„On je bio sjajan,svoj veliki fan.
Slab sa emocijama.
Jak na rečima.
Ironičan,provokator,nesiguran.Nepronađen.

I onda je pronašao Nju.

Ona je bila njegova lepotica,anđeo,princeza-oličenje svih fizičkih,moralnih i intelektualnih vrlina.Nešto što je prevazilazilo njegove najsmelije snove.Tako je govorio.

I trajalo je to tako,neko vreme.

Ispostavilo se da je Ona,koja bi mnogima bila omamljujući dezert,za njega bila prevelik zalogaj.Težak,nesvarljiv.Nije mu prijala,ali bila mu je zbog nečega interesantna.

Ne zato što je bila lepa-jer vidio je on mnogo ljepših od nje.
Ne zato što je bila obrazovana-nije,valjda,jedina žena koja je završila fakultet.Jaka stvar!
Ne zato što je imala bogzna koliko vrlina-imala je više mana.
Ne zato što je volio-bila mu je samo draga.
Ne zato što bez nje ne može-jer on može bez svih.

Nije ni sam znao šta će mu,kad je proverio da može da je ima,pa može da je nema...pa stalno u krug...
Ni sam više nije znao šta tu traži...

A i Ona je bila egocentrična i umišljena.Htela je da bude u centru pažnje svog partnera.Imala je takvu nenormalnu potrebu-jednu u nizu.
Volela je istinu i čiste situacije.
Otvoren razgovor .
Nije volela da je tretiraju jeftinim malim lažima.
Prećutkivanjima.
Nije joj bilo jasno zašto On hrani svoj ego čineći da se Ona osjeća loše.

Pošto nije znao kako da je ima,On je postao nepromišljen,konfuzan pa okrutan.

Ako joj spusti cijenu-možda će konačno moći sebi da je priušti.

Ali, ona nije bila roba za rasprodaju.

Volela je da je vole,da je maze i da se,tako ,,obična,, pored svog muškarca osjeća posebnom.

Jer,pravi muškarac koji zna da voli ženu, zna i kako da joj pokaže koliko je posebna-jedna,jedina.
Tako radi pravi muškarac.
Tako radi muškarac koji ume da voli.
Tako radi muškarac koji voli.

Možda u ljubavi i leži ključić koji otvara ovaj Tamni vilajet.
Ili u njenom nedostatku.

,,Dragost,, kao mjera naklonosti i nije neki motiv i rešenje-dok prava ljubav može da pređe 2000 km i da se ne umori...
Može i korak da ne napravi a da te odnese do oblaka.
Ljubav spaja nespojivo i rešava nerešivo.

Kako se završava ova ljubavna priča?

Ona će se i dalje radovati malim stvarima.
Velikim ljudima.
Psovaće.
Plakaće.
Smejaće se.
Živeće radosno.
I biće nekom taman.Biće savršena-tako nesavršena.

Nekome ko bude znao da se snađe kad bude pomislio da mu se ostvaruje najsmjeliji san.
Nekome ko bude znao kako da postupa sa princezama i anđelima-a da ih ne pretvori u zlu vešticu,a svoj san u noćnu moru za dvoje.

A On će biti sjajan,svoj veliki fan.
Slab sa emocijama.
Jak na riječima...”

Nekad nas pretpostavke i ćutanja,strah i inat skupo koštaju:)
http://www.youtube.com/watch?v=R18kWUtw6wY