Al se nekad dobro jelo

Nema vise, dobri svete
one lepe se'set pete
kad smo bili na svecari
kod kumova naših starih
klizio je voz ko sanke
al' smo stigli do Palanke
Severac je duv'o 'ladan
pa ko ne bi bio gladan
I čim smo stigli
viknu kum svoju ženu
Sido, postavljaj, Bog te vid'o
spremila nam kuma nasa
za uzinu paprikasa
pa kolace, krmenadle
i par sarmi svakom
mesto leba mesa bela
princes krofne vangla cela
suvih sljiva i koljiva
i rezance s makom
e, kad se samo setim
al' se nekad dobro jelo, bas
Do vecere vreme kratko
za kitnikes i za slatko
da odbijes, to ne vredi
da se kuma ne uvredi
nas kum Pera, dipl. agronom
reč o ovom, reč o onom
sve uz vino, porto-gizer
'di gutljaji sami klize
Taman smo bili gladni kada se zacu
Sido, veceru, Bog te vid'o
odjedared astal saren,
sos paradajz, krompir baren
suve snicle, ko promincle
kara-batak svakom
na podvarku curka, zna se
gdi je curka, tu je prase
onda torte, razne sorte
i rezanci s makom
ej, kad se samo setim
al' se nekad dobro jelo, bas
Vejao je sneg po soru
sedeli smo do pred zoru
baba rece, deder kaput
radni dan je, ajmo na put
al' kum Pera odma' skoci
šta to vide moje oci
Sido, ne daj nikom kaput
prvo frustuk, e, onda na put
Ne drema vredna kuma
ne slusa prve petle
brza je od raketle
nosi vruce 'leba kriske
fafarone, cvarke friske
zacas sprema sunke, rena
i pihtije svakom
pitamo ih ljudi, dokle
cekaj, kažu, još snenokle
i sufnudle i griz-strudle
i rezance s makom
hej, kad se samo setim,
al' se nekad dobro jelo, bas
I onda, sat i frtalj
kol'ko je is'o sinobus
nismo ništa jeli
i kad smo stigli na stanicu odma
kupimo burek, lep, frisak
mastan, sve nam
onako, mast curila niz bradu.
pa onda opalimo preko toga
jednu tepsiju sampita i gajbu piva
mlakog, crnog

Stari Laloski Vals

Uz blagoslov magle i nebeske pravde
vreme je, vele, da idem odavde
e, ne volem s' takvima ni da se svadjam
nisam ja dosao, di da se vracam
tu je sjahao moj askurdjel
to je nasa ledina, nasa Vojvodina jedna i jedina

Nebo i zemlja su spojeni savom
i jedini kamen je onaj nad glavom
tu mi je cardak obliven u zlatu
i komotno vreme na crkvenom satu
i tu je moja dragana bas za bozic nebu je klas
a usput k'o da tancuje stari Laloski vals

Rasti 'senice nek' nam je roda, opleti brazdama
nisam ja bitanga pa da te prodam ovakvim gazdama
možda odem jeda'red, kad naidje red
al' idem zadnji od nas
dok na miru odslusam stari Laloski vals

Naloz'te vragovi furune pakla ma nek' se zazari
al' moja se zvezda još nije ni makla, bog nad njom strazari
ja vam sledim jeda'red, kad naidje red
al' i tad mi ostav'te cas
da sa njome odigram stari Laloski vals

Djordje Balasevic

Artist: Djordje Balasevic
Song: Namcor


Nevolem,
nikog, lutko, takva mi je narav
kao odzak star i grav
puno dima je kroz mene prošlo.

Nevolem,
ujne, strine, sogore, komsiluk,
nataknem ih na civiluk,
od njih ništa dobro nije doslo.

Nevolem,
semenkare, cigose, trubace,
burek, ulične pisaće,
nek mi moju lepu varos vrate.

Nevolem,
dzipadzije, dizel, butikase,
restoteke, tamburase,
svaku pesmu bar za strofu skrate.
Mater im...

Al' tebe volem, to je fakat,
ti si mi ljubav jedina,
prodacu onu nasu kucerdu na lakat,
pa nek' je stoput dedina,
da kupim cet'r' konja besna,
da ih u oblak upregne
pa stobom di nas niko ne zna,
uteknem.

Nevolem,
kad mi gace udju, di već udju,
te sto brinu brigu tudju,
kosticu u strudli od visanja.

Nevolem,
zatucane, gratis, kravatase,
hipohondre što se plase,
da dobiju rak od razmišljanja.

Nevolem,
krvolocne pse i gospodare,
nadjubrene trotoare,
maskirne, kad navale na pendzer.

Nevolem,
lopuze sto voze tudja kola,
znaju azbuku do pola,
micu usnama dok sricu pejdzer.
I ne samo da ih ne volim nego ih se malo i gadim ...

Al' tebe volem, to je fakat,
ti si mi ljubav jedina,
prodacu onu nasu kucerdu na lakat,
pa nek' je stoput dedina,
da kupim camac na dva vesla,
i onaj sesir rogozan,
pa tebe, di nas niko ne zna,
odvozam.

Nevolem,
sizove i nervne bolesnike,
pre ih pustali za vikend
sad ih puste pravo pred kamere.

Nevolem,
sve te lezibejke, da prostite,
prorocice, travestite,
nek mi gospon-dame ne zamere.

Nevolem,
teget cirklu na teget mantilu,
sestu licku, sedmu silu,
opa-cupa preko Okucana.

Nevolem,
izbore, televizor, plakate,
dosta, ako Boga znate,
ludnica je kanda otkljucana
sirom ostala, prover'te molim vas...

Al' tebe volem, to je fakat,
ti si mi ljubav jedina,
prodacu onu nasu kucerdu na lakat,
pa nek' je stoput dedina,
da kupim adicu od peska,
na njoj sumarak nakrivljen,
da tebe di nas niko ne zna,
sakrijem.

Šta je ovo - solo.
Ih, nevolem solo.
Aaa, to je onaj sopran saksofon.
To tek ne volem.

Nevolem,
uzdrzane, trezvene, pa dzoging,
takve najpre strefi sloging,
al' ni krkanje mi nije blisko.

Nevolem,
sto odasvud samo cujes dajmi,
il' se prosi il' se zajmi,
jeboga, ja nikad nisam isko.

Nevolem,
strebercine, vecne odlikase,
crne rolke i sektase,
ne padam na Tibet ili Burmu.

Nevolem,
skrtariju, intelektualce,
koji važno vrte palce,
kupis ih za spricer i kavurmu.
Koju ja isto, odnosi se na kavurmu, ne volem...

Al' tebe volem, to je fakat,
ti si mi ljubav jedina,
prodacu onu nasu kucerdu na lakat,
pa nek' je stoput dedina.
Napuklo srce na dve pole,
ljubav je teret pregolem,
čak i to što te tolko volem - ne volem.

Uh, što ne volem kad se ovako zavrsi pesma - ko racija.
Sto, bas je logicno.
E sto tu logiku tek volem. Tu si me nas'o...