Albert Ajnštajn

Piše Petar T. Jakšić

Prostor-vreme je matematički koordinatni sistem (3 dimenzije prostora i 1 dimenzija vremena) u kome su fizička događanja locirana u jedinstvenom kontinuumu. Prema Ajnštajnovoj teoriji relativiteta, gravitacija je „uvijanje” prostor-vremena. Drugim rečima, zbog toga što masa objekta čini da se tkanje prostor-vremena uvija i krivi, njegova gravitaciona sila se pojačava i privlači druge obližnje mase.
Sve do ove tačke, stvari se odvijaju sasvim kako treba. Ali zamislimo na trenutak da je moguće iznenada preokrenuti gravitaciju. Hoćemo li i mi takođe osetiti to iznenadno polukružno skretanje prostor-vremena? Ako je sila zemljine gravitacije pod našim nogama u početku slaba pa se naprasno preokrene do tačke visoko iznad naše glave, kakvu bismo to vrstu promene prostor-vremena mogli doživeti?

KVANTNI SPLET
Preokretanje prostor-vremena ima delokosežne implikacije, među kojima je i putovanje u prošlost i smanjivanje ogromnih troškova za samo jedan mali korak. Reč je o crvotočinama i Ajnštajn-Rozenovim mostovima. Ajnštajn-Rozenov most je geometrijsko svojstvo crne rupe koje se manifestuje kao „grlo” zakačeno za drugi skup dimenzija ili za drugi univerzum.
Ako je iole moguće verovati izveštajima kojima javnosti servira CERN, uspelo im je da neutronski zrak putuje 60 nanosekundi brže od brzine svetlosti. Doduše, kasnije se ispostavilo da je reč o grešci u merenju, ali po teoriji neutroni naizgled putuju unazad kroz vreme (kao da mogu da stignu do određene destinacije pre nego što su uopšte krenuli). Kada bi CERN uspeo da dokaže tačnost svojih ekperimenata, onda bi postojala mogućnost povratka u prošlost kroz vreme ili, što je još privlačnije, konvencionalnog putovanja do drugih zvezda.
U ranim fazama nastanka našeg solarnog sistema, fragmenti materije bili su razbacani naokolo, ali su ostali u „kvantnom spletu” ili superpoziciji. Kvantni splet ili zaplet je fenomen koji povezuje dve čestice na takav način, da se promene na jednoj čestici momentalno reflektuju i na drugu, bez obzira što su one možda fizički udaljene jedna od druge i nekoliko svetlosnih godina. Ajnštajn je opisao superpoziciju kao „sablasnu akciju na daljinu”.
Neki se klasteri izbačene zvezdane mase na kraju spoje u planete i njihove satelite. Ali brojne čestice ostaju u kvantnom spletu jer dele identičnu superpoziciju, povezane Ajnštajn-Rozenovim mostovima (ili rastegnutim prostor-vreme crvotočinama). Pošto ta veza traje od početnih faza, materija u spletu će se najviše naći u unutrašnjosti planete ili bliže jezgru planete.
Hipotezu o šupljoj Zemlji je prvi izneo engleski astronom Edmund Halej 1692. godine. Planeta zemlja je, po Haleju, ili potpuno šuplja ili se u njenoj unutrašnjosti nalazi ogroman prazan prostor, sa malim unutrašnjim suncem. Kružile su priče da se ulazi u utrobu planete nalaze na severnom i južnom polu. Tokom II svetskog rata, Hitler je poslao ekspediciju na baltičko ostrvo Rugen koja je tražila ulaz u unutrašnjost Zemlje.
Teorija o šupljoj Zemlji danas ima i dodatak – da je šupljina koja povezuje severni i južni pol zapravo grlo prostor-vreme crvotočine, a da je rotirajuće unutrašnje sunce crna rupa koju horizont događanja sprečava da potpuno ne uništi Zemlju.

SAMO ZA ODABRANE
Lora Magdalen Ajzenhauer je unuka bivšeg američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera. Ona tvrdi da su svetski lideri ostvarili bliske kontakte sa vanzemaljcima i da su SAD stvorile tajne vanzemaljske baze. Lora Ajzenhauer kaže da je 2006. i 2007. godine i sama bila pozvana da se pridruži tajnoj američkoj koloniji na Marsu.
Endrju D. Basiago i Vilijam Stajlings su na vebsajtu Egzopolitika nedavno objavili da su u prošlosti, za potrebe američkog Ministarstva odbrane, putovali kroz vreme i prostor. Oni pominju tajni program CIA koji se odvija na državnom univerzitetu Kalifornije. Između 1981. i 1983. godine, Barak Obama je posetio Mars u njihovom društvu?! Putovali su teleportacionom komorom koju su među sobom zvali skočisoba. Basiago i Stajlings tvrde da je četvrti član te grupe bila Redžina Dugan, direktor DARPA.
U jesen 2009. godine, veteran obaveštajne službe hodao je drevnim ulicama jednog istočno mediteranskog grada. Zurio je u svoje noge i vizuelizirao strukture duboko ispod trotoara kojim je hodao. Mogao je jasno da vidi ostatke burne prošlosti. U prošlosti je za potrebe američke službe učestvovao u neverovatnim eksperimentima gledanja u dubinu (slično gledanju na daljinu), sa velikom preciznošću otkrivajući depozite retkih ruda i minerala. Ali gledajući sada u zakopanu prošlost drevnog grada video je još nešto neočekivano – tunel ispunjen čeličnim žicama i kablovima kojima su se kretale žičare. Žičare u unutrašnjosti stene – od podnožja pa sve do vrha, na kojoj je sagrađen taj šuplji antički grad! Duboko unutar zatvorene instalacije u steni video je i čitav niz bunkera poređanih oko motora koji je energijom snabdevao podzemnu žičaru.
Poput egzotičnog Berghof lifta, konstrukcija koju je video ličila je na inspiraciju bavarskih masona i arhitekata koji su za nacističku Nemačku sagradili fantomsko Južno Nacionalno Uporište, podzemnu tvrđavu iz koje su Hitlerovi sledbenici planirali da uzvrate udarac savezničkim snagama. Saveznici su kasnije tvrdili da je Uporište postojalo jedino u mašti nacista, ali su ipak u oblasti Mediterana tragali za nacističkim atomskim oružjem.
U zborniku nedeljnih izveštaja vrhovnog štaba savezničkih ekspedicionih snaga, pod datumom 11. mart 1945. piše: „Ovde, pod zaštitom prirode i najefikasnijeg tajnog oružja ikada napravljenog, sile koje su vodile Nemačku će preživeti da bi reorganizovale njeno ponovno uskrsnuće; ovde će se proizvoditi oružje u fabrikama otpornim na bombe, hrana i oprema će se skladištiti u prostranim podzemnim pećinama, a posebno odabrani korpus mladih ljudi će se obučiti u gerilskom ratovanju, tako da će se čitava podzemna armija osposobiti da oslobodi Nemačku od okupacionih snaga.”
U svom umu, obaveštajac je video ukopane zidove i ploču radijacionog štita sa vazdušnom komorom koja se otvarala kao vrata na podmornici. Nekoliko sličnih vrata je bilo poređano u nizu duž tamnog prolaza gde je tunel od metalnih kablova ponirao u krater bez dna. Iza vrata su bile prostorije za teleportaciju u kvantne spletove povezane Ajnštajn-Rozenovim mostovima. Jedna od tih prostorija je delila istu superpoziciju sa regionom u unutrašnjosti Marsa, druga je bila kvantno povezana sa unutrašnošću Venere...
I dok se egzaltirana globalna elita zabavlja vrhunskim tajnama u unutrašnjosti drevnog grada, njegovi stanovnici na površini su preplavljeni siromaštvom i očajanjem koje preti da sruši evro. A svet će ionako teško poverovati da ljudi i zvezdani glasnici već milenijumima putuju kosmosom kroz podzemne zvezdane kapije i prostorije za teleportaciju koje rade na principu kvantnog spleta. Ali, nikad se ne zna...