Nisam ja bio nešto omiljen u drustvu. bilo je veoma malo ljudi ( I žena ) u mom zivotu koji su me voleli. Zašto je to tako ja ne znam. Drugi su bili glumci. „ Voleli ” su me iz interesa a kad interes prođe oni pokazuju svoje pravo lice. Ja sam zadovoljan sto ipak postoje oni koji me stvarno vole.
Secam se kad sa isao u osmogodisnju skolu i kad je nasa nastavnica srpsko jezika otisla na porodiljsko bolovanje. Tada mesto nje dosao je jedan nastavnik koga smo svi zvali Uca. Bio je veoma strog i skoro smo svi dobili jedinice iz pismenog . Kaže meni Uca;
- Druže, stete je što ne postoji manja ocena od jedinice. Recimo minus pet. Eto to si ti zasluzio, magarce jedan.
I dade meni Uca jedinicu preko celog dnevnika. Bio je nas Uca ponos i velika nada našeg grada. Cesto je isao na neke važne sastanke direktno u sabacki komitet i bio je velika zvezda među sabackim komunistima.
Sa nama je uvek bio na distanci, namrgodjen i kao da smo mu m inesto krivi u uvek nešto duzni. Iskreno da kažem ja sam imao streh od njega..

Bilo je to pred samo leto kad je Uca doneo spisak knjiga letnje literature koju smo mi obaveszno morali procitati.
- Uciti i samo uciti, govorio je nas drug Lenjin . nemojte na leto da zjakate i da se samo igrate. Nego da ucite..
-„Evo prilike da se iskupim.” pomisli ja u sebi i mudro sam odabirao knjige koje ću citati preko leta :
- Druže nastavnice ja bih uzeo ove knjige ;Daleko je sunce i Dozivljaji Nikoletine BURACA . zamuca je a ceo razred prasnu u smeh.
Uca se ironicno nasmeja pa se zacrveni;
Nikoletine BURSACA a ne Buraca. tisina deco . Ajde ponovi ..
Ponavljo sam ja vise puta ali Uca nije bio zadovoljan.
izisao je napolje i nešto dugo pricao sa direktorom. Od tada je imao prema meni neki specijalan odnos . onako kao da me posmatra i merka svaki moj pokret. Neki djaci su bili protiv mene a neki su govorili da sam hrabar. Ja sam glumio hrebrost a u stvar sam se usro od straha.
Jednoga dana pred sam raspust dodje jedan visoki drug iz samog sabackog komiteta. Drug BRKA : to mu je bilo partizansko ime. Dvostruki heroj SSSR-a dolazio je da vidi šta se to zapravo dogadja utoj skoli.
Tog jutra Majka me je lepo pospremila , dugo mi je cesljala kosu ali se meni nije islo u skolu;
-Bole me stomak ..
Kažem ja majci, A ona je onako tiho govorila da danas moram ići u skolu i da budem hrabar.
Sve vreme do skole MOLIO SA BOGA DA KAZNI UCU...Ne mogu da cekam Gospode: Sad ga kazni...

Drug Brka je bio legendarni sabacki komunista. pricalo se za njega kako se borio protiv strasnog okupatora u RUSKIM prostranstvima i kako je postao heroj SSSR- u dalekom Sibiru.

„ pred samu bitku sa Nemcima temperatura spade na minu 40 i svim vojnicima se zaledi oruzje pa i drugu Brki. Nemci nadiru sa bajonetima a Tavaricsi ih cekaju. Kad odjednom Brku potera da piski. Seti se Brka i zapisa svoj mitraljez koji se zvao Maksim. zamislte tu bitku kad samo drugu Brki radi mitraljez a ostali imaju oruzje a ne mogu ga upotrebiti. Pobio je drug Brka na hiljade Nemaca i postao legenda celog SSSR-a i presednik komiteta grada Sapca. ”

Sad je taj Brka dosao da unisti u nasoj skoli destruktivne elemente. Da vam ne dužim : Ja sam se spasio jer sam bio iz partizanske porodice inače bi me cekala Vaspitna Ustanova.
Kao dete sam razmišljao ; Zašto se taj veliki junak uplasio jednog decaka koji muca ? Biti hrabar i pobiti tolike Nemce a uplasiti se jednogg deteta!?Tu nešto nije u redu. . Ma niako meni to nije islo u glavu...
Bilo je to pred samo bombardiovanje . Bio sa u Sapcu da pozdravim stare prijatelje i da se setim lepih uspomena. Tog dana sam se zadrzao kod Kuma i na vece sam posao kuci. Sabacke ulice su bile puste. Samo po koji prolaznik zurno je i bez zadržavanja , ne osvrcuci se , grabio napred. Pocela je neka oluja sa kisicom a ja sam se prepao jer sam u vazduhu osecao neku opasnost. Sabac kao da je bio Avetinjski Grad..Natucem ja kapuljacu na glavu , pokrijem malo lice, pomolim se Bogu i krenu dalje. Kad odjednom iza ugla izroni velika bela limuzina. Takve velike limuzine ja nisam vidio ni u americki filmovima. Suvozac je otvorio prozor , izbacio ruku napolje u kojok je drzao pistolj. Kralj ponoci je obilazio svoje kraljevstvo.. Natuce ja kapu na glavu i hrabro krenu napred.

Kad odjednom proleti mi nešto pokraj same glave. Ja instiktivo eskivira. Sa petog - sestog sprata se čuli neki krici i jauci, Neki su se svadjali i u toj svadji su dole bacili kosti i hleb od tek pojedenog pileta. U susret mi je dolazio covek, malo zguren , pocepan i neopran: „ boze kakva li je ovo nakaza” Pomisli ja i zavuce se u senku. Covek prođe pokraj mene, saaze se i poce da glodjeone kosti koje su doletele iz solitera. Pogleda ja malo bolje. bio je to UCA. Nekadasnji slavni , opasni komunista.
„ Gospode BOZE; POMOZI MU ” Pomislo ja i bi mi ga zao.