Dragi moji prijatelji,

ovo je druzenje uslo u osmu godinu naših susreta. Osam godina...Kako smo pocinjali, moj stariji sin je imao manje od tri godine. Mladji nije ni postojao. Koliko smo samo toga preturili preko ledja!Imali smo uspone i padove, nekoliko puta smo kafanu renovirali iz početka, zaticali smo je razbijenih prozora i sa zavesama sto su se klatile na vetru, padali smo sa sanduka pijani od prica i vracali se u stvarnost zaneseni vremenima kojih vise nema.I opet opstali.

Znam, ima gore jedna ista ovakva tabla. Ali mi se čini da se i Markooo umorio...onaj momak sto drzi svetlo upaljeno ima one man show pa rekoh, red je da mu vratimo publiku kad nam je već održavao vatru.Red je da vratimo ovoj kafani zivot.
S vremenom, čini mi se, kafana je poprimila neki oblik koji mi koji smo Markuuu neprimetno maznuli pecat firme i prozvali se suosnivacima, dakle neki oblik koji mi gorepomenuti nismo želeli.
Ovo je bilo mesto za secanja na Sisak, Petrinju, Glinu - na Sisak i banijski kraj, tako se zvao udzbenik koji smo dobijali uz Prirodu i drustvo, dakle secanje na proslost i secanje na sreću nemerljivu novcem, pasosima...secanje na detinjstvo, mladost...secanje na Bezbriznost.
Skupljali smo samo dobra secanja. Vredna. Istinska. Kao pravi kolekcionari, neumorno smo birali i brusili naše misli do savrsenstva. Secam se dana kada sam se svako jutro maltretirala sa prokletom dial-up konekcijom (eeej, dial up, pa vidite li vi koliko se mi dugo znamo)samo da bih procitala šta su sinoć Putnik ili Marko besedili...

U to ime vas sve zamoljavam da nastavimo tamo gde smo stali - lepim pricama i biranim rečima. Manimo se srbovanja, ratovanja, linkova koji vode Garama i sličnim pesmama - svi mi negde to imamo u svojim glavama ili zivotima, svi smo bili ili jesmo u toj fazi i nema potrebe da je postiremo ovde.Ovo je neka druga kafana i neko drugo vreme. Ovde svira Zmijski Ugriz Mladog Lava, plese se u Pionircu, rade konobari iz Vrepca, gledaju se predstave Daske i momci iz Webera bacaju poglede na devojke iz Gimnazije i tako sve redom, oprostite vi koji ste izostavljeni omaskom...

Ono sto nas sve interesuje i jedino spaja ovde su lepa i kvalitetna secanja.Zaboravimo ovde na ratove, tuge, bolove, gubitke, nesrece, zlodela, zle misli.
Podarimo sebi virtuelni trenutak Lepote i lepih Uspomena.

Koliko god da ih imate, ne stidite se, samo napred...
Podelite ih sa nama.

Markooo, Putnice, Enrico, Zibel, Janjac, Banijka...hajde, zavrtimo još jedan krug!

Uzdravlje, ljudi dobre volje!
Ovu rundu ja placam!