zavisi šta hoćeš... „krvoloka” kao pit, staford, rot, dogo kanario/argentino, mastif i tome sl... ili „pitomije” kao sarplaninac, vucjak, veliki snaucer, doberman, kuvas itd...

sve se gore navedeno dobro dresira ako to radi neko ko zna zanat...

takođe svi gore navedeni psi nisu za coveka koji psa nikad u zivotu nije imao već za one koji imaju iskustvo u drzanju pasa...

cenis ti, naziv krvoloci ili pitomiji je figurativan, da ne dodje do zabune... :)
ipak postoji velika razlika u posedovanju jednog staforda ili jednog vucjaka...

ni jedan od mojih gore navedenih pasa nije za zayebanciju jer su skoro svi radni psi i potrebna je cvrsta ruka za odgajanje istih...

elem, ipak si ti rekao dosta tačnih stvari...

istina je da su 2 rota u kombinaciji savrsena odbrana i zastita ali isto tako mogu biti ubojito oruzje za onoga ko sa njima ne zna da rukuje...i nikako ne mogu biti preporuceni osobi koja do juče nije imala ni pekinezera i koja nema osnovno iskustvo sa psima...

ko iole želi da se malo bolje informise, on krene da lista po raznim sajtovima, kao sto sam i ja svojevremeno sticala znanje citajuci i pricajuci sa ljudima, a usput sam bila vlasnik 2 vucjaka u paru...
nisu oni ni malo naivni...
kod svih tih rasa stoji lepo preporuka da nisu za početnike... i nisu... i cvrsto stojim iza tog svog stava...

kad je u italiji (pre nekoliko godina) rot napao dete i ubio ga, digla se prasina... pri tom je dete bilo „njegovo” u smislu porodice sa kojom je živeo... a šta se ustvari desilo...

deca su se igrala izvan dvorista u kom je bio rot... upala im lopta u dvoriste i dete skoci preko ograde da je uzme... rot iz daljine nije video da je dete „njegovo” dete, za njega je ono bilo samo opasnost za njegovo teritoriju i on je jurnuo i napao instinktivno uzurpatora izujedavsi ga do smrti... da je dete uslo na kapiju kako je uvek ulazilo, ništa se ne bi desilo... pas ume da prepozna korak, rad motora kola, miris gazde itd...

pas je naravno eutanaziran, i ako do tad nikom ništa nazao nije uradio...

pa i ja sam sa mojim vucjacima bila pazljiva, živeli su slobodni u dvoristu...nocu kad bi se vracala kuci, prvo ih pozovem sa kapije da me vide, da znaju da sam ja pa tek onda udjem...

i psi spavaju dubokim snom, ne treba ih prepadati...

isto radim i kad odlazim kod raznih prijatelja koji imaju mastifa, dogo kanario, staforda, vucjaka, snaucera itd... i ako ti psi nisu ni malo agresivni, ne možeš upadati u dvoriste na njihovu teritoriju tek tako... oni je brane, i brane je do poslednjeg atoma snage...

pas je ogledalo coveka, ono sto covek napravi od njega, on će to biti... neiskusan covek može da napravi cudoviste a da toga nije ni svestan...

a da javi da je neko ispred vrata ili u dvoristu, to može i moj maltezer... :)

Moj vucijak ima 100lbs, znaci oko 45kg, plus je dugodlaki, pa izgleda još veci. On je najveca beba na svetu, samo bi da se mazi i da jede i da se igra, ali samo pogled na njega je dovoljan da zadrzi ljude dalje od kuce, a ako cuje nekog da dolazi prema zadnjem dvoristu i zalaje, ledi krv u zilama, iako sumnjam da bi ikoga ujeo ikada.

Imati psa „cuvara” u americi, znaci nekoga ko bi ujeo je ludilo i nocna mora u slučaju da nekog ujede sa amerikancima koji samo gledaju koga da tuze. Ne znam u kakvoj je situaciji postavljac teme, ali ja lično nikoga ne znam da ima neku potrebu za mnogo opasnim psima koji bi ujeli nekoga da udje u dvoriste. Vecina ljudi se boji velikih dzukaca i ovako i onako :)

Ja imam imam 5 bernandinaca .
Vjerovatno , jedna od najpitomojih i umiljatijih rasa .
Nisu neki opasni cuvari ili šta već se ocekuje od opasnijeh ujedaca ))
Ali, Brale moj, kad se njih 5 pojavi na kapiji , mada svi znaju dobru cud bernandinaca ...okolis pust , slučajni prolaznici ili ti nepozvani gosti zaobilaze u sirokom krugu
Znaci , eto ideje
Umiljati , odlicni za porodicu , perfektni sa djecom
Njihova velicina , natjera na razmišljanje i najhrabrije .

EVO nekoliko slika mojih bernardinaca

http://www.puppyfind.com/view_photo/?breed_id=103&list_id=0ztkrv2jcb&img_id=1olft35812i&back=%2Ffor_sale%2F... id%3D103%26country%3D%26state%3D%26page%3D1%26order_by%3Dnew%26back%3D%252Fbrowse%252F%253Fstr%253Ds%2526page%253D1&sid= 69df330a4614f9da60c3a60ace792af3

pozdrav

bernandinci su prava lepota.ja imam akitu i bas bi ih preporucio kao dobre cuvare,familijarni su dobri prema deci ali jako agresivni prema drugim psima i tu je ustvari najveci problem, treba ih socijalizirati još od malih nogu da bi im se nakako potisnuo taj instinkt lidera i borca.
prema ljudima su pitomi a opet kao sto je već opisano malo gore, zavisi
od dresure i karaktera gazde.
prelepi psi i veoma verni napad na clanove familije je iskljucen jer dobija odbrambeni instinkt prema clanovima s kojima živi.
za početnike preporucujem zenku a muzijaci su već malo zahtevniji bas zbog sudbine ostalih pasa u komsiluku.

okultis
01. april 2011. u 02.33

Ako ti nije teško da ostavis par saveta u vezi bernandinaca. Moja omiljena vrsta a i moje cerkice. Spremamo se da kupimo dva komada. Musko i zensko. Kako kaže moja - cerkica batu i seku da se igraju.
Svaki savet je dobro-dosao od tebe ili ljudi koji imaju iskustvo sa ovom vrstom.

uzmi pulina.

nadasve budan i inteligentan pas. niko ti neće neopazeno uci u dvoriste. a nije pas koji će iskidati nečije dete ili komsiju koji je navratio do tebe.

oni bulovi i dobermani, mastifi i doge, zaboravi na to. to nisu psi za nekoga ko ne zna sa psima (nezna sa psima znaci nema dobro, dobro iskustvo)

možeš gorko da se pokajes ako uzmes psa sa kojim ne možeš da izadjes na kraj. razmisli o tome

-------------------
ove rase: VOJVOĐANSKI PULIN

Zahvaljujući kinologu entuzijasti, Jovici Plačkiću, do skora žitelju Žablja, ali i razumevanju Kinološkog saveza Vojvodine i Upravnog odbora KS SCG, još jedna od iskonskih, vekovima poznatih pastirskih rasa sa naših, panonskih prostora, krenula je na put zvaničnog priznanja.

Odluka o prihvatanju Prijedloga standarda za vojvođanskog pastirskog psa doneta je na poslednjem sastanku UO KS SCG krajem 2003. u Beogradu.

Idealna građa

Za pulina, Jovica Plačkić, inače predsjednik Komisije za vojvođanske rase pasa pri KSV, kao autor prijedloga standarda i komentara te Pravila o brzom vraćanju ovaca, kaže:
_Stvoren je kod nas, na vojvođanskim livadama, kao skladno delo pastira i prirode – navodi Plačkić. Odličan je čuvar jer istovremeno koristi čulo sluha, vida i mirisa koja su mu odlično razvijena. Nepogrešivo javlja o pojavi uljeza na svoju teritoriju. Izuzetno je pametan, ima neiscrpnu volju dok radi. Vlasnika gleda u oči dok očekuje komandu, a u akciji se nedvosmisleno primećuje da uživa u kretanju i radu. Ostvaruje uspeđan i blizak kontakt s poverenim mu domačim životinjama.
Plačkić, prenoseći svedočenje pastira, naglašava urođenu volju da radi, kao i prilagodljivost svim, pa inajsurovijim uslovima za život, tako da može da se razmnožava i bez pomoći čoveka.
_To je idealno funkcionalno građen pastirski pas – kaže na osnovu dugogodišnjih istraživanja Jovica Plačkić. Čuva sve što mu se poveri, što ukazuje na značajno mesto ove rase i u XXI veku. Lako se gaji, izvanredan je porodični pas za dvorište, voli decu, al priznaje samo jednog gazdu. Malo traži a mnogo pruža jer lako i brzo uči, živahan je i uporan u izvršenju zadataka.

Tipičan lupoid

Vojvođanski pastirski pas pulin je tipičan lupoid, sličan severnim rasama (autor verovatno, sasvim opravdano, misli na severnoevropske špiceve, primedbe M.J.) visine u grebenu 52 cm i više za mužjake, a 47 cm i više za ženke, telo je najviše za deset odsto duže od visine grebena, leđa su kratka, čvrsta kao i slabine, sapi koje se nadovezuju na slabine mišičave su, dovoljno široke, blago ukošene.
Rep je visoko usadjen, u mirovanju sabljasto nošen, a u afektu je prstenasto zavijen, u stalnom kontaktu sa sapima, slabinama ili butinom (pljoštimice). Prednji front je malo izražen, a grudi su srazmjerno duge i široke, duboke – poželjno do lakta. Noge – prednje i zadnje su prirodno uglovane. Šape su male «poluzečje». Boja dlake – najčešće i najpoželjnija je – crna, najmanje 80 odsto površine, a oznake mogu biti bele, sive ili žute. Kao osnovne boje pominju se u predlogu standarda i bela, žuta, siva i braon, kao i dvobojnost (kombinacije pomenutih boja).
_ Jedna boja mora uvek da bude dominantna – kaže Plačkić – ali sve boje učestvuju zajedno kod ocenjivanja i izbora prvaka rase.
O odlikama i daljem radu na standardizaciji vojvođanskog pulina, kao i proverama na takmičenjima u radu, opširnije u narednim brojevima. I ova rasa moći će da se ocenjuje na svim izložbama kod nas, da se dodeljuje CAC i da konkuriše za prvaka prve FCI grupe

O njima se ili zna ili ne zna, ali uglavnom komentar je jedan, oni su jako pametni,odani vredni i bez njih je život u ravnici nezamisliv.Da li neko uopšte može opisati tu ljubav, vernost koju taj pas oseća prema svom gospodaru. Mislim da ovo gospodar ni ne priliči , jer to je neizrecivo uzajamo prijateljstvo koje se razvija među njima,čovek i pas,u ovoj priči jedno.Svaku želju svog prijatelja će izvršiti, iako se mora priznati da oni ipak imaju i svoje ja. Teško će prihvatiti da ih neko kinji i muči,uglavnom i oni očekuju poštovanje,kažu ljudi da su jako tvrdoglavi,a nije retko da su spremni i svom gazdi da pokažu zube ako ovaj pokuša da ih fizički zlostavlja,braniće se u svakoj situaciji kada se osete ugroženim,ali zato na istinsku ljubav će uzvratiti višestruko. Oni možda više nego neki drugi psi vode onaj pravi pasiji život. Često su čupavi , puni čičaka,možda i gladni ,pokisli izloženi mnogim nedaćama,ali zapovesti izvršavaju odmah i bez razmišljanja.Treba im prostor i širina ravnice da po njoj jure poput vihora. Šta je njima uloviti zeca,pretrčati polje, pojuriti ptice-sitnica.Koga interesuje njihova biografija, nisu ni veliki lovci,niti imaju plemićko poreklo sa pedigreom,već su obični psi i njihova je sudbina prosečna,retko ko piše o njima i oni su kao sve što je istinski vredno - pomalo zaboravljeni.

On je vaš prijatelj,vaš partner, vaš branitelj, vaš pas. Vi ste njegov život, njegova ljubav, njegov vođa. On će biti vaš, veran i odan,do poslednjeg otkucaja srca. Budite dostojni takve odanosti.
------------------------------------------------------------
http://www.naslovi.net/2009-03-08/dnevnik/pulin-je-istin ski-simbol-vojvodjanske-ravnice/1067591

http://www.poljoberza.net/MP_pulin.aspx

...Sve sto vas interesuje u vezi pasa...

http://www.mojpas.rs/

http://www.pasoddy.com/opsima.php

http://shtenara.com/

http://www.vauvau.net/

http://www.balkankinology.net/pricaonica/index.php

http://www.svet-zivotinja.org/phpBB3/viewforum.php?f=37

Kao i mario1406 i ja sam imala akitu, zenku bele boje. Kada smo je nabavili već sam imala zenku madjarskog pulija staru 10 godina. Njih dve su lepo živele, mada sam se plasila jer sam znala kakve su akite. Do tadasnju ulogu cuvara kuce pulinka je prepustila akiti, tako da niko pored ulaza zgrade nije mogao da prođe a da ona nezalaje. U setnji nisam smela da je pustam da se igra sa drugim psima jer je bilo uvek guzve. Bila nam je i ukradena pa smo je uz puno muke, peripetija i pulinke uspeli da vratimo kuci. Komsijski pas, mali mesanac je akitu stalno izazivao kada prolazi pored našeg stana, sve dok mi jednom akita nije pokidala povodac i pravo na mesanca. Pravo za vrat i kraj. Morali smo je pokloniti nekim prijateljima koji žive u kuci kojima je bio pas za cuvanje kuce i dvorista. Eno je srećna i uziva a pored kuce niko nesme da prođe a kamoli da udje u dvoriste. Nikakvu obuku nije prolazila, jednostavno to joj je u krvi. Tako da je moja topla preporuka akita ali uz CVRSTU RUKU.Ne znam dali su sve ali moja je bila i ostala velika maza kada su clanovi porodice u pitanju.