Tu si! -kaže on, prva ljubav koja se posle 20 godina pojavila u mom malenom zivoticu...

Kažem da sam tu, ne verujuci da se covek javio i to prvo preko FB , da bi valjda „utvrdio teren”...Pitam ga „otkud on”, a on je uvek tu...Kaže!

Pita što se ne javljam i da 'l ću dolaziti u „naše krajeve”...

Zove ujutro, pita „ Pa je'l ste tu drugari” ...ne, lažem kaže „al' ste tu drugari?”...Ne znam da li da odgovorim istim lalinskim, provincijalskim slengom ili da ignorisem „atavizam” totalno, no odlucujem se za prvo, da vidim da'l će „skapirati”...Huh...

Ljuta sam i ne mogu da verujem da mi se javio nakon godinu dana, setivsi se valjda šta je uradio prošlo leto u isto vreme!? ( za one koji prate pricu, a one koji ne, search-ujte :-))

Update-ujem ga! Na njegovo pitanje „ al' ima još šta?” , kažem mu lepo da ga zadovoljim!?:-))

Muž je izgubio posao pre godinu dana, još trazi, ona tetka iz „kraja” je umrla, neka losa godina, nadam se da je za njega bila bolja..Dobru se nadaj i dobro će ti biti u zakljucku i lepo sto je nazvao...
Ne znam da'l mu je samo jedno u glavi ali ne mogu sebi da verujem da mu nisam spustila slusalicu...Valjda verujem u ljudskost još...

Kaže , čujemo se onda! Kažem, čujemo se!

Čujemo li se...Čujemo li se...