Da li me zikis? Nemam nikakve utiske. Chika Bozo je nizi od mene, dubok glas, sa nekom kombinacijom brdsko-planinskog dalmatinskog akcenta i ekavice. Zao mi je sto nije pre 20 godina, pa da mu pokupim svo znanje :) Ovako smo mogli samo evocirati uspomene, a nije mi bas bilo do toga.

Nekako mi ga je i zao... jer ja spao na to da sjedi i ceka (moli boga) neki angazman, i šta god da uleti (ako uleti) to će biti ispod njegovog nivoa/iskustva. Morace da guta knedlu i da ulazi u situaciju u koju ne bi trebao (tim bez buducnosti s kolca i konopca, sranje uprava, sitna lova) da se kosarka tj. svet oko kosarke nije drasticno promenio.

To je veliki problem, posebno kod naših individualaca starije generacije. Svet se menja, i ako se ti ne menjas paralelno s tim svetom, ostaces u prasini, ili u najgorem slučaju kakvom jarku pored puta. Tako je bilo i sa Milosevicem. To je covek koji je odrastao i sve u zivotu naucio u nekim bivšim dogmatickim hladno-ratovskim vremenima. Taman kad je on dolazio na vlast svet se fundamentalno menjao. Obzirom da on to nije shvatao jer je bio zauzet s borbom za moc na nekom svom mikro-nivou (plus okruzio se sa kretenima kojima je posao bio da mu govore „da, da sefe”) nije ni mogao pretpostaviti šta će mu se vrlo brzo desiti. A pokazetelji (ocigledni, pa i banalni) su bili tu sve vreme. Dovoljno bi bilo da je procitao i shvatio knjigu Francisa Fukuyame, „The End of History and the Last Man” (izdata tri godina posle pada berlinskog zida) da zna o cemu je reč.

„What we may be witnessing is not just the end of the Cold War, or the passing of a particular period of post-war history, but the end of history as such: that is, the end point of mankind's ideological evolution and the >>>>universalization of Western liberal democracy as the final form of human government<<<<<”(1992)

Sto rece Bob Dylan (čini mi se),

„You don't need to be a weather man
to know which way the wind blows.”

A ja mislio ja star :))