Srpska ‘prepečenica’

Filip je dobio sina i dao mu ime Viktor.
Nasuo je malo domaće rakije u flašicu za bebe i odneo u svoju firmu „Vector” u Španskom delu Majamija. Okupio je svoje radnike listom Kubance koji ga inače obožavaju i svečanim glasom rekao:
-Po Srpskim običajima moramo iskapiti po o jedano piće.
Šestorica složnih drugara odmah su se primakla podmećući spremljene male plastične čašice. Na rubovima polu punih čaša već su se ocrtavali venčići kao dokaz stare dobre šljivovice. Filip je pažljivo točio svima istu količinu alkohola i još sporije pričao na skromnom Španskom.
-Kada se rodi prvo muško dete u Srpskoj familiji običaj je da se naše tradicionalno piće…
Već su sve čašice bile popunjene i društvo se veselo kucalo.
-Naše toliko cenjeno piće pravljeno od šljive….
Opet Filip pravi značajnu pauzu pa odlučnim pokretom nagne i popije svoje piće naiskap.
Nagnuše još četvorica Španaca bez razmišljanja ‘žestinu’.
Dvojica su odmah zarežala sa odobravanjem uz smešak. Treći se se uhvatio za grudi a četvrti protrljao stomak. Dok je peti degustator još sumnjičavo mirisao rakiju šesti ju je držao neodlučno u ustima kolutajući očima.
-Dakle ono se izmeša sa mokraćom novorođene bebe i sve lepo sačuva tri dana da odstoji!
Tajac?!
Dvojica od one prve četvorice se zgledaše a druga dvojica okrenuše oko sebe.
Onaj što je imao piće u ustima glasno ispljunu sadržaj na pod a šestom koji se mislio ali nije predomislio veći deo tekućine se već slio niz grlo pa se glasno zagrcnu i nakašlja.
Opet se javi ona tišina od malopre . Prekida je sporadično krkljanje i poneka prigušena psovka šestorice radnika na pauzi za ručak.
Onda je krenuo najpre tihi pa sve glasniji smeh srećnog tate, koji eto što je red časti društvo.
Smehu se pridružuju jedan po jedan drugar, srećni što ipak pored domaće rakije nisu popili
i malo ‘onoga’.