http://www.mondo.rs/s205904/Zabava/Zvezde_i_tracevi/Gitarama_napali_Karleusu.html

Ima i ovde.

Ej, a nasa prijateljica je imala tekst o razmnozavanju egzoticnih leptira u Bocvani! Pokazala je u koledzu u kome predaje šta je polagala pa se iz zezanja testiralo par Kiwi klega.
Prošla iz prve samo jedna Amerikanaka.
Pitanje je koliko bi „ordinary” NZ - AU prošlo isti sa sedmicom.
To ti je fakt broj dva - dok se ne dokazes moracs da povuces malo vise nego domaći.

Nisam skroz razumeo šta si htela da pitas ali probacu da ti odgovorim kako sam shvatio.
Primer je nasa prijateljica.
Ona je u Beogradu diplomirala engleski i francuski.
Na NZ je pocela kao „riliver ticer” tj. sa radnim iskustvom i strucnom spremom iz ex YU konkurisala i bila primljena „na određeno” u jednom koledzu. „Na određeno” joj je, zbog toga jer je bila jako dobra u koledzu koji je osposobljavao mlade Azijate da progovore engleski i pocnu da studiraju za šta su dosli na NZ, bio non-stop produzavan tako da je prakticno bila zaposlena sve vreme. Jedini stres je bio pred produzenje ugovora jer je uvek postojala mogućnost da ga ne produže.
Znaci niko joj nije tražio nikakve nostrifikacije. Jednostavno je konkurisala sa svojim CV-jem i dobila posao (da nepricam sad o procesu intervjuisanja kad te stave na „short list”...).
E onda su se preselili u drugi grad gde je dobila posao u privatnom koledzu na isti fazon.
Kad su deca malo poodraslaodlucila je da se registuje. U njenom slučaju, posle 10 godina rada na NZ, tražili su joj samo da polozi IELTS sa sedmicom sto je i uradila i sada je registrovani „teacher” sa stalnm poslom u koledzu u kom je pocela posle preseljenja.
Eto to bi bila jedna prica.
Samo još da dodam da je u međuvremenu predavala i matematiku sa kojom nema pojma kao i „social studies” mada je zvanicno ucitelj engleskog i francuskog.
Prica broj dva sa NZ je bracni par - on radio kao profesor fiskulture kod nas a ona profesor geografije sto nikad nije radila.
Otisli su u agenciju, predali svoj CV, prošli intervjuec i zvanicno postali „reliver ticeri”. Agencija kojoj su se prijavili je nalazila skolama ucitelje kad im zafali. Njima je „riliving” odgovarao jer su imali privatni bisnis (mali do duse) sa kojim su se dopunjavali a nekad, kad ne bi imalo posla u skoli, i živeli od njega.
Nikad nisu pomišljali da se registruju i bili su zadovoljni sa svojim statusom. On je predavao fiskulturu a ona „social studies”.

Verovatno postoji još po neka prica i iskustvo.
Problem sa mojom zenom je bio taj što se ona nije nikad osecala dovoljno sigurnom, zbog jezika, da se usudi da predaje ne samo u srednjoj, nego i u osnovnoj skoli.
Zato je probala da krene iz početka tj. da upise ponovo da bi ovladala terminologijom koja joj je bila potrebna.
Ostalo znaš.
U AU su ti sanse da recimo dobijes „teacher assistance” mnogo vece nego na NZ. Jeste malo placeno ali za početak će ti dati odgovore na mnoga pitanja koja te sada muce.
I upamti da ti je jezik najvaznija stvar za posao pogotovo u uciteljskoj struci. Iskoristi vreme dok cekas na vize da ga ucis, jer veruj mi, ucices ga dok si ziva ako dodjes.

Na zalost ne znam odgovor. To je nešto novo, mislim novo od kad sam ja dosao.
Neću sad o tome tj. o „mom vremenu”.
Kod tebe se prica deli na a) kako dobiti vizu; b)kako dalje kad se dodje u AU ili NZ.
Za pricu „a” nemam savet jer je totalno drugacije od one koju ja znam.
Za pricu „b” sam ti već dao neke ideje kako to može da funkcionise i kako su to odradili neki nasi koje eto znam.
Zavrsi „a” pa se javi da pricamo o „b”.
I nemoj da te plase ova preganjanja sa zadrtim „australopitekusima”.
Jednostavno, imao sam priliku da živim u obe zemlje sa dosta sličnim sistemom i samo probam da razmenim zapazanja i iskustva sa drugima.
Kao student preko ondasnje „međunarodne razmene studenata” proputovao i video dosta sveta.
Na zalost vecina ex YU „pitekusa” se oseti lično prozvanim i eto ti kurslusa.
Biće ti OK ako dodjes, nije važno AU ili NZ.
Sretno.