u usa siromasne čini preko pola populacije, mogu vesti da pricaju šta hoće. sigurna sam da gladnih ima i svaki dan može se neka strahota procitati na tviteru o decijoj nebrizi.

kakva crna demokratija, daleko od nje. nešto se trte po LA da daju hranu kojoj se blizi rok trajanja nekim organizacijama. vidim svaku noc iz lokalnog mi trejder joe's neki kombi koji puni korpe sa vocem i povrcem. generalno mislim da se malo hrane baca po LA, da je sve to već usemljeno ili se daje beskucnicima. još mi mi imamo sreće, ne placamo taksu na hranu kao u njujorku ili ilinoisu. čak su i cene vece tamo (upoređivala sa BFF iz njujorka) u istoj radnji (trejder).

mislim da je babi najbolji. ima prirodu na pogled, ima srednji sloj koji još postoji...toga u usa vise nema. ovde je od meseca do meseca i ko koga prevari. bottom line.

E jbg, kad ti kenjas onda si ti zayebant a kad ja to radim ja ne umem da se zezam, hej ha!!
I pitas da pišemo o gladnima u zemljama gde živimo i onda tvoj veci deo teksta je o Americi gde ne živis nego si nešto citao u novinama. Što ne napisa malo vise o gladnima u Srbiji? Jel oćeš da ti pišem šta sam vido ili šta sam procitao? Gde ja u Tajlandu da vidim gladne kad živim u stanu sa bazenom i gymom koji cuva obezbedjenje? Ili na selu u kuci gde mi raste mango i papaja i mladi kokonat? To ne znači da gladnih nema i da ne mogu da ih vidim, mogu ako otvorim oči to jest ako hoću.

U Švedskoj niko ne gladuje, odnosno ne mora da gladuje ako neće, tu je socijalno za sva gladna usta koja dodju ali znam odlično da prosečni Švedjanin svoju platu sprca prvih nedelju dana i onda ostatak meseca živi na makaronama i kečapu. Reći ćeš pa nije to glad, možda i nije, nisam baš siguran ali se onaj u Američkom shelteru garant kvalitetnije hrani. Da se siromaštvo širi gore nego virus je činjenica, promašli su način kako da iz dzepova nas, kobajagi srednje klase, usisaju sve u svoje. Nekima ko Babi je i dalje dobro ali takvih je sve manje, i manje, i manje. Ja sam uvek bio za to da sirotinji bude dobro jer kad je njima ok meni će biti još bolje.

Poslacu i ja kratak izvestaj iz Australije. Tj. iskopiracu vam moj tekst o Dzefriju, sa Fejsbuka, čim stignem u office.

Ne svidja mi se to što pišete o meni.
Ja sam rekla da mi je dobro, ne i da imam para i da se razbacujem s njima. Krpim na kraju meseca kao i svi i mahom se protezemo koliko je dug jorgan, a nekad i izvire nozni prsti. Na racunu imam nula eura ustedjevine, već 8 godina nisamo uspeli da ustedimo ni za sar'anu. Oko mene svi imaju vise nego ja. Ja to volim. Volim da vidim da je ljudima dobro. Mrzim patnju i bedu. Kad je njima dobro, dobro je i meni, samo je smer potpuno obrnut od onog koji opisuje Fan. Javila sam se samo zato jer sam prozvana, a ne zato jer imam cime da se pohvalim. Ništa od svega lepog sto me okruzuje nije moja zasluga. Ja sam volela svoju zemlju i nijedna nikada mi neće biti tako zelena i suncana kao ona nekada.

DŽEFRI - Kao i svakog jutra žurim centrom Adelaide, ka poslu, nošen gomilom kao nemirnom rekom iz koje nije tako jednostavno isplivati. U Rundle Mallu skrenem desno pa presečem kroz City Cross „food court”, gde kupim doručak, ako nisam doručkovao kod kuće. Po ulazu u City Cross refleksno se upitam da li Džefri već ne sedi tamo.

Džefri je klošar. Njegova odeća je izderana i veoma prljava. Džefri ne miriše dobro - ponekad ga osetim nosem pre nego li ga spazim očima.

Radi se o starcu između 60 i 70 godina, dosta visokom i krupnom, ali večito pogrbljenom tako da deluje manji nego što jeste. Ruke mu se tresu, verovatno od Parkinsona. Kosa mu je zapuštena, lice uraslo u bradu. Na nogama nosi sandale. Iz rupa na čarapama vire mu krupni nožni palčevi.

Džefri svakog jutra dolazi u City Cross na doručak, baš kao i ja. Najviše voli da sedne ispred Subwaya, gde ga devojke poznaju i po svoj prilici dosta lepo primaju. Kupujući sendvič načuo sam da ga oslovljavaju sa Džefri pa mu tako znam ime. Ali to je sve što znam o njemu.

Kad tako vidim Džefrija, da sedi i jede, ili baulja kroz food court, obuzme me ljutina. Gadi mi doručak. Govorim u sebi da nekom takvom ne bi trebao da bude dozvoljen pristup mestu gde normalni, uredno obučeni ljudi dolaze da jedu. Neki čuvar bi trebao da ga opomene i udalji. Tako bi moralo biti. Ali izgleda da niko do sada ništa nije preduzeo jer prljavi starac nastavlja da dolazi. To mu je štaviše i navika. Možda bi trebalo poslati jedan e-mail upravi City Crossa?

Okrutan si, sebičan, opominje me moja savest. Moja pokojna majka, recimo, pogledala bi me popreko kad bi čula da ovako govorim. Ona je kao osoba bila veoma sažaljiva. I na ljude se lako sažaljevala, i na životinje. I ja sam takav, ali moram priznati, u manjoj meri. Ljudi, slušajte - nisam ja bez srca! Žao mi je svih koji pate. Pogotovo ako pate bez svoje krivice! Žao mi je starih i zapostavljenih, žao mi je sirote dece, žao mi je onih koji stradaju u ratu, izbeglica, ranjenika, invalida. Video sam i sam kako izgleda kad se jedna država raspadne, kad beda udari i ljudi ostanu bez prihoda, bez domova, porodice se rascepe, bolest napadne. Do tada jaki ljudi onemoćaju, ne samo fizički nego i mentalno. Sve sam to video, ne mora niko ništa da mi objašnjava. Ali, brate, ljudi! - pravdaću se i braniti, pokazujući rukama oko sebe - ovo ovde je Australija! Jedno od najbogatijih društava na svetu; tako se računa. Ovde možeš da budeš klošar samo ako ti sam izabereš da to budeš. Država garantuje izdašnu socijalu svakome. I zaista, znam porodice koje žive od te socijale već mnogo godina. Ako ne puše i ne piju, dakle ne troše pare na te stvari, mogu da žive vrlo pristojno, životom koji je uporediv sa solidnom srednjom klasom tamo u Srbiji (tj. ako je tamo još uvek ostalo nešto od te srednje klase). U stvari, i preko toga. Ti ljudi na socijali ponekad putuju izvan granica Australije, voze dobra kola, stanuju u kućama koje im dodeljuje vlada i uopšte, ni u čemu ne oskudevaju.

A sad imamo ovog ovde Džefrija, na kojeg se ja ljutim. Mislite vi o meni šta hoćete, dobri ljudi; ali pazite, imam i ja pravo da postavim neka pitanja. Da li Džefriju njegova Australija, u kojoj je rođen i čiji jezik govori od malih nogu, ako mu već nije „dozvolila” da ima posao i stekne imovinu, isto tako „ne dozvoljava” da se istušira, obrije, odene pristojno? Ma, nemojte da me zezate. Država takvom kao on daje minimalno 300 ili 400 dolara nedeljno. Možeš da odeš u K-mart i obučeš se i obuješ od glave do pete za manje od sto dolara. Svi mogu, samo ne Džefri. A zašto ne i on? Da li je on greška ovog društva? I stvarno, šta očekujete od ove zemlje? Ova zemlja vam daje dovoljno da preživite dostojanstveno, čak će vam poslati i socijalnog radnika kao rame za plakanje, ali uzmite se u pamet ljudi - ova država ne može da izvuče sisu pa da vas podoji ili nauči stvarima koje ste trebali da naučite još kao deca. Život je borba, neprestana, svaki dan je nova bitka. Veslate i rukama i nogama kako biste usta održali iznad vode. To važi za mene; važi i za Džefrija. Ne znam šta raditi sa takvima. Ne zna ni ova država. Ne zna niko.

Sad da ne kvarim sijelo zato što ste se interesantno raspricali, ali moram….
Sjetih se kako je Markiz prije ljeta menopauzirao i uporno povlacio paralele Srbija/inostranstvo, tako da se bojim da nisi ovu temu pokrenuo iz humanistickih razloga, zabole tebe za sirotinju već da slusas kako je narasla sirotinja po svijetu, a kako je u Srbiji super. Razlika između Srbije i ostalih zemalja je da u njoj imaš osim sirotinje koja nema šta da jede i Sirotinju duha koji imaju šta da jedu, a to je mnogo gora i ubitacnija stvar po jedan narod, od biti gladan. I vjeruj da svi mi koji se vratimo tamo nakratko, poslje odlaska iz srpskih krajeva se udaramo nogom u guzicu što ne moramo da živimo sa Duhovnom sirotinjom. Ne bi me cudilo sad da sa slasti čitaš ovo ženi i govoris vidi nisu ništa ushparali a žive napolju… Što se tiče Holandije gdje ja obitavam, tu postoje banke hrane za siromasne. Znaci ljudi koji imaju manje od 6 eura dnevno (mislim da je to granica) da potrose na hranu mogu tu doći po namirnice. Sirotinje se sjete oko Bozica. Tad dobrovoljci na ulazu u samoposlugu ti pokazu na mjesto gdje možeš izabrati/kupiti 10-tak namirnica i to na izlazu iz samoposluga skupljaju. Nema puno prosjaka, A-dam je prica za sebe. Raslojeno drustvo najbolje možeš vidjeti razdjeljeno po samoposlugama u koje idu. Otprilike sirotinja je nevidljiva ako ne zalazis po njihovim četvrtima i ne ides u Aldi.

https://www.yelp.com/biz_photos/jasmine-chinese-food-to-go-san-leandro?select=h2hgr3fNaim2t687ANlDag
jel ovo npr markizu losa hrana? ne znam...

ne može se reći da se kanadska (sarolika) sirotinja ne hrani dobro...

...ako sami vode racuna šta i koliko jedu

Svi smo mi GLADNI nečega! A to se odnosi i na nas mali, veseli kolektiv zvani SC diskusije FILM.
Meni je recimo jedna od većih ironija i paradoksa bar' što se lingvistike tiče sama ta riječ GLAD. Na Englishu to znaci zadovoljan..a kod nas to znaci HUNGER!
Preopsirna je ovo tema i nije mi bas neki FILM, da se sada prisjecam paketa od Crvenog Krsta..vremena kada vrijeme nije ni postojalo...

ali homelesi su mislim svi registrovani. i šta dobiju/uzmu isto se sve tačno zna/belezi. i po shelterima kažu ima puno kamera svugde, prakticno nema privatnosti.

ali ipak, siromasni koji nisu beskucnici realno jesu po pitanju zadovoljavajuce prehrane u losijem polozaju (čak i da uspe(va)ju negde da se snadju tu i tamo za besplatne ili vrlo jeftine obroke) nego ti homeless koji su prijavljeni u nekom shelteru pa su za ishranu isto relativno zbrinuti besplatno na redovnoj bazi...

Kina i Srbija su tu negde? Hmmm, skokni u Šangaj na kaficu, da vidiš jedna ulica tamo vredi ko ceo Bgd. Ma kakvi jedna ulica, pola ulice.

https://www.youtube.com/watch?v=Jk6gQhKa9YQ

To vam je TO!

muzika je odlicna... ali prica ja cista nebuloza. covek ni sam ne zna šta hoće da poruci, sem da mu smeta sto su neki katolici potrosili previse para na neku mega-baziliku. a ona
mu se stilski ne svidja iz nekog iracionalnog razloga pa recimo 'prizivanje svetlosti' (da bi obasjalo tamu) nekom kontralogikom tumaci kao nešto 'negativno' na silu ocekujuci da tu apsurdnu logiku prihvatimo kao validnu...
: )

Sve je relativno (ali ovo je sustina)...kao i sama GLAD!
Zna mi se desiti da ne jedem po 2/3 dana ali uopste ne osjecam glad. :)

Babin drugi post.
Tako je I kod mene.

znaci spasio te crveni luk, jer da si I njega smazao,morao bi uzeti 20 komada

bez citanja diskusije, samo odgovor na prvi post (a i malo da nerviram), ja glad ne videh nigde na svetu gde god sam bila. Recimo da sam bila po Evropi svugde i po Amerikama, Azija ograniceno, nisam bila u Africi, Juznoj Americi i Australiji.

Daklem glad zaista nigde nisam videla.
Koji vam je?

Moram pod hitno a se vratim na diskusiju da navodim teme u normalnom pravcu. Ovde je pocelo da se prica o gladi...

Kod Chmarkiza je izgleda bas velika glad, kad ovoliko jede gov*na po forumu.

:)))