Evo, već danima umesto pitalice sa slikama ko je americki predsednik imamo nagradnu igru u kojoj je nagrada iPad. Divno. Imate li iPad? Ja ga nemam. Nešto mi se ne baca 900$ na tako nešto. A da bockam, volim. Imam ajpod touch prethodnu generaciju mada kao moj omiljeni i dalje stoji ajpod klasik od 160Gb. Koliko tu muzike može da stane, do penzije da trpam i slazem pa neću stici ni da preslusam ni da spakujem sve sto mi padne na pamet.

Setim se regala. Tamo daleko kod nas po stanovima i kucama regali su bili nešto što se podrazumevalo. Secam se i jedne porodice koja se spakovala pre poslednjeg rata i dosla ovamo. Covek se naljutio, dobio popizditis na poslu i resi da preda za Au. Dobiju oni papire, iznajme kontejner i strpaju unutra sve iz trosobnog stana. Sve su spakovali, od sustikle pa do regala i ormana. I tako doplovise ormani, kreveti, jastuci i ostalo u Australiju. Prvo su imali neki rentan stan u koji nisu mogli ni da smeste sve te stvari kako treba. To sa rentanim stanovima i kucama je totalna papazajanija. Kada sam ja jurila stan gledala sam Bondi eriju, 1bdr. Tada su stanovi bili 150$/pw. A tek koje shokove sam imala obilazeci i susrecuci se sa andromoljama od roletni/zavesa, smrdljivim karpetima, razdrndanim kuhinjama itd. U glavi su mi bila secanja na lepotu od moje Lesnina kuhinje sa italijanskim plocicama, sve mirisno i cisto... Onda dodjem, otvorim tako neku gajbu a ono na podu u kuhinji vinas plocice, svi ostali podovi pod karpetom, covek momentalno dobije neko gusenje na nervnoj bazi. Posle sam nasla, i to jedva, gajbu sa parketom. Nije bio neki ali makar je mogao da se svojski dezinfikuje. Na nekim mestima su dascice i ispadale pa je palo lepljenje ali, ko te pita, samo da nema onog odvratnog karpeta. Da, i tako se pomenuta familija posle nekog vremena konacno uselila u svoj krov nad glavom koji su kupili. Godine prošle, od namestaja iz Srbije nije ostalo mnogo. Ormane su poslali u St.Vincent jer su ugradili built ins; kreveta su se isto tako resili jer ovde su mere drugacije, madraci, posteljina i jastuci drugih dimenzija. Ali, u dnevnom boravku ponosno stoji regal. Sa sve sustiklama u staklenim delovima i na policama. U njega ne može da stane nova generacija televizora ali to i nije važno. Bitno je da je regal tu i kako vlasnici kažu, neće ga se nikada rešiti. On je nekakva uspomena na proslost, na jedan prethodni dom i taj prvi zivot. Kakve sve price bi taj regal mogao da isprica, sa sve onom avanturom od dva meseca klackanja po belosvetskim morima dok nije doplovio u Syd luku... A da ne pricam o vremenu kada su njegove daske bile drvo, u tamo nekoj sumi u Srbiji...

Lepo je imati neke svoje stvari a posto je Au toliko daleko, malo ljudi uspe da prebaci vise od knjiga i tako nekih sitnica. Onda ovde krene prakticno od nule. Iz početka su nas spasavali tako neki ljudi koje smo znali a i garage sales. Bese slatka stolica za $2 koju sam posle ofarbala u plavo ili polica za knjige za $5, komoda sa 4 fijoke za $10 i tim redom. Vise nije bilo bitno da li je Meblo već da bude ispravno i posluzi svrsi. Pet komada namestaja u pet razlicitih boja, ma totalno veselje. Onda kako prolazi vreme izbacujes jedno po jedno i kupis ono sto ti odgovara. Pravac Supa centa ili Ikea. Definitivno najveca trauma mi je bio krevet dobijen od tako nekih, što se kaže, za prvo vreme. To prvo vreme je potrajalo nešto više od dve godine. I nikada mi nije bilo jasno koji je kunst u pitanju? Kasnije mi je postalo jasno. Futon je dusu dao za ljude koji se cesce sele. Smota se drvena baza, smota se dusek i to je to, dvoje mogu lako da ga prenesu bez problema. Meni je futon bio blago receno odvratan. Nizak, tvrd, ma totalna shitina. Posle sam videla u Moore park-u radnju sa vise modela futona od kojih su neki bili visoki kao normalni kreveti. Međutim, onaj dusek je za totalno izbegavanje. Naravno, posto potice iz zemlje izlazeceg sunca i spada u tradicionalni namestaj Japanaca onda tu ništa i nije cudno. Još pamtim dan kada sam konacno dosla do pravog kreveta. Secam se da sam legla, ispruzila se i zagledala u plafon. A pravi krevet je onaj koji ima drvenu bazu, dobar madrac a baza je takva da lepo može ispod da se redovno usisava i brise. Zato me nerviraju sofe, garniture i sl. kada imaju male noge a sto je uglavnom slučaj. Da bi se lepo ispod cistilo mora sve da se pomera. Nije mi jasno kako ljudi ne misle o tome? Koliko često uopste ciste ispod kreveta, garnitura za sedenje, fotelja? Kada bih se bavila dizajniranjem namestaja, ja bih lepo sve stavljala na nogare. A gde su ugaone garniture i razne sofe, gledala bih da ih pravim tako da neke imaju storage ispod jastuka za sedenje. Sve vise ljudi stanuje u stanovima tako da im je svaki komadic prostora dragocen. Međutim, to ovde debelo ignorisu. Zato prakticni ljudi masovno jure u Ikeu u Homebush. A za koji mesec će juriti u Tempe jer tamo se otvara najveca Ikea na juznoj hemisferi. Biće zanimljivo. Volim njihovu sarenu posteljinu i još milion sitnica.

Setim se Jugoexport-a, namestaja Djordjevic, Simpa, Mebla, Lesnine...Tamo kod nas namestaj se kupovao za dugi niz godina. Neki su ga kupovali i da se pokazu. Sa ove sada distance, sve to mi je nekako - smesno i, vidim koliko toga je u stvari nevažno.