Vudu,
tebi nije jasno da ljudi ne mogu da se strpaju u isti sablon? Nije lako ni pronaći se a ni ostati u braku. I ako imaš decu i dodje do razlaza opet se covek suocava sa situacijom da ne može tek tako da nadje nekog za zajednicki zivot. Covek je drustveno biće, osim ako nije osobenjak, naravno da želi da pored sebe ima srodnu dusu. Znaci, ja ne bih slala kod psihijatra te koje ti pominjes, nije fer. Nekima se smuci i lepse im je samima, neki nemaju decu jer nigde ne piše da moras po defaultu da ih imaš, zar ne? Mnogi imaju decu pa od njih ništa dobro nemaju tako da ostanu sami i zaboravljeni i pored potomstva. I ne postoji model zivota. Jer da postoji, ja bih verovatno morala da imam četiri komada kao ti. A to bi bio real challenge jer, to ne bih bila u stanju da odradim sve vreme radeci i nemajuci nikog za neku eventualnu pomoć sa strane.

@još,
malo manje od 16.000km. Nešto oko 15.600. Sitnica...

Vudu,
ti da se pitas, izglasao bi zakon po kome su ljudi obavezni da se razmnozavaju po svaku cenu, samo da ispune „bazicnu svrhu postojanja - produzetak vrste”, poput ostalih zivotinjki na ovom svetu...

To sto je Doli Parton izjavila (a ja ne držim popis sa koliko je muskaraca bila u zivotu niti me to zanima) je meni interesantno iz razloga sto sam do sada imala priliku da se nagledam brakova koji budu ok ali, vidno stradaju kada dodju deca. Pa sam se pitala zašto je to tako? Odgovore imamo na onom linku koji sam postirala, 9 stages braka. Uglavnom, sve me to fascinira, cela ta papazjanija koja nastaje u emotivnom zivotu ljudi kada udju u zajednicu sa zenom ili muskarcem svog zivota. Osecanja sa rokom trajanja, neispunjena ocekivanja, gubljenje uspesne komunikacije i da ne nabrajam.

Doli je sa tom svojom izjavom mnogima surova, ne sumnjam u to. Taj recept, pod navodnicima, je ocito njoj radio. Mada, i da je imala decu ne bi se mnogo naradila. Sa takvim bogatstvom može da obezbedi placeno osoblje za sve one poslove po kuci i oko dece koji se prosecnim majkama smuce u toku prve dve godine nakon radjanja deteta. Pa da joj lepo ostane samo ono najlepse a to je da se opusteno druzi i bavi sa detetom, igra, seta, uci ga raznim stvarima i tim redom. Sa druge strane, savrseno razumem ljude koji u sebi prepoznaju zelju za ne reprodukovanjem]. Jednostavno, rascistili su da to nije za njih i da ne bi bili dobri roditelji. Fair enough što se kaže, treba imati slifa i sa time rascistiti. Najlepse je kada takvi ljudi nadju istomišljenika za zajednicki zivot tako da ne moraju da dolaze u situaciju da im partner gaji lazne nade da će se on/ona predomisliti i pristati na pravljenje potomstva.

Kinezi koliko su uspeli da zaustave porast stanovnistva, u drugu ruku su sebi napravili medvedju uslugu. Odrasle su čitave generacije primarno egocentricnih jedinaca, sinova na prvom mestu koje su roditelji tetosili iz sve snage i od njih napravili semi retarded spodobe. A koliko je trudnoća prekinuto jer su otkriveni zenski fetusi i koliko još novorođenih zenskih beba pobijeno po tamo nekim provincijama i selima, tome broja nema. Znaci, i to „rešenje” je naopako i sa gadnim posledicama.

Ne slazem se da su žene preko 40 koje nemaju decu ovakve ili onakve jer se nisu ispunile materinstvom. Sve je to individualno. Iz mog iskustva, mogu reći da ljudi koji nemaju decu imaju mali prag tolerancije prema maloj deci. Smeta im sve zivo a usput imaju neke svoje teorije kako bi trebalo oko dece. Vrlo komicno jer, ja bih obično rekla da sam bila tamo gde je on/ona ali da on/ona nije na mom mestu niti će biti, pa tako ne može da gradi svoje teorije na klimavim i tvrdoglavim pretpostavkama. Sto bi rekli, drop it, it's better for both of us.

Zato sto nismo vinske musice ili zecevi, zato što smo ljudi, ne možemo ni da stancamo decu kao da jedino to postoji na svetu.

Predivno je kada te dete zagrli i kaže da te voli a ta ljubav je u stvari jedina koja traje celog zivota. Ima naopakih majki, oceva, poremecenih porodica ali, vecina su ipak one gde deca ostaju u solidnim odnosima sa roditeljima.