PONTIFEKS MAKSIMUS BOJAN PAJTIĆ

Iako je Vojvodina autonomnija nego ikad u svojoj istoriji, nesrećnija je nego ikad. Di je sad ta politika zapošljavanja Vojvođana, o kojoj su pričale autonomaške birokrate?

Fal`te me usta, da vas ne poderem!

Izreka iz Banata

=========

Vojvodina je na „putu za Evropu” dobila mnogo. Dobila je „Korhecov statut”, još pre toga nacrtali su joj zastavu i sklepali grb. Dobila je i brisanje ogromnog broja nezaposlenih sa spiska i mnogo virtuelnih ekonomskih zona na kojima se čeka dolazak „grinfild investicija”, kao što se čeka dolazak gospodina Godoa. Dobila je Vojvodina od „Koalicije za evropsku Srbiju” i opštu zaduženost stanovništva koje je zaposleno i koje dugove ne može da plaća. Dobila je propale i zatvorene fabrike. Dobila je i „poplave”, od kojih je najopasnija bila ona kada se, zahvaljujući jednostranoj primeni SSP-a, vojvođansko mlekarstvo „udavilo” u uvoznom „evro-mleku”. Dobila je i obećanja i tek će da ih dobije. Dobiće milostinju od EU, koja nikako da dođe. Dobiće još distributera i poddistributera gasa. Dobiće još birokrata kako bi joj pomogli da postane još autonomnija. Dobiće nove, strane multinacionalne kompanije koji će da tabuliraju svoje ime na našim njivama, našim oranicama, da na njima seju i žanju „naše žito”...

Sada, kad je Vojvodina „autonomnija nego ikad”, dobila je i nove nadležnosti. „Dobila je” da se Izvršno veće zove Vlada i da se šef ove birokratije zove predsednik, a tako će se zvati možda i onaj ko smeni Pajtića. Naravno, „sad nam je bolje, al` tako nam i treba”. „Predsednik DS Vojvodine i Vlade Vojvodine” ozbiljno neguje svoju fotelju. A da bi se lagodno u njoj sedelo, mora da izgleda kako ima bar nekog napretka za narod.

Izgleda da više nije dovoljno samo isterati buldožer i ukloniti travu s livada pored gradova, da se u „naše njive” zabodu zastave Vojvodine i EU i u „našu žitnicu” zabetonira spomen tabla s imenima stranih i pokrajinskih fondova, ukrašena šarenim grbom tri ugarske kraljevske županije. Sad treba dodati i ime druga predsednika. Baš kao u svakoj neokolonijalnoj teritoriji, kojoj eksploatatori laskaju da će postati „država”.

PLAČI MALA PLAČI, KO LIGA NA RAČI U to vreme, obnovljen je most kod Sremske Rače[1]. Ne, to nije most prema Evropi, ali će možda opet poslužiti, pošto možda opet njime krenu srpske izbeglice ka Vojvodini, po smernici iz pesme Neleta Karajlića. Uostalom, to je sasvim u skladu sa ostvarenjem težnji autonomaša da se obnovi SAP Vojvodina na načelima avnojevskog poretka. Iako je javljeno da je poduhvat ostvaren vojvođanskim sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja (u kome je „najskuplja” Pajtićeva „fotelja”), Predsednik pokrajinske Vlade je ipak dopustio da se uz Dodika fotografiše prvo Boris Tadić. Sada, kad je konačno Vojvodina „autonomnija nego ikad”, predsednik njene Vlade je dao „naše novce” da se troše na „bosance” i njihovo slikanje sa „srbijancima”. Sam je dao naše novce, nisu mu ih oteli.

Tek kad je sve bilo gotovo i više nije moglo da se zaustavi, reagovala je LSV, partija koja bi da bude liga, a koja nije bila kadra da odgovori ni na jedno od dvadeset postavljenih pitanja o autonomaškoj politici, protestvovala je zbog ovakve potrošnje „naših novaca”[2]. Sad je dao „naše novce” za most, iako je za te pare mogao da otvori neko birokratsko telo koje bi zapošljavalo ligaše, kao na primer „Pokrajinski zavod za statistiku[3]”. Aleksandra Jerkov je priznala da je ustvari LSV bila „neobaveštena” o toj potrošnji „naših novaca” iako su „naši novci” autonomniji nego ikad i više „ne idu u Beograd”, nego u Novi Sad. Ustvari, „oni nisu ni znali da se to troši novac iz Fonda jer njegov rad nije javan[4]”. Čak i lokalni odbor LSV iz Sremske Rače nije primetio obnovu mosta, dok na mostu nisu ugledali Pajtića sa Dodikom i Tadićem.

Ko je propustio da ih obavesti?[5]. U svakom slučaju, ni u vrhu LSV „nisu obavešteni” da je Pajtić pre dve godine od njih ukrao ideologiju. Vredelo bi im reći kad bi oni ikog drugog slušali, osim sebe samih. Da se ne ukida protivgradna zaštita, morali bismo budno da pazimo kako ne bi slučajno političkim dogovorom zapala u resor ligaša. Na ilindansku „slotu”[6] pucali bi o Božiću.

PSEVDOEPIGRAF NA VRBAŠKOM MOSTU Aktuelni „Predsednik vojvođanske DS i Vlade Vojvodine” ima nečeg teatralnog u nastupu. Dosetio se i on da bi, poput Tadića i Mrkonjića, mogao da podigne sopstvenu popularnost, pa je počeo da traži „spram sebe” most za samohvalu. I našao ga je. To je most na Velikom bačkom kanalu, koji je, i pored najavljenih „javnih radova” na obnovi i čišćenju[7] kanala[8], ipak mastan[9], smrdi[10] i ne teče. Štaviše, poput vojvođanskih „foteljaša” samoupravnog doba[11], koji su jednako snevali da budu feudalne velmože, okitio je i on most psevdoepigramom sa sopstvenim imenom[12]. Doduše, ima tumačenja kako i on, takođe, „nije bio obavešten”[13] da se na tabli našlo njegovo ime. Međutim, to nije tačno, jer mu to nije prvi put, pošto je svojim imenom već ukrasio dva novosadska zdanja (Dečju kliniku i Studentski dom)[14].

To što se potpisao na jednoj ćupriji, trebalo bi valjda svu Vojvodinu da uveri u postojanje nekakve razvojne politike i boljeg života, dok se standard njenih građana i seljaka sunovraćuje. U Vojvodini se nikad nije živelo gore nego sad kad je ona „autonomnija nego ikad”. Dok propada, Ligaši u Vojvodini mašu po njoj zastavama, a Pajtić vređa narodnu inteligenciju izigravajući zadužbinara.

ČIJIM NOVCIMA ĆE BITI PLAĆEN MOST KOD BEŠKE? Inače, u Vojvodini se popravlja most kod Beške. Uprkos stotinama puta ponovljene Pajtićeve priče kako će na javnim radovima u Vojvodini zaposliti nezaposlene iz Vojvodine, saznali smo da će se na ovom poslu zapošljavati Austrijanci, Englezi, Malezijci, Hrvati[15]... A most kod Beške je upravo Pajtić nazvao „Most za Evropu”, čiju „obnovu i izgradnju” je uzaludno obećavao još 2005. godine, i to uz podršku DKMT regiona[16]. Naravno, most neće graditi domaće firme. Gradiće ga austrijska Alpina, pošto smo mi neokolonijalna zemlja i ne smemo sami ono što mogu i hoće kod nas stranci. Ovo je princip pomoću koga opstaje finansijski zavisna vlast i skriven je pod nazivom „izvođač iz Evropske Unije”.

Na tzv. tenderu je „Alpina” boljom ponudom pobedila domaću „Mostogradnju”[17]. Iako je tempo gradnje ugovoren tek godinu dana nakon isteka roka završetka posla, počelo se s gradnjom mosta kod Beške. Naravno, domaća vlast to ignoriše, umesto da je s nesavesnim izvođačem raskinula ugovor. Čijim se „novcima” gradi most javnosti nije nikad objašnjeno. Navodno se ne gradi „našim novcima”[18]. Naravno, informacije o investicijama u projekat obnove mosta kod Beške, vlade Vojvodine i ostatka Srbije združeno kriju „kao zmija noge”, uprkos davnašnjem zahtevu poverenika za javne informacije Rodoljuba Šabića[19].

SAD SMO SKROZ AUTONOMNI, ALI SU „NAŠI NOVCI” JOŠ AUTONOMNIJI OD NAS Vojvodini ne treba ni hvalisanje, ni sramota političara, a najmanje lažna obećanja koja daju „na kamare”. Narodu treba zaposlenost, investicije i napredak da bi živeo bolje. Ne trebaju mu betonirane njive, koje sada zovu „grinfild zone”, ni prazne hale od iverice i gipsanih ploča. Građanima i seljacima Vojvodine treba mogućnost da rade i radom zarade sopstveni novac, a ne obećanje milostinje u neizvesnoj budućnosti. Umesto toga, ova vlast radi sve da sopstveni narod pretvori u „kertisa”[20] nekih budućih spahija.

Iako je Vojvodina „autonomnija nego ikad” u svojoj istoriji, nesrećnija je nego ikad. Kao što vidimo, nema nikakve naše kontrole nad potrošnjom „naših novaca” iz fondova koje je prigrabila autonomaška birokratija. Niti znamo koliko ih ima, ni ko ih i kako troši. Ovu istinu su tek sada izgovorili oni autonomaši koji smatraju da su se loše „učipili”, pa nemaju „tala” u raspodeli „naših novaca”. Vlasti su rado finansirale mahanje zastavicama po Novom Sadu, slikanje i „šoranje”[21] oko Tomaševca, ali ozbiljnim i trajnim izvorima „naših novaca” nisu ih pripustile.

Autonomaške vlasti kriju od sopstvenog naroda čiji „novci” su uloženi u najveću ovogodišnju investiciju. Najavljivano nam je zapošljavanje stotina hiljada ljudi. Predsednik vojvođanske birokratije je najavljivao zapošljavanje „desetina hiljada Vojvođana”. Brzo se njegova desetina pretvorila u jedninu. Posla nema. Nema ga ni oko mosta kod Beške. To jest ima, ali je posao u najvećoj ovogodišnjoj investiciji na teritoriji Vojvodine dodeljen Austrijancima, Englezima, Malezijcima, Hrvatima...

„Di je sad” ta „politika zapošljavanja Vojvođana”, o kojoj su pričale autonomaške birokrate?