuje se inicijalima, odnosno nikovima, iza kojih, kao i svaka jajara, misli da može da se sakrije od posledica. Verovatno se u životu nadobijao batina od muškaraca, prezira od žena, podsmeha i ignorisanja i od jednih i od drugih, pa se kloni komunikacije „licem u lice”. Toliko su odbačene u svakom pristojnom i normalnom okruženju, da jajare svuda traže priliku za osvetu. Ali iz straha od batina i prezira kojih se dobro sećaju, svoje „nastupe” sada svode na medijume u kojima mogu nastupati bezlično, tj. bez identiteta.
Želja jajare da bude primećen, da bilo čime isprovocira reakciju, ne treba u vama da izazove sažaljenje. Bar ne veće od onoga kad čujete da neko kašlje. I jedno i drugo su simptomi. Samo što se pametan čovek leči, a jajara svoju bolest , izopačenost i ružnoću (ne samo fizičku) neguje. Ubeđen da je interesantan, on i dalje pliva, lica okupanog fekalijama, uživa u svom smradu, i smrdi pod svojim nikom.
Da li ste nepristojni ako takvoj osobi kažete da je budala, seljačina, primitivac? Da li ste netolerantni ako mu kažete da je obična pederčina i kukavica? Verovatno niste. Ali nemate želju da mu sve to saopštite jer jednostavno prezirete kukavičluk i jajarenje.
A i mnogo smrdi…Baš mnogo…
usamljeni_jahac
(gonic stoke)
05. септембар 2009. у 05.58
Evo šta kažu drugi o VAMA:
ANTISEMITIZAM – TO JE POKAZATELJ VISOKOG INTELEKTA.
Kao primer može se navesti nekoliko izjava svetski poznatih ljudi o Jevrejima.
Džordž Vašington (1.predsednik SAD, 1732 – 1799), iz njegove knjige »Maksime Vašingtona«): »Sasvim je žalosno što ih ni jedna država, starija od ove, nije pokorila kao kugu društva i svog velikog neprijatelja, čijim je prisustvom usrećena Amerika«.
Muhamed (osnivač muhamedanstva, 570 – 632, iz Korana): »Ne mogu da shvatim da sve do sada niko nije izgnao te životinje, čije je disanje slično smrti. Zar ne bi svako uništio divlje zveri, koje jedu ljude, čak ako one imaju ljudski oblik? Da li Jevreji predstavljaju nešto drugo, osim ljudoždere?«
Martin Luter (crkveni reformator, 1483 – 1546): »Strastvena želja vapijućih srca Jevreja nada se da će doći onaj dan, kada će oni moći da se odnose prema nama tako, kao što su postupali u vreme Jesfiri u Perisji. I koliko je Jevrejima bliska knjiga Jesfir, koja opravdava njihovu krvoločnost, osvetoljubivost i apetite razbojničkih nada!. Nikada sunce nije svetlelo narodu, krvožednijem i osvetničkijem, koji se zanosi idejom uništenja i ugušenja ljudi druge vere«.
Petar Prvi (ruski imperator, 1672 – 1725): »Više volim da vidim u mojoj zemlji muhamedance i mnogobošce, nego Jevreje. Poslednji su prevaranti i lupeži. Oni neće dobiti odobrenje da se nasele i organizuju svoj posao. Bez obzira na moja naređenja, oni nastoje da to ostvare potkupom mojih činovnika sa ciljem da postanu ravnopravni«.
Žan Fransoa Volter (francuski pisac, 1694 – 1778): »Jevreji nisu ništa drugo nego prezren i varvarski narod, koji je tokom dugog vremena spojio odvratno koristoljublje sa užasnim predrasudama i neugasivom mržnjom prema narodima, koji ih trpe i na kojima se oni obogaćuju«.
Bendžamin Franklin (američki naučnik i državni radnik, 1706 – 1790): »Ma gde bilo, u zemlji, u kojoj se naseljavaju Jevreji, nezavisno od njihovog broja, oni snižavaju njen moral, komercijalno poštenje, izoluju se i ne dopuštaju da se asimiluju. Ako ih mi putem Ustava ne isključimo iz SAD, onda za manje od sto godina oni će navaliti u velikoj količini, uzeće vrhunac, progutaće zemlju i promeniti oblik našeg upravljanja. Ako ih n eisključite, onda za manje od dvesta godina naši potomci će raditi na poljima, izdržavajući njih, dok će oni trljati ruke u svojim kancelarijama. Upozoravam vas, džentlmeni, ako jevreje ne isključite zauvek, Vaša deca će vas proklinjati u Vašim grobovima«.
Napoleon Bonaparta (imperator Francuske, 1769 – 1921): »Jevreje treba razmatrati kao naciju, ali ne kao religioznu grupu. Oni su nacija u sredini naše nacije. Sopstvenost čitavih sela otimaju Jevreji, oni su uspostavili kmetstvo, oni su prava jata gavranova. Siromaštvo koje izazivaju Jevreji, ne potiče od jednog individualnog Jevreja, ono je suština čitavog tog naroda. Oni su kao gusenice ili skakavci koji jedu Francusku. Jevreji su nacija spremna na najužasnije zločine«.
Franc List (mađarski kompozitor, 1811 – 1886): »Nastaće momenta kada će sve hrišćanske nacije, među kojima žive Jevreji, postaviti pitanje da li ih dalje trpeti ili deportovati. I to pitanje je po svome značaju isto tako važno kao i pitanje o tome da li mi želimo život ili smrt, zdravlje ili bolest, socijalni mir ili stalne nemire«.
Henri Ford (američki autoritet automobilske industrije i pisac, 1863 – 1947), »Njujork-Tajms« 8.marta 1925.g.). »Podvrgnite kontroli 50 najbogatijih jevrejskih finansista, koji finansiraju ratove radi sopstvenog prihoda, i ratovi će nestati«.
Vinston Čerčil (engleski državnik, istupanje u predstavničkom domu 5.novembra 1919.g.): »Nema potrebe preuveličavati ulogu, koju su odigrali internacionalni Jevreji-ateisti u stvaranju boljševizma i njihovog učešća u ruskoj revoluciji. Više od toga, glavna inspiracija i pokretačka snaga dolaze od jevrejskih vođa. U sovjetskim institucijama dominacija Jevreja više je nego poražavajuća. I glavni deo u sprovođenju sistema terora, koji je utvrdio ČK, izvršili su Jevreji i u nekim slučajevima Jevrejke. Takvu đavolsku slavu Jevreji su postigli u vreme terora, kada je Mađarskom vladao Bela Kun«.
