Evo još jednog primera srpske snalažljivosti u muci.Ovo je doduše šala, pre,crni humor...

„Mili moji i dragi,
Prvo da vam javim najvaznije: Ziv sam! Zatim još jedna dobra vest: Ne mora
da se plati otkup za moje oslobodjenje!
Međutim, istina je da se još nalazim kod terorista.
Čuli ste da su me oteli sa gradjevine u Libanu dok sam radio na mesalici
zajedno sa kolegom Spomenkom.
Mogu da vam kažem da je na početku bilo cupavo. Teroristi su nas strpali u
dzakove i odvukli u njihov kamp,
a zatim skakali oko nas, mahali puskama i vikali nešto o Alahu i Dzihadu. A
onda su sve to snimali kamerom.
Kažem ja Spomenku da će izgleda da traže za nas otkup.
Onda smo na... burazere, kaže mi Spomenko.
I stvarno, prvo su ih otkacili u nasoj ambasadi. Ukinuta zadnja državna
zajednica, a još nije dosao nas novi ambasador.
Onda su zvali tu nasu firmu kod koje smo radili. Ispostavi se da je gazda
već primio drugu dvojicu na mesalicu, i da ga mi uopste ne interesujemo.
Na kraju su spakovali one snimke i poslali nasoj Vladi u Beograd.
I tako smo mi cekali i cekali i cekali, pa sam ja od duga vremena popravio
neki njihov rashodovani tenk.
Oni su se silno iznenadili, a ja sam im objasnio da je to sitnica, jer sam
bio tenkista na Kosovu.
Spomenko ih je u međuvremenu ucio gadjanju iz rucnog bacaca, on je bio u
Vukovaru.
Ja sam im posle ocistio topove, jer sam bio artiljerac u Bosni.
A Spomenko im pokazao neke trikove sa kamuflazom dok smo se krili od
NATO pakta. I tako, sad smo zaposleni kao instruktori kod terorista. Plata
je bolja nego na mesalici, a bolji su i uslovi. Tako da se ništa ne brinete.
Čim mi istekne ugovor, eto mene kuci... *
*
Srdacno vas,
Milivoje.*

”