Mislim da je sve moguće ako je prava ljubav u pitanju. Ona uvek nadje način da svima bude dobro...mada ti je taj primer sa narodnjacima prilično surov za nekoga ko uopste ne slusa tu vrstu muzike...zato su valjda ljudi izmislili mp3...inače bi se muzicki aparati kvarili mnogo cesce, i sve bi bilo teze popraviti ih :)

„...da li je kod tih stvari potreban (i moguć) kompromis? Ako se odemo na neko zajedničko putovanje i nekoga interesuje arhitektura, spomenici, muzeji i slično, a drugog partnera neke sasvim drugačije stvari - kako uklopiti to i da li je to onda zaista ZAJEDNIČKO putovanje, ako svako za sebe bira ”trasu„?”

Da li je moguće da nas takva osoba privuce na prvom mjestu?

Okom se gleda, ali dusom prepoznaje...I zajednicka interesovanja su važna u vezi. Nisu osnova, naravno, jer neko može nedjelju provesti satima gledati recimo omiljenu seriju a partner voli setnju...kompromis u tom slučaju? Jednu nedjelju setnja, druga kauc I leskarenje?

Sve je do toga da li smo spremni na compromise I prihvatanja.

Zavisi da li je oko jače od duse :)))

Salim se malo...samo vjerujem u zakon privlacenja.

Wakeru,

bitno je da se ne mimoilazite skorz, a normalno je da razlike postoje...
Vidi ovo,

Ceo svoj zivot aborad, dakle u inostranstvu nisam ni pomišljala da se udam za stranca pa makar crkla sama. E a onda se desio moj muž koji je zasenio svo moje glorifikovanje Srba kao jedinog naroda sa kojim bi ja mogla ostvariti zajednicki zivot i porodicu.

E sada, tu ima ogromnih razlika kao sto vidis, pa zaboga cela jedna kultura. A mom muzu sigurno ne smeta sto ja kad sam ljuta odvrnem Cecu do daske i kukam na srpski način!

Evo sad mu je ponudjen tamo i posao, on bi da ide, a ja se bojim...

Dakle srca se privuku...

„Sporedne stvari”(?

MobiWalker
(Mrzim okruglo kamenje! Sizif!)
02. jun 2013. u 08.41

Šta mislite, koliko su tzv. „sporedne stvari”, kao npr. hobi, izbor muzike i filmova, literatura i druga interesovanja nekog čoveka garant, ili prepreka uspešne veze između muškarca i žene? On npr. sluša Doorse, ona Cecu, Ona voli filmove, njega uopšte ne interesuju, on voli planinarenje, ona pravi skulpture, ona se bavi fotografijom, on ide na koncerte Mitra Mirića itd...
Koliko, po vama takva interesovanja definišu - pokazuju celokupan sklop ličnosti, ili je to samo „interesovanje”? Da li ljudi koji vole da slušaju Karleušu imaju takvu vrstu „energije” i za ostale životne izbore? I do koje mere npr. takva osoba može da podeli nešto svoje sa nekim ko bi da sluša Doorse čitave večeri? Da li različitosti u takvim stvarima - kada su zaista različitosti, mogu da dvoje ljudi udalje jedno od drugoga i da li je kod tih stvari potreban (i moguć) kompromis?
Ako se odemo na neko zajedničko putovanje i nekoga interesuje arhitektura, spomenici, muzeji i slično, a drugog partnera neke sasvim drugačije stvari - kako uklopiti to i da li je to onda zaista ZAJEDNIČKO putovanje, ako svako za sebe bira „trasu”?
I tako to, o toj temi...

----------------------------------------------

bitno je

ne bash 100% al neshto moraju skupa dijeliti inače je to nekako dosadno

-Mislim da navedene razlicitosti u interesovanjima nemaju neku veliku ulogu u privlacnosti i suzivotu,čak su i pozeljne.

-Uvek su me nervirali frajeri koji su vodili supruge na pecanje,kao i oni sto sa suprugama gledaju spanske serije :) to mi nekako dodje neprirodno.

-Normalno je da imamo razlicita interesovanja,da jedno drugo ne sputavamo u tome,da se družimo sa svojim okruzenjem i odvojeni jedno od drugog,jer stalno zajednistvo u svemu može da izazove patolosku zavisnost koja kao vid ,ugledanja dece u vaspitanju na roditelje, može da se prenese i na njih,sto nikako nije dobro.

samo nekad i na početku kasnije postaju naporne ;)