МЈЕСЕЧЕВА ТЕЖА

Да ли смо заиста били на Мјесецу
оне – сад већ давне шездесет девете?
Или су нас Амери лагали к`о дјецу
по принципу да се Власи не досјете?

Ил` су нас фарбали поводом тог лета
због неких разлога који бјеху битни?
Још нам предалека и ова планета
по којој ходамо огромни, а ситни.

„Аполо једанаест” слетио... на Земљу,
по којој Нил Амстронг опанке затеже.
Корак му поносан, јер пркоси Кремљу
против свих правила Мјесечеве теже.

За њим Олдрин трипут због урока пљује,
машући Колинсу што вози Аполо.
Фали им још Мујо, што свог коња кује
сву ноћ по Мјесецу – да започну коло.

Прво „мјесечево” да се ђуска орно,
да срце опичи к`о феферон љути!
Да л' је Амстронг тада знао да ће сторно
фасовати свако ко се ка Луни упути?

Послије дошле нове америчке лажи –
све гора од горе, све тежа од теже.
Нико више карту за Мјесец не тражи,
само Мујо вранца још једнако преже.

Стога, бар за сада, вјерујем једино
да је само Мујо до Мјесеца дош'о,
да поткива коња пијућ' рујно вино –
а Амстронг је плаћен да се прави Тошо.