Ja znam,ne iz licnog iskustva,da su to divni psi,druzeljubivi i mnogo vole decu.Treba mu posvetiti mnogo paznje i igre da se ne bi osecao tuzan i usamljen.Puno sreće sa novim clanom porodice!

u zavisnosti gde se nalazis mogu da ti odgovorim...

ako si u srbiji, royal canin, iams... u americi ima i mnogo boljih, kažu drugi ljudi...

ono sto bi ti ja savetovala je da psu nezavisno od ishrane dajes i vitamine 2-3x nedeljno dok ne napuni godinu dana... to imaš svugde da kupis...

to je veliki pas, treba lepo da se razvije i da bude zdrav...

Ja imam dva Zlatna retrivera u stanu zenku i muzijaka. Zenkicu sam usvojila prošle godine iz azila, oboje su stariji psi. Samo da ti skrenem paznju da ju pazis da ti ne ide stepenicama bar do godine dana zbog kukova. Nosi je, nemoj joj dozvoliti da skace iz auta vani zbog kukova. Pazi da ne jede masnu hranu jer su inače jako osjetljivog stomaka.
Sad ti je pravo vrijeme da je pocnes uciti. Prvo ćeš krenuti sa ucenjem gdje treba da obavlja svoje fizioloske potrebe. Uporedo uci je da ti donosi neku igracku a pri tom je nagradi sa granulicom hrane i kad god te poslusa pohvali je i nagradi. Uce brzinom ali se moras truditi da joj pricas. Uvjek joj pricaj a ona će svatiti o cemu joj govoris. Uci je da ti doje na poziv i nagradi je kad poslusa, uci je da ide na uzici bez da te vuce. Budi uporna i ponavljaj dok ne savlada sve. Dogovori se sa ostalim clanovima porodice da se postuje red i rad jer ako ti budes nešto branila a ostali dozvoljavali od toga nema ništa. Znaci svi se trebaju pridržavati i postupati po tome.
Pas koristi priliku i osjeti ko je popustljiv pa to koristi. Polako uz igru pocinji stepen po stepen ucenje polako. nemoj sve odjednom jer ćeš je zbuniti. ides s ucenjen jednog a kad to savlada ides sa necim drugim. Budi strpljiva ako ne odradi sto treba vrati je natrag i trauzi od nje da to ponovi. oni uce nevjerovatno brzo i sa upornoscu ćeš u kratkom roku mnogo toga savladati.
Šta da ti kažem, moj pas sve zivo razumije šta mi govorimo u kuci. Ako želimo da nešto sakrijemo od njega moramo pricati u siframa. Ako nam kci treba da dodje ili neki gosti koje on poznaje moramo u siframa jer se on pomami od sreće pa juri po kuci ide do vrata i ne može da isceka dolazak. posebno ako pomenemo da trebamo mi ići e tek tada pocne jurnjava od sreće još ako to pomenemo prije podne a navece idemo pa ga valja smirivati jer on ocekuje da se ide odmah. On čak slusa razgovor dok pricam na telefon. lezi i kao spava a usi kao radari sve snima i čim cuje ono sto mu godi tek tad vidis koje veselje nastaje. Ucila sam ga od malena a bio je 3 mjeseca star da ga ostavljam samog kuci. prvo sam ga ostavljala pola sata i tad sam setala vani te kad se vratim i vidim da je bio dobar ništa nije ostetio onda ga izmazim pohvalim i nagradim. Povecavala sam odsuitnost i kad sam otisla na 2 sata onda vise nije bilo problema da ga ostavim 5-6 ili 7 sati. Imala sam sreće da je bio jako dobar nikad ništa nije potrgao, izgrizao, nije plakao sto ostaje sam. Jedino je grickao svoje igracke i to u trenutcima sreće i veselja. Redovno smo ga izvodili i imao je u komsiluku pasa drugara koji bi mu dolazili na igranje u stan a i mi njega smo odvodili da se igra s njima. U parku se svakodnevno druzio sa psima i voli drustvo svih zivotinja a macke obozava. Obozavaju drustvo ljudi i ijako su veliki psi oni su ustvari kucni psi jer se ne odvajaju od ljudi. Eto ja ih imam dvoje i mogla bi zivjeti u 10m2 jer je njima bitno gdje smo mi a oni leze pored naših nogu. Sve dok sjedimo mi i oni su tu pored nas a čim odemo u spavacu sobu i oni odmah odlaze za nama. Uglavnom uvjek nas prate i žele biti u blizini nas. Odlazak na posao im sigurno teško pada jer ostaju sami ali sam ih naucila da kad izlazim uvjek im kažem da ja idem raditi a oni ostaju da cuvaju kucu. Uvjek im to kažem i niti jednom nisam otisla a da ovu recenicu nisam izgovorila. Kad dodjem tad nastaje opste veselje. Nikad mi se niko u zivotu nije obradovao kao što se oni raduju. Imala sam dva puta dalmatinere pa koker spanijela ali ovo je nešto posebno. Netreba njih istrcavati nisu to trkaci psi i nije ni poželjno da ih previse istrcavas zbog kukova. Dovoljno je što se sami istrce u parku s ostalim psima. Oni su do svoje 4-te godine bebasti i onda postaju ozbiljniji tj. tad se smire manje luduju sa psima u parku i vise spavaju preko dana.oni sve zapazaju i sve pamte pa čak i onda kad i ne mislis da sve to registruju napr u igri sa ostalim psima. Sjecam se kad je moj pas pri jednoj setnji zapazio jedan oglas koji je bio zaljepljen na stablu, jedan obični papir kojeg ja nisam ni registrovala. Tek nakon tri dana on je zastao pored stabla i piljio na gore a ja se mislim šta on gleda kad na stablu nema ništa vidljivo. Pridjem stablu i pogledam ga bolje i vidim providni selotejp i to na četiri mjesta i tek tada zakljucim da je tu bilo nešto zaljepljeno pa je neko otkinuo. On je to odmah vidjeo i primjetio da nešto nedostaje.Ma prepametni psi.
Moj muzijak obozava baterijsku lampu i to mu je najdraza igracka. kad ju vidi odmah skace uzme je u usta i donese u krilo da mu svjetlim po podu a on da hvata sjenu. I danas ovako bolestan i sepav on se zanese i skakao bi i hvatao sjenu. Kujica obozava loptice i nosa po dvije tenski loptice u ustima. obozava da joj bacam lopte a ona da juri i da ih donosi dok on ne mari niti mu pada na pamet da trci i donosi lopte. On odjuri da izvuce neku granu iz grmlja koju će glockati i trgati a nju to ne zanima. On obavezno ode svakom psu da se s njim iznjusi a ona nekim svojim instiktom odabere neke koji vole da jurcaju pa se tako njih dvoje naganjuju dok ne padnu s nogu i to sve u krug jure. Obozavaju da jedu i nikad im nije dosta hrane. zato vodi racuna da im ne dajes jer stalno cigane a tek onaj tuzni pogled kojem ne možeš odoliti.Mogla bi danima pisati o njima. Uzivaj u svom psu, pazi ga i hrani kvalitetnom hranom.

:)))

aj ti lepo daj i neku sliku tog slatkog steneta da se podsetim kakvi su kad su mali...

inače meni je impresivno kod njih kako se menjaju... gledam ovog mog komsiju, sace 2 godine, kako se fizicki menja i kako postaje pravi odrastao pas...

moja maltezerka je posle sedmog osmog meseca, kad je porasla, ostala ista do dan danas dok retriver bas menja izgled, postaje sve lepsi i lepsi sto je stariji...

a da, mimoza kad piše, bas je zadovoljstvo citati je...

Mimoza, pisi još, uzivamo...

Ja svoje pse hranih Royal Canin dijetalna zato što su stari i da se ne debljaju. Inače sam hranila istom hranom ali za stence dok je moj Lucky bio beba. Volio je jesti jabuke i mrkvu te sam mu i to redovno davala. Sad ne voli voce ali Dea voli sve zivo sto god joj ponudis. Nju moram cuvati jer ta kupi s poda sve tako da strogo pazimo da nam ne ispadne tableta koju mi pijemo na pod, jer će je ona sigurno pokupiti. S njom nema problema da joj dajes tablete ako je bolesna. Ona čim vidi da se vadi tableta trci i otvara usta da joj ubacim tabletu. Ma ona je smjesna do bola. Lucky ne voli tablete pa mu moram zamotavati u salamu ili nešto drugo i opet to izgricka pa se desi da pojede salamu a tabletu kasnije pljune vani. Inače je moja ljubav rođena u Sidneju i ja sam ga dovela prije 8 godina u Njemacku kad sam preselila. On je morao ići kargo letom a za njega je karta bila skuplja nego za jednu osobu u oba smjera. Svi su mi govorili da je to ludost tolike pare dati za prevoz, zašto ga ne prodam pa istog takvog kupim ovdje. Nije to televizor da ga prodas i istog kupis, ljudi to ne svataju, pogotovu oni koji nemaju toliku ljubav prema zivotinjama. Prvo smo imali zeca iste boje kao Retriver sa velikim klempavim usima kao koker spanijel. On nam je bio velika maza. Tamo je zabranjeno drzati zivotinje u stanu tako da smo drzali zeca, njega niko ne vidi u kuci je i ne izlazi vani. Djaba nasa ljubav prema psu nas je vukla da smo se preselili u kucu i nakon dva dana smo kupili našeg Luckya. Kad je on dosao u kucu nas zeko Bugy je bio strasno ljubomoran, udarao je zadnjim nogama u kavezu da je sve odzvanjalo. S vremenom se navikao, a Lucky ga je obozavao i stalno gledao u kavez kao u televizor. Pustali smo zeku da izadje ali tada pocne jurnjava jer je Laki (pisat ću na nasem ime ijako mu je u pasosu na engleskom) bio beba pun igre a zeko inače voli da skace pa je to bila prava jurnjava. Poslije Laki skonta da ga ne može stici te legne i ceka da mu zeko pridje. Bugy mu pridje s ledja pa pa ga uhvati zubicima za dlaku i drma se kao da se pari. Kako je to bila smjesna scena a svaki dan je to radio. Laki beba pojma nema šta ovaj radi. Poslije smo Bugiyu ogradili zicom jedan cosak u dvoristu gdje je boravio po cjeli dan a navece smo ga unosili u kavez u kucu. Onda je zeko postao agresivan jer je mu je doslo vrijeme parenja pa juri Lakija i u trku ga gricne tako da smo često Lakija vidjali krvavog jezika ili sapice. Onda je i nas napadao trcao za nama i grickao nas za noge. bas se prolopovio. Poceo kopati rupe ispod ograde. Onda smo odlucili da ga nekom poklonimo jer je ocigledno bio jako ljubomoran jer je Laki sve vise privlacio nasu paznju kako je odrastao. Dali oglas u kome smo naveli da se voli grickati i tražili porodicu koja ima dvoriste i odraslu djecu. Poklanjali smo ga. Javilo se dosta ljudi ali mi smo birali i izabrali jednu porodicu koja ga je uzela. Redovno smo se čuli telefonom i Bugi je bio odlično, oni se cude kako je nas grizao kad je kod njih miran. Poslali sliku, nas Bugi lezi pored bazena. Bili smo sretni da je otisao u prave ruke gdje je bio jedini ljubimac tako da nije imao razlog da bude ljubomoran. Laki je zavolio sve zivotinje tako da smo imali strah kad ga povedemo na more da u nekoj sikari na naidje na zmiju jer bi on i njoj prisao u namjeri da se igra. Zaboravila sam vam napisati kako je pala odluka da bas uzmemo Zlatnog retrivera.
Tamo su česte pljacke stanova i kuca te smo odlucili da njega uzmemo jer ako uzmes nekog ostrog psa koji može da napadne lopova onda te lopov tuzi pa ti moras platiti ostetu sto ga je povrijedio. Smjesan zakon ali je tako. Odlucimo se za Lakija jer su dobri a racunali smo da će lajati ako neko pocne da provaljuje u kucu, a lopov s druge strane nezna o kakvom se psu radi. Mi ubjedjeni da nas Lakac cuva kucu i bez razmišljanja smo ga ostavljali u kuci. Jedne prilike dosli nam poznanici a mi nismo bili kuci oni kucali, zvonili ali niko se ne javlja. Kasnije nas nazovu i kažu da su dolazili ali nismo bili kuci i još nam kažu sigurno ste otisli s Lakijem na plazu da se kupa. Mi kažemo da je on bio u kuci, zar nije lajao? Tad saznamo da nas strasljivac laje samo kad smo mi u kuci i kad neko tada kuca ili zvoni (od sreće jer nam neko dolazi) ali kad je sam ucuti se i ne javlja se. I danas on laje od sreće kad neko dolazi ali ako smo mi u kuci a kad je sam, oboje cute kao zaliveni. Boje se vatrometa i petardi, on vise od nje. Njemu za N.Godinu već navece oko 18 moram dati pola tablete za smirenje jer od straha i drhtanja i trazenja gdje da se sakrije, hoće srce da mu iskoci. Ne pomaze ništa sem te tablete koja ga malo osamuti pa se bar donekle može umiriti. Narednih 7 dana neće da izadje napolje tako da ga moramo dignuti u ruke i iznjeti vani da se popiski pred zgradom i grabi kao lud natrag u kucu. najmrzi mi je datum 31.12. ijako se ovdje ne puca toliko ali on cuje ono sto mi ne čujemo. Boji se i grmljavine tako da moramo sve zablindirati i opet jurnjava po kuci i strah a te oci iz koji vidis neopisivu strah. Pokusava da mi udje u krilo, ma usao bi u mene kad bi mogao od straha. Uh mrzim i grmljavinu.
I još jedan savjet kako da ucis svog psa da nešto ne dira što ne smije. Nadji manji komad lanca i čim vidis da ide ka nečemu što ne smije baci lanac pored njega ali da pude dole cvrsta podloga (parket, beto, plocice) i kaži fuj, on će se uplasiti od zvuka lanca kad udari od poglogu i vjeruj da će to zapamtiti i neće to vise dirati. Ovu metodu sam ja primjenila na Lakiju kad sam vidjela da krade sendvic za niskog stolica u dnevnoj sobi. Muž sebi spremio sendvic i otisao po mlijeko a moj Laki tada imao 4-5 mjeseca taman mu njuska dodje do povrsine stolica, uhvatio veliku zemicku prevrnuo je na pod i poceo grickati. Taj dan sam otisla kupiti kratki lanac i sutradan kci spremila sendvic i opet ista stvar laki opet maznuo sendvic. ja uzmem salame nasjeckam na mali tanjuric i stavim na pod. On pridje da jede ja bacim lanac pored njega i kažem fuj, on odskoci od zvuka lanca i opet krene tako par puta i od tada vise nikad ništa nije uzeo niti će ista pojesti s poda u kuci. Još veca sreća sto ni vani nikad ništa nije pojeo sa zemlje ili trave.
Eto ja se opet raspisala. Jedva cekam da i ja postavim slike mojih ljepotana. Pošto su mi slike kao posteri trebalo bi ugraditi program da ih smanjim pa ću to sve odraditi i postaviti slike. Danas smo setali dugo po parku tj. vozali Lakija a dea je trckarala. Moja ljubav je bas uzivala, na kraju mu je bilo teško da sjedi pa je legao u kolicima ali ima otvora i s prednje i sa zadnje strane sa rasfeslusom tako da sam mu otvorila da može lezeci da gleda ostale pse kako trckaraju. Evo ga legao, umoran, kao da je prepjesacio cjelo vrijeme. Vidim da iz dana u dan sve manje može ali još uvjek nema bolova, ne cvili ijako mu dajemo tablete protiv bolova.

Evo slike Lakia i Dee. Ima slika mog milog u njegovom kabrioletu. Nazalost ja ne znam postavljati slike pa mi je kcerka ovo odradila a bit će još slika dok se malo i ona odmori pa će postaviti još slika.

http://tinyurl.com/64nrjwc

http://tinyurl.com/6a2ev6m

http://tinyurl.com/5uzd5um

E, da i zaboravila sam da dodam da za sve ljubitelje pasa,a posebno Golden Retriever-a,film koji morate pogledate je „Marley and Me”,igra Jennifer Aniston i Owen Wilson. Možda ste već gledali. I drugi koji bih preporucila je „ Hachiko:A Dog's Story”, igra Richard Gere. I smejacete se i plakati.