Ustaše i ustaše, dogodine u Zagrebu.

Pozdrav

Posle 4 poziva za „mobilizaciju” 94-te i odlaska na „ratiste” u Rumu na farmu svinja gde je bilo opste rasulo i gde niko nije znao gde ja to pripadam i kome da se javim kao rezervni potporucnik za vezu (SRO veza Beograd 85-86) zakljucim da je vrag odneo salu.

Inače na prva tri sam se uredno javio i odsluzio tako da bi možda mogao da tražim boracku penziju kao „nosilac vise ratnih i mirnodopskih odlikovanja”.

Bavio sam se i pcelarstvom iz hobija i sve vise mi je smetalo sto mi je deo pcelarskog pribora, pri selenju pcela sa bagremove pase na Ceru u Krajisnik u Banatu na suncokret, bio i pistolj.

Mogao sam da prebolim izgubljene pare kod Jezde vasiljevica, ne primanje plate, snalazenje...

U opticaju su bili AU i Kanda, kao i Zimbabve i Juzna Afrika. SAD nisam hteo iz principa.

Afrika je precrtana posle razgovora sa bivšim kolegom sa faksa, Zimbabveanca iz plemena Sona koji mi je najavio šta se sprema i da će za belce da „radi motika preko ledja”.

Pocnem AU, odem u ambasadu koja je u to vreme bila u Cika Ljubinoj ulici i zaglavim sa lekarskim pregledom. Naime, svaki oziljak na telu je morao da se dokumentuje lekarskim izvestajem i ja sam imao a i sad imam 3.

Onaj od opercije slepog creva je bio problem jer je operacija urdjena 75-te u staroj zrenjaninskoj bolnici a u međuvremenu napravljena nova a doktor umro...

Drugi, iznad levog oka je od „flasu u glavu”. E sad sto je to bilo slučajno i ne mojom krivicom to je neka druga prica.

Treci je bio OK. Posekao se na stopalu.

E posto je to pocelo da se tegli a vojnim vlastima u NS sam lično rekao odyeb preko prijatelj saznam za NZ. Nazovemo ambasadu u Bonu, posalju papire sam se istestiram, tamo-ovamo i dobijem NZ vizu decembra 95-te. Polovinu vremena cekanja vize sam proveo u Crnoj Gori na moru.

U međuvremenu dobijem i poziv u kanadsku ambasadu ali to je neka druga prica.

U Australiju iz Novog Zelanda sam dosao pre skoro 4 godine. Razlozi:

1. Stari roditelji i meni i ženi, teski da se pomere a Australija ti dodje na pola puta od NZ.

2.Lepse vreme.

3.Veca plata.

4. Placeni troskovi preseljenja, hrana i smestaj prvih 6 nedelja.

5. „Zelenija trava u komsijinom dvoristu” sto bi ovde rekli.

Pikirao Melburn, zapao me Pert. Poslao „expression of interest” i jednima i drugima, ovi iz Perta zvali isti dan dok mi se ovi iz Melburna nisu ni javili. Zapravo jesu kurtoazno posle par nedelja.

Ja svercovao lekove iz Bugarske 92-93.

hm...

Dolazi žena kod doktora i pita:

„Doktore koliko bi ja trebalo da sam visoka na svoju tezinu?”

Doktor je gleda pa joj odgovori:

„Oko 4 metra.”

Žena će na to:

„Eto znala sam da problem nije u mojoj tezini nego visini.”

E tako od prilike mladenov rezonuje.

Na to dodati da mu je narav kao Tuko (zao ili ugly) iz „Dobar rdjav i zao” (https://www.youtube.com/watch?v=_i9u9Ps7zh4 pogotovo posle 8.30)

Komentari su mu uglavnom intelektualna uvreda svakome kome je IQ veci od 60.

Ti bi da dobijes po goozi? Ahhhhh...