Sota...istina ili laz ?

Naleteo sam na jedan tekst pa bi me zanimalo šta vi mislite o tome?

SOTA

Čim spomenemo reč „sota” odmah pomislimo na igru koja se, na Zalost, igra
na svakoj srpskoj svadbi. Njeno poreklo vodi po zlu cuvenoj Soti Galici,
ženi srbomrsca kacaka (odmetnika) Azema Bejta iz sela Galice (1889-1924)
koji je svojevremeno harao po Kosovu i Metohiji.

Sota je nakon muzevljeve smrti zulumcarila i predvodila odmetnike.

U srpskom narodu sacuvano je secanje na dogadjaj kada je Sota uhvatila
sestoro srpske dece, cobancadi kod stada, na planini Mokri, povezala ih,
nalozila vatru i sve ih bacila u oganj.

Dok su deca gorela, pripoveda se, Sota je sa kacanicima igrala svoju igru
oko vatre, orijala i pevala: „Sote, mori Sote / Sote masala / davno želim
Sote, mori, Sote, da te igram ja!”

Na mestu stradanja nevine decice podignuta je spomen - ploca koja je
stajala do svrsetka 2. svetskog rata, kada su je komunisti uklonili kako bi
sacuvali „bratstvo i jedinstvo - zenicu oka svog”.

Proverite i sami na internetu... Azem Bejt je idol Siptarima na forumima...
Planina Mokra se često naziva i Mokra gora (nisam bas 100%). To je na
severo/severozapadu Kosova. Za Sotu Galicu (često i Cota Galjinica) sam
pronasao pravo ime: Qerime Halil Galica.

Možda neki mislite i da je ovo trac... bla bla bla... tekst o tome je
napisao i svestenik iz RS, nalazi se u „svetosavskom zvoncetu”, objavljen
početkom 2007. „Sota” nije nastala tako davno, da je se ljudi ne bi secali
odnosno znali kako je nastala.

evo šta piše istoricar Čedomir Antić:

„ Krvava šota

Šota je igrala dok su srpska deca gorela umirući u stravičnim mukama.
Pesma ”Šota„, jedan od najpopularnijih svadbarskih plesova u Srba, posvećena je Šoti Galici, ženi srbomrsca i albanskog odmetnika Azema Bejta, kojoj se pripisuje da je spalila šestoro srpske čobančadi sa Mokre planine!
Prema kazivanju starijih ljudi i ocevidaca Šota je, dok su deca gorela umirući u stravičnim mukama, sa ”kačacima„ igrala oko vatre, orijala i pevala ”Šote, mori, šote, šote mašala, davno želim šote, mori, da te igram ja„!
Šota je napadala Srbe gde je god stigla, ubijala i odsecala im uši, po čemu je bio poznat i njen muž.
Svi Srbi se pozivaju da onemoguće sviranje šote na svadbama i svako bi nakon prvih taktova muzike mogao da sedne na svoje mesto, jer ne postoji razlog da se Srbi vesele uz pesmu koja glorifikuje paljenje njihove dece.
U tekstu Radovana Tomaševića ”Azem Bejta po drugi put među Srbima„ objavljenog u istorijskom časopisu ”Srpsko nasleđe„ pominje se Šota ili Ćerime Halil Galica, kako joj je pravo ime, kao prva Bejtova žena i ratna drugarica, arnautska amazonka, koja se oblačila kao muškarac i ratovala pod muškim imenom Ćerim ili Kerim. U istom tekstu se navodi i da je 14. jula 1924. godine, uoči Bajrama, Bejta ranjen u okršaju sa srpskim vlastima, ali da ga je iz obruča izvukla upravo Šota. Bejta ili drenički ”mali car„, kako se u tekstu navodi, umro je u bekstvu, a telo mu je bačeno u duboku jamu kraj sela Prčeva, dok je Šota nastavila da predvodi odmetnike.
Policiji i vojsci Kraljevine SHS, pisao je Predrag Simić u istorijskom prikazu pod nazivom ''Enveristi'', trebalo je punih šest godina posle osnivanja prve srpske države da uguše pokret kačaka u Drenici, koji su predvodili Adem Bajta i Šota Galica i nije slučajno što je baš u ovom kraju 1944. godine izbila pobuna balista koju je predvodio Šaban Poluža. Kada je policija opkolila odmetnike, pukovnik Stojanović pozvao je Adema Bejtu na predaju, ali su umesto odgovora dobili kuršume. Naređena je paljba koja je trajala celi dan i sve do duboko u noć. Ujutro, sunčevi zraci otkrili su do temelja razrušeno selo i 125 mrtvih odmetnika, ali Azema Bejtu nisu pronašli.
Mnogo kasnije se saznalo da ga je iz obruča izvukla Šota, a njegove kosti sahranjene su 1971 i kada je proglašen za nacionalnog heroja.
Čedomir Antić, istoričar, kaže da su Azem Bejta i njegova žena Šota bili vođe albanskog pokreta ”kačaci„ i organizovali ustanak na Kosovu i Metohiji koji je trajao tri godine.

- Iako je u ratu protiv Austrougarske bio čak i odlikovan, on je posle 1918. godine na teritoriji Kosova i Metohije podigao ustanak protiv Kraljevine Jugoslavije i tom prilikom poginuo.
Istorija kaže da je Šota nastavila da vodi ustanak, kaže Antić, dodajući da je najpoznatija albanska opera upravo ”Šota Galica„.”