Nije to bilo bas juče ili danas već ima nešto više od mesec dana. Parkiram se ja nešto u Botani ulici u Maskotu, odem da je l' i vratim se, udjem u auto, drz' za kljuc, neće da upali. Gledam šta je, probam još jednom, ma nema sanse. Na kraju 'ajde zovem MM-a i kažem šta je ovo neće auto da upali. Prvo pitanje: gde je menjac? Pogledam, kažem menjac je u D. Eee, ne može u D mora u P. O boze, muke po automatiku... Ubacim iz D u P i kresnu on, nema greške. I tako sam naucila da automatik mora da bude u D ako vozac misli da upali masinu.

Ne znam kako oni koji godinama voze ovakve aute rade sa menjacem: da li kada ga pomeraju gledaju u njega ili na tablu? Ja gledam u menjac jer ne mogu da nabodem na coravo. Malo me nervira sve to jer treba vremena, nije kao kod manual-a koji je majka Mara za sve ove semi-retarded automatike. Ali, nuzda coveka natera na svasta pa i na to da prepusti kamion omladini i prione na automatik kada do posla ima 167 semafora i tri skole.

Bila neka vest pre koju godinu, besposlene klinke spopale neku ženu da joj ukradu auto. Naravno, zeznule se. Pohvataju ih prolaznici, stigla panduracija, šta je bilo, naletele na manual a nisu znale da ga voze. Sad, auto u prvoj brzini bas i ne može da pobegne sa mesta lopovluka.

Znala sam jednu ženu koja je do obliznjeg soping centra isla manual autom sve u drugoj brzini. Nije znala da prebacuje dalje od prve i druge. I to je zivot tj. neka njegova verzija podnosljivog bitisanja.