r'n'r...oooo yeah...

Iako je ovo vesela tema...imam potrebu da podelim sa vama. Pod ovolikim pritiskom, izrugivanjem,ponižavanjem,izdajom...bolje da se izrazim pesmom Dobrice Erića da ne bih rekla svašta i bila banovana

PRKOSNA PESMA

Ja Rab Bozji
Srbin sa prosedom bradom
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i zicu
pred svedocima
silom, mukom i nepravdom
da sam kriv i da priznajem krivicu!

Kriv sam sto sam neko
a ne niko i netko
Kriv sam sto u doba opsteg srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduse poretko
i što se krstim ovako
s tri prsta!

Kriv sam sto jesam
a treba da nisam
Kriv sam odavno
sto stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriv sam što se drznuh protiv krivde
kriv sam sto opet slavim svoju krsnu slavu!

Kriv sam sto pišem i čitam cirilicom
kriv sam sto pevam, smejem se i psujem
a ponekad i lajem
Kriv sam i priznajem
da ne znam sto znam i da znam što ne znam
Kriv sam, i da zavrsim
s najvecom krivicom
(pre nego što se zacenem od smeha)

Kriv sam tvrdoglavac
sto sam Pravoslavac
i Svetosavac i što ne verujem
u sveti zločin i oprostaj greha!
Kriv sam i gresan dakle sto postojim
i kad već postojim i još drsko stojim
sto bar ne priznam da ne postojim!

Ako to priznam da sacuvam glavu
izgubicu casni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam crno mi se piše
ceo svet će na moju Zemlju da kidise
Rulje bivših ljudi lopova i golja
copori robota i drugih monstruma
kidisace na moje vocnjake i polja
i na moju belu kucu pored druma
oko koje kao najlepse odive
cvetaju tresnje, jabuke i sljive.

Pa evo
priznajem i to
za spas roda
Ja više ne postojim
skinite me s liste
Ja sam od sad samo
vazduh, svetlost i voda
tri elementa koja vam koriste.

A ovo sto pred vama govori i hoda
to je ono sto vi od mene stvoriste!
Moja ruzna slika
ozverena lika
koju umnozavate u veceri i jutra
to je slika vase svesti i podsvesti
to nisam ja, spolja
to ste vi – iznutra!

Moj dusmanine sa hiljadu ruku
s hiljadu slugu i sluskinja laži
ubrao si mi sunce ko jabuku
i radost cistu ko bulku u razi.
Moji će potomci piti jed i cemer
a tvoji već piju gorku medovinu
za krvav novac kojim punis cemer
rasprodajuci moju djedovinu.

Usud će ti ludacku kosulju obuci
i tada će se malo razdaniti
ili će planeta od sramote puci
i sve nas u isti ambis sahraniti!

Mnogo ste važne
Zemljo moja mila
Ti i Tvoje sestre
Istina i Pravda
čim se na vas digla ovolika sila
čim su na vas zinule
krivda i nepravda.

Rulje bivših ljudi
ubica i golja
copori robota i drugih monstruma
palacaju na tvoje vocnjake i polja
i na moju belu kucu pored druma
oko koje kao najlepse odive
cvetaju lipe, jabuke i sljive.

Šta će ovde dzihadlije
krstasi, farmeri
koji Ti cerece sinove i kceri
Mora da su cule belosvetske bande
da imaju zlatna srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi.

Gospodo tuzioci suci i dzelati
ispisali ste mi svoje zapovesti
po zenicama najfinijem staklu
Sto teze živim, lakse ću umreti.
Zasli ste mnogo u noc poodmaklu
ali uzalud ćete lincovati
najgostoljubiviji narod na planeti
(zbog čega ćete goreti u paklu)
jer Ljudsko Srce
cudo nad cudima
neće da se primi u vasim grudima!

Mi se ne plasimo smrti
crne vuge
već ropskog zivota i bolesti duge
Smrt je česta pojava medj nama Srbima
kao sto su proleće, leto, jesen, zima.
I nije strasnije
pogotovu danju
od suse, poplave, zemljotresa, mraza
kad je covek sretne na svome imanju
okadjene duse i svetla obraza.

Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rođenoj kuci
al ne može mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem umiruci
a to se vama više ne dogadja
ni kad svadbujete
ni kad vam se radja!

Postedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
kao vasi praoci sto su mog Praoca
Isusa Hrista Nazarecanina.

Ja ću da gledam
a vi zazmurite
inače će vam se oci rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo, pozurite
sto pre me razapnete
pre ću vaskrsnuti!

Dobrica Eric

Pozdrav uz stihove Ljubivoja Ršumovića

ZDRAVICA NARODU SRPSKOM

Narode, neka ti zdravica ova
Bude umesto blagoslova

Što god radio deca ti se rađala

I kada pevao i kada snevao
I kada mukama odolevao
Deca ti se rađala

I kada ratio i kada patio
I kada pamtio pa vratio
Deca ti se rađala

Nije bogat ko ima volova
Već kćeri i sinova
Nije silan ko ima pušaka
Već kolevki

Nek ljubav nadjača
Nek ne bude plača
Osim dečijeg

I kada učio i kad se mučio
I kada svetu tajnu dokučio
Deca ti se rađala

Silni nek se svađaju
Slabi pogađaju
A tebi nek se rađaju

I kada ljubio
I kad ogrubio
I kada glavu s ramena gubio
Deca ti se rađala

A daće bog da rodi zob
I uzri klas pa da bude
I za konje i za nas

I kada sveca slavio
I kada školu pravio
I kad se u čudu čudom bavio
Deca ti se rađala
Narode srpski!
AMIN!

Valjda mi je snaga na izmaku pa polako pucam...
Iako izbegavam vesti i ne čitam novine ne možeš a da ne osetiš u vazduhu pritisak i poniženje sa svih strana. Frau Angela je došla na pola sata u Beograd i naredila da se prekinu sve institucionalne veze sa Srbima na Kosovu i da podela Kosova ne dolazi u obzir, hrvatska premijerka se smeška sa UČK Tačijem i izjavljuje svakakve stvari o Srbiji(tu se nisam mnogo iznenadila),ekonomska kriza, boli me kad na ulici vidim inženjera koji prodaje minđuše za 100 din i deca koju gledam gladnu i sirotu. Možda vam ovo nije ništa novo ali verujte mi mnogo je gadan osećaj kad ti u grad stalno dolazi neki predsednik a policija bez najave zatvori prilaz oko Hajata i SIV-a a ja tuda prolazim svaki dan pa onda pešačiš po kiši, zimi, vrelini jer je predsednik Azerbejdžana procenio da je ovo zemlja rizika po njega...osećam se totalno poniženom i besna sam zbog izdaje i stalnih izvinjenja i klanjanja. Taj štap sa šargarepom je predugačak...i da li je ulazak u Evrozonu vredan tolikog poniženja??? Pravo da ti kažem BAnanas kap u čaši mi je bila kad su mi na poslu rekli da moramo da uradimo standarde u nastavi (pa sve u „sitna crevca” )jer je to tražio Brisel a dobili smo ih iz Holandije. Ni samom Ministarstvu prosvete još nije sasvim jasno a zamisli tek nas nastavnike. Do 2.septembra to treba da uradimo. Ok,slažem se da nastava i kurikulum treba da se oplemenjuju, ali nametanje holandskih standarda jer je to uslov ulaska u EU? Ja se bunila i rekla direktoru svašta a on mi kaže-mora! Takođe jedan od uslova je da do 2014.god.sve škole rade samo pre podne- to znači da ostaju profesori bez posla, jer broj dece u odeljenju mora da bude 25 po EU standardu a sirota Srbija nema dece i naša odeljenja imaju po 20 dece,tako da svake godine profesori ostaju bez posla- tehnološki višak.Te nesretne 2014. se uvodi i plaćanje profesorima po broju đaka u razredu-samo ne znam iz koje je to EU zemlje pravilo? I naravno trešnjica na torti-nadugačko i naširoko konferenisanje o Gej paradi jer mora da se održi, opet EU standard, ali avaj evo problema-gej pripadnici hoće samo centar grada i tačka,ni govora o Ušću. I dok narod polako grca i tone i gladuje mi i dalje idemo putem evrointegracija.
Bre smučilo mi se i iskreno žao mi je mog naroda.

...Izvinjavam se na bujici emocija,došlo mi da puknem :-( POzdrav

Nećeš biti banovana zbog toga sigurno.
Isto osecamo, ti verovatno zesce jer osecas i na sopstvenoj kozi.

Kad su isporucili Hadzica tačno sam znao da to nije kraj, već da slede nove ucene.

Dear Bombus,

plavuša jesam ali ne ona blond već svetlo smeđa(menjala sam razne kolore ali zbog svetle puti svetla boja je ipak presudila), u horoskopu sam Vodolija (Strelac podznak) i u srednjoj sam imala nadimak Jovanka Orleanka-sad ti je jasno. Kao tipična Vodolija iskreno volim čoveka i imam prijatelje po celom svetu, moji vidici su preširoki i pogled usmeren na budućnost. Mrzim nepravdu i borim se gde stignem protiv nje. A kao Srpkinja mrzim cinkare i poltrone i svoju decu tako vaspitavam. Bog mi je dao talenat- brzinu misli i veštinu besedništva,to je moje oružje. I uvek sam korak ispred drugih,u sredini u kojoj živim. A što se tiče ove evropejizacije i ispiranja mozgova u nastavi, about ovih standarda-ma nisu oni izmislili toplu vodu. Pošto imaš bliskih veza sa prosvetom rećiću ti šta je- podela nastavnih sadržaja na nivoe:osnovni, srednji i napredni. Pa tako ih i planiram unapred,šta u suštini očekujem, ispod čega ne može nastava da ide i koji su maximumi.Npr.očekujem da sva deca nauče da čitaju i pišu čiriličnim pismom, neka deca će moći da sastave poveći tekst sa jednom ili dve radnje a neka deca će moći da napišu dve ili tri rečenice. I naravno da mi to radimo celog života ovde u Srbiji. Kad si rekao „kod” e upravo to me je isteralo iz takta jer su svi ishodi sada obeleženi kodovima npr. 1.2.1 abc, i ja sada treba ceo nastavni sadržaj da ispunjavam kodovima. OK.U mom slučaju će biti copy-paste a baviću se decom!
Pre tri godine sam bila gost u emisiji na tv Fox, tema nastava. Bila je neka psihološkinja(žensko zanimanje po „novom”pravopisu) i toliko mi je išla na jetru da sam briljirala u emisiji. Kad se završilo svi su iz redakcije prišli i čestitali mi. da se razumemo nije mojoj sujeti potrebno to, nemam komplex niže vrednosti,već se niko ne bavi decom, ne zna kako „dišu”prvačići a posebno niko ne može da zna i da planira potrebe svojih đaka dok ne provede sa njima u nastavi bar jedno polugodište.
Sutra će MInistar u predizbornoj kampanji izaći i reći da radimo na standardima i da smo podigli našu nastavu na viši nivo...

U pravu si možda me je materinstvo dodatno učinilo osetljivom ali i dok nisam bila majka patila sam kad vidim mog đaka kako jede za užinu hleb i vegetu...(radim u centru Beograda u 21.veku)Znam ubiće me prevelika osetljivost za ljude oko mene, najviše od svega mrzim sebičluk i ljude koji samo misle na svoje potrebe ali realno-oni opstaju. Moja deca nose breme krize u kojoj živi moja porodica ali se moj muž i ja borimo da to promenimo. On se sprema za IELTS ali to sve sporo ide jer radi bukvalno do devet uveče od 8 ujutru. Uzalud ja imam kod sebe Zakon o radu, kad mu je „gazdarica” na dan naše slave(prvi put smo je obeležili ove godine jer su preci mog muža prisilno prestali da je slave- pobile ih ustaše na Kozari u IIsv.ratu i iz tog stabla jedino je moj muž potomak koji je nastavlja) i ona za nas ima poseban značaj-dakle, g-dja mu je rekla da ne može da dobije slobodan dan i da mora na put. Tako smo mi sekli kolač u sedam ujutru dok su deca spavala. I svakako mogu da je prijavim ali je ishod poznat.
Mislim da neću posustati možda zbog strelca u meni a možda i što sam rođena na Časne verige Apostola Petra(koencidencija rođena sam na isti dan kad i Julai Gilard, ali mnogo kasnije...)a možda i što nosim genski usud mog narodač-uvek iskušenja i borba za opstanak..

Natašu zovem svakog dana, niko se ne javlja, verovatno je na odmoru,ali veruj mi čim je dobijem javljam ti-obećavam!I još nešto-oduševio si me kad si naveo dr Zorana M. psihologa-ja ga obožavam jedini normalan i realan psiholog. U gore pomenutoj emisiji sam molila urednika da ga zove i nabavila čak privatni br.telefona ali je tada bio u Beču-on radi na univerzitetu S.Frojd u Beču. Sjajan lik.

Hvala na podršci tebi i svima vama ovde.Uspeću, znam da hoću. Pozdrav :-)

@Bananas
Hvala ti :-)

@Bombus

Kad si već spomenuo Vladiku Nikolaja Velimirovića,čija dela čitam i uvažavam,molim te reci mi svoj komentar na ovo.
Imam dosta rodbine u valjevskom kraju ... i imala sam prilike da čujem svakakve pohvale o Nikolaju Velimiroviću. Sve lepše od lepšeg... dok pre neki dan nisam pogledala slučajno reprizu emisije koja je govorila o mogućnosti rehabilitovanja Draže Mihailovića u kojem je ugledni pripadnik našeg društva otkrio činjenice koje se nekako prećutkuju kada se vladici Nikolaju priča... a koje su mene jednostavno zaprepastile...

- Rehabilitacija Nikolaja Velimirovića počela je sredinom '80-ih godina. Centar događanja bila je Šabačko-valjevska eparhija, u kojoj je u to vreme vladika bio Jovan Velimirović, Nikolajev sinovac, koji je sa Nikolajem proveo mnoge godine pre II svetskog rata. Vladika Jovan je sa svojim đakonom Ljubomirom Rankovićem u Valjevu osnovao časopis Glas crkve u kome su objavljivali Velimirovićeve tekstove, kao i hvalospeve vladici Nikolaju iz pera, recimo, Atanasije Jevtića i Amfilohija Radovića. U Glasu crkve Nikolaj je predstavljan kao najveći srpski filozof, neprevaziđeni srpski pesnik, najznačajniji svetitelj posle svetog Save i tako dalje. Kasnih '80-ih, Glas crkve postao je prva izdavačka kuća u Srbiji koja je počela da objavljuje Velimirovićeva dela.

- U martu 1987. Nikolaj je na jednoj takvoj komemorativnoj svečanosti, na kojoj je činodejstvovao vladika Amfilohije, neformalno kanonizovan. Dve godine kasnije, osveštana je kapela posvećena Nikolaju u njegovom rodnom Leliću. Međutim, najmasovniji, najpoznatiji i najznačajniji događaj iz tog vremena bio je povratak Nikolajevih moštiju iz SAD, organizovan u maju 1991.

- Još jedan važan momenat u toj ranoj fazi rehabilitacije jeste objavljivanje prve afirmativne biografije Nikolaja Velimirovića, koju je napisao Artemije Radosavljević. Prvo izdanje biografije, koja je 1986. objavljena pod naslovom Novi Zlatousti bila je privatno izdanje Atanasije Jevtića. Od tada je ova knjiga doživela tri ili četiri različita izdanja. Zvanična hagiografija Nikolaja Velimirovića, koju je objavio SPC povodom Nikolajeve kanonizacije 2003. bazirana je na knjizi vladike Artemija, što samo po sebi ukazuje na kultni status ove knjige u crkvenim krugovima.

- U kontekstu konstrukcije Nikolaja kao mučenika, boravak u Dahauu predstavljan je kao gotovo najznačajniji deo vladičine biografije. Na komemoraciji u Leliću 1991, prva stvar koju je Amfilohije Radović rekao o Nikolaju bilo je to da je on 'prognanik iz svoje zemlje, zatvorenik ljubostinjski, vojlovački, zatvorenik iz Dahaua'. Krajem '80-ih u Srbiji se obnavljalo dosta crkava, pa je i Nikolaj počeo da se oslikava na freskama. U crkvi Sv. Konstantina i Sv. Jelene na Voždovcu u Beogradu, koju je krajem '80-ih oslikao Milić od Mačve, Nikolaj Velimirović predstavljen je kao mučenik. On se našao u delu ikonopisa posvećenog mučeništvu srpskog naroda. Velimirović je na fresci oslikan u društvu đakona Avakuma i arhimandrita Pajsija, dva srpska sveštenika koja su početkom 19. veka ubili Turci i koji su kasnije kanonizovani kao mučenici. Oko njih su još i brojni bezimeni stradalnici iz Jasenovca.

I u Americi, u manastiru Nova Gračanica u blizini Čikaga, postoji freska Sveti Novomučenici Jasenovački i Glinski i Sv. Nikolaj u Dahauu, na kojoj se potencira Nikolajevo stradanje. Na fresci je oslikan Nikolaj u Dahauu pod nadzorom naoružanog nemačkog stražara, a oko njega su redovi srpskih seljaka sa oreolima oko glave, koji predstavljaju jasenovačke žrtve. Na istoj fresci u uglu je oslikan i Draža Mihailović, doduše bez oreola.

Potenciranje Nikolajevog stradanja u Dahauu jedna je od najrasprostranjenijih strategija koju Nikolajevi sledbenici koriste da svog idola odbrane od optužbi na račun njegovog negativnog stava prema Jevrejima i pozitivnog stava prema Hitleru ili Ljotiću. Što se tiče činjenica vezanih za Nikolajevo zatočeništvo u II svetskom ratu i njegov boravak u Dahauu, poznato je da su Nikolaj i patrijarh Gavrilo u Dahauu proveli oko dva meseca i to kao počasni zatvorenici - znači u boljim uslovima od običnih logoraša. Oni su u Dahauu nosili mantije i nisu morali da se šišaju i briju. Barake u kojima su bili zatvoreni nisu se zaključavale i na raspolaganju su imali dvorište izdvojeno od glavnog logora. Jeli su istu hranu kao i njihovi čuvari. Ova dva velikodostojnika SPC dovedeni su u Dahau u jesen 1944, kada su se Nemci već povlačili iz Srbije pred naletima Crvene armije. Oni tamo nisu prebačeni zbog svoje antifašističke delatnosti, već da bi ih Nemci iskoristili kao zalog u pregovorima sa Ljotićem i Nedićem. Nikolaj i Gavrilo pušteni su u decembru 1944. i poslati u Beč na odmor. Velimirovićevi sledbenici su od boravka u Dahauu napravili jednu sasvim drugačiju priču.

- Između Nikolaja Velimirovića i Dimitrija Ljotića postojale su jasne veze, kao i između Ljotićevog Zbora i bogomoljačkog pokreta, koji je funkcionisao pod patronatom Nikolaja Velimirovića. U jesen 1940. Zbor je zabranjen i uhapšeni su mnogi njegovi lideri uključujući i sveštenika Dimitrija Najdanovića, koji je bio Nikolajev đak. Za Ljotićem je raspisana poternica, ali je on bio u bekstvu sve do puča u martu 1941. Nikolaj je krajem 1940. Dragiši Cvetkoviću napisao protestno pismo u kojem je branio Ljotića i Najdanovića. Za Ljotića je rekao da 'su njegova vera u Boga i njegov karakter dovoljna odbrana'. Pet godina kasnije, na Ljotićevoj sahrani u Sloveniji, Nikolaj je održao opelo na kome je za Ljotića rekao da je 'političar sa krstom', 'koji je zašao u krugove svetske politike'. Dimitrije Najdanović u jednom kratkom autobiografskom zapisu navodi da je upravo Nikolaj bio taj koji ga je krajem '30-ih nagovorio da se učlani u Ljotićev Zbor. Zapravo, veliki broj zboraša činili su bogomoljci. Najdanović je kasnije postao jedan od glavnih ideologa Zbora. Za vreme II svetskog rata imao je visoku poziciju u ministarstvu prosvete u Nedićevoj vladi. U Smederevskoj Palanci, gde je postojao logor za komunističku omladinu, Najdanović je bio jedan od 'pedagoga'. Zatvorenicima je držao predavanja, između ostalog, o 'jevrejskom pitanju'.

Prijateljstvo između Velimirovića i Ljotića nije bilo jednostrano. U leto 1941, nakon što su Nemci uhapsili Velimirovića, Ljotić je tri puta apelovao da vladiku puste. Zanimljivo je da je Ljotićev glavni argument za puštanje Nikolaja bilo to da je 'on mnogo puta u svojim govorima pohvalno govorio o delu Vođe i Kancelara g. Hitlera'. U istom pismu Ljotić je spomenuo Nikolajevo delo Nauka o zakonu kao knjigu u kojoj on veliča Hitlera i nacizam. Međutim, mnogo je poznatiji Nikolajev govor sa Kolarca iz 1935. godine, kada je on zaista spomenuo Hitlera u pozitivnom kontekstu. Nikolaj je tada rekao:

- Ipak se mora odati poštovanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u XX veku on je došao na ideju svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svom narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju.'

- Nekoliko meseci pre ovog govora, Nikolaj je dobio orden od Hitlera zbog zalaganja za obnovu nemačkog vojnog groblja u Bitolju desetak godina ranije. Moguće je, dakle, da se na Kolarcu Velimirović na svoj način zahvalio 'nemačkom vođi' na nagradi. Nikolaj je bio prilično sujetan čovek i sigurno je da mu je ta nagrada godila. U crkvenoj literaturi se često može pročitati kako se Nikolaj stideo ovog ordena i da ga je držao sakrivenog. Međutim, Nikolaj je taj orden primio od nemačkog poslanika u Beogradu, na svečanom prijemu na kojem je prisustvovao i patrijarh Varnava.

- Posle II svetskog rata, Nikolaj Velimirović je, za razliku od Gavrila Dožića koji se vratio u Srbiju, emigrirao u Ameriku. Nikolaj nije bio formalno prognan. Čak nikad nije bio ražalovan već je ostao episkop do svoje smrti 1956. Jednostavno je odlučio da se ne vraća u komunističku Srbiju. Navodno je rekao da 'kada kuća gori, požar se gasi iz vana'.

Nakon oslobođenja, komunističke vlasti su osnovale Savez udruženja pravoslavnog sveštenstva FNRJ, koje se sastojalo od sveštenika koji su bili u NOB-u i onih koji su bili verni novom režimu. Savez je izdavao časopis Vesnik, čije je zaduženje između ostalog bilo i to da 'vodi borbu protiv najreakcionarnijih episkopa preko štampe, konferencija, skupština', dakle protiv Nikolaja Velimirovića, Dionisija Milivojevića i Irineja Dorđevića koji su posle rata otišli u Ameriku ili Veliku Britaniju. U to vreme Nikolajev glavni greh u očima režima nije bila njegova bliskost sa Ljotićem ili njegov antisemitizam, nego to što se nije vratio u zemlju. On je tada predstavljan kao nekakav agent Zapada.