:)) Tako je, tetrebe.
Ja verujem u onu da je provincija u čoveku, a ne on u njoj.
Poznajem mnoge ljude iz Beograda, koji život provode na relaciji posao-kuća, i znaju da žive u Beogradu jedino po gužvi u saobraćaju. A znam i mnoge ljude iz provincije kojima nije teško da se nečeg drugog odreknu, pa sednu u kola i odu do beogradskih pozorišta, galerija i muzeja.
Tačno je da Beograd, kao i svaki veliki grad, pruža mnogo više mogućnosti deci, za raznorazne aktivnosti (ali i nosi mnogo veće rizike, ponekad). S druge strane, to ne znači da u manjim sredinama roditelj detetu ne može da pruži bogat život (ne mislim na materijalno bogatstvo), nego samo da roditelj mora malo više da se potrudi.
„Beogradizacija” je nešto za šta smo, osim zakona, i mi pomalo krivi. Svako ko ode da studira poželi da se više ne vrati u svoj rodni grad. Otprilike je najveća ambicija devojaka da se udaju u Beogradu, pa taman živele u Kaludjerici.
A Novi Sad je, recimo, neuporedivo lepši za život. Niš, takođe.
Mada je meni i Šabac lep :))
Nadješ dobre ljude, neguješ prijateljstva, tražiš bogatstvo u sebi a ne oko sebe, prestaneš da očekuješ da ti stalno neko drugi nešto organizuje, nego se malo i ti potrudiš, i - stvarno ti bude lepo.