Australija je zemlja daleka. Gde god mrdnes, to je sistem ides overseas. Odes tako u Ameriku ili Evropu pa ti ne gine nekoliko dana da dodjes sebi od nespavanja i zamora. Noge u avionu oteknu, stotine iglica bodu oci, koza se isusi i zategne, u ustima neki cudan, metalni ukus... Daleko i predaleko.

Samo treba gledati putnike koji dodju iz tamo neke Evrope. Izguzvani, kao sazvakani pa ispljunuti. Oci crvene/iritirane, rascupani, ispijeni, smoreni i generalno neupotreblijivi i ne nesposobni za bilo šta osim da se strovale u krevet i onesveste sledećih 10 sati.

Ali, covek je zivotinjka jaka...Svasta izdrzi.

A ja se pitam kako će ova lepa dusa da se oseca nakon vise od 30 sati STAJANJA u tom sanduku? Hoće li se plasiti rulanja, poletanja, sletanja, neke turbulencije? Da li će pasti u delirijum posle 10 sati i pored umirujucih reci ekipe koja je prati? Gde je granica ljudske gramzivosti? Zar su bas morali da je toliko cimaju?
Za Djinu smo zakljucili da je to kod nje spansko selo... Ali, zašto je toliko bitno muciti Black Caviar tolikim ordealom od putovanja za Englesku? Ode jadnica juče i sigurno joj nije jasno šta se desava... Stojeci tako i klateci se od umora masta o livadama i suncu Australije... U tami kargo kabine singapurskog A380.

http://tinyurl.com/7975jgf
Držimo pesnice Crnki da stigne u zemlju daleku zdrava i u sto boljem raspoloženju! Navijajmo da pobedi i da se posle bezbedno vrati kuci. Neću ni da mislim šta je jadan Phar Lap svojevremeno prolazio...:((Sirota ona, izgubice i do 50 kila... I konje muce, zar ne?