Bravo Tampi!

Ignorance is bliss!

O kako je lepo biti glup!

I seljak iz prchilovice kaže da je srećan, još pogotovo kad sljiva rodi i krmaca se dobro oprasi.

A sto nisu pravili poredjenje među emigrantima, koji su iskusili zivot i po drugim zemljama, pogotovo onim malo sofisticiranijim koji nisu ovde dosli jer nisu imali šta da jedu, nego dosli da rade intelektualne poslove, za koje australopitekusi nisu sposobni?

Ta vrsta „srećnika” izdrzi otprilke između 2 i 5 godina u rajskoj ludnici, pa pobegne glavom bez obzira...

Tja.. tesite se da ste srećni kad za drugo ni ne znate.

kako ide ono; „Beers, pies and Holden cars, we are the au retards!”

Šta mi praznoglavi evropljani znamo o australopitekuskoj sreći?

Banane manje vise, ja ih vise i ne gledam u samousluzi a celog zivota to mi je bila omiljena vocka. Šta ćemo sa ostalim stvarima jer, sinoć prikazase na Today Tonight uporedne cene Au, Japana, NZ, Engleske i USA, i dalje je ovde klopa mnogo skuplja. A tek cene real estate, uostalom, bilo je prenaduvano i pre deset godina. U mom kraju nema kuce ispod 850.000 i to da je posle upristojis i potrosis treba minimum 50.000 za neka manju renovaciju plus gde su takse i ostalo. Automobili skuplji nego u Evropi i to prilično i da ne nabrajam.

E da, i najgora obuca koja se može zamisliti. Uostalom, ja sam dolazila u Syd i pre nego sto sam ovde ostala, doduse na 2-3 dana ali, i tada su cene bile da se poplasis. Secam se da smo jednom otisli u Pitt St. i obisli neke radnje pa se dobro isprepadali. Zato se ovde nije ništa ni kupovalo, isli smo u Koala park, ZOO, na Bondi, u Botanicku bastu i tamo kod Opere, kao pravi turisti. Raj po pitanju shopinga je bio u Americi koja je bila bez konkurencije.

Kiss my ...

Hmm... You sound mesmerized...