Bas mi je zao. Znam kako se osjecas jer sam i sama izgubila svog psa sad u oktobru a 12 godina mi je uveseljavao zivot. Još uvjek tugujem i nikad ga neću zaboraviti. Nema dana da ne pustim suzu za njim. U kuci je sve njegovo na svom mjestu kao da je on tu od kreveta, zdjele, igracki do slika.
Ima nas dosta koji tugujemo kao i ti, nisi sam.

Nikako...cuvas uspomenu na njega zauvek kao sto rece „avlijanerka”.
Ja imam 12 macaka i 2 psa i 4 patke!!!
Sve osim pataka sam uglavnom udomila i pokupila negde i svaka zivotinjica je prica za sebe i velika ljubav.
Ali nikako da se naviknem na te rastanke.
Ipak...moja filozofija je:
-Ljubimac koji je umro - bio je srećan sa mnom sigurno.Bio je okruzen ljubavlju, mazen, pazen, nahranjen i ususkan.
To nam jedino može biti velika uteha jer toliko je stvorenja na ovom svetu zlostavljano baceno pogazeno na autopuru baceno pored kontejnera..
A ja mojim zivotinjama dajem svoju ljubav, dom i hranu delimo i to dozivotno pa zato smatram da ako si učinio sve sto si moga za svog macka...znaj da je i njemu bilo lepo živeti sa tobom - ostavi ga da pociva mirno, cuvaj ga u secanju i daruj svoju ljubav nekim drugim malim mekanim njuskicama...
I one će tebe voleti sigurno - nisu oni kao ljudi!!!