Srpski vodiči čačkaju nos, skidaju se goli...
desk - 05. jul 2009. u 11.03

Vodiči u Srbiji često čačkaju nos, pljuju i osećaju se na znoj. Jedan od vodiča je svako jutro golišav vežbao jogu na terasi svoje hotelske sobe, a drugi, Amerikance koje je vodio u razgledanje NATO ruševina, optužio za bombardovanje. Stranci zapanjeni.

To su samo neke od mnogobrojnih žalbi koje su strani turisti u poslednje vreme počeli da upućuju na vodiče turističkim agencijama koje su im organizovale putovanje po Srbiji.

Žalbe turista na granici su između humora i jeze, pa je u Privrednoj komori Beograda pre neki dan ponovo predloženo da se vodičima na svakih pet godina proveri licenca, znanje stranog jezika, kao i da polažu psihotest.

„Moj utisak je da u turizmu nigde nema kontrole”, kaže za „Novosti” Vera Petrović, iz agencije „Glob Metropoliten”. „Godinama postavljam isto pitanje: ko je edukovao i ko garantuje znanje zaposlenima u agencijama, hotelima i vodičima. Ponašanje vodiča postaje problem zbog čijeg lošeg rada agencije plaćaju penale strancima”.

Ministarstvo turizma daje licence, ali da bi neko položio taj kurs dovoljna je srednja škola. Licenca, međutim, ne govori da li je neko dobar, osrednji ili loš vodič. Većina vodiča navede znanje nekoliko jezika, kao i da su eksperti za pojedine oblasti. Većina, međutim, ima samo srednju usmerenu školu: medicinsku, za kuvara, mašinbravara, frizersku.

„Radim sa samo nekoliko vodiča, jer su provereni”, kaže Petrovićeva. „Kada sam nedavno imala grupu francuskih turista morala sam da angažujem istoričara umetnosti, a ne vodiča. Zbog lošeg vodiča sav trud koji se ulaže u sređivanje turističke atrakcije, rad agencije, promocija u inostranstvu, štampanje brošura, sve može da padne u vodu. Recimo, nedavno je jedan vodič tokom razgledanja Beograda turiste vodio do zgrada srušenih u NATO bombardovanju. Turistima je rekao da su to uradili Amerikanci. U autobusu je imao grupu američkih turista koji su tražili novac nazad”.

„Vodič mora da bude i psiholog, jer ne može isto da priča Francuzima i Nemcima”, kaže Velinka Veličković, iz „Vekol tursa”. „Problem naših vodiča je što nemaju opštu kulturu, a u Srbiju sada dolaze mladi ´bekpekeri´ i kulturni, visokoobrazovani turisti, pa se često dešava da gost zna više od vodiča!”

Najozbiljnije žalbe stižu da vodiči ne znaju dobro strane jezike, ni istoriju Srbije, kao i da ne znaju da „čitaju” freske. Turisti kažu da vodiči pričaju kao mašine i da retko znaju odgovore na postavljena pitanja. Često čačkaju nos, pljuju i osećaju se na znoj...

Vodiči u Srbiji dnevno zarađuju od 80 do 150 evra, a smeštaj i tri obroka su im plaćeni. Zanimljivo je da sličnu tarifu traži priučeni vodič i profesor istorije umetnosti.

Bez obzira na to da li se turisti žale na usluge vodiča oni traže da im se isplati puna cena. Za razliku od agencija, vodiči nemaju fiskalne kase i ne evidentiraju prihode.

Evo još nekih pritužbi turista na vodiče:

„Kada smo stigli u Krušedol doznali smo za pasiju koju ima naš vodič. On, naime, veoma ceni izvore vode kojih ima svuda po Srbiji. Od tog trenutka do kraja putovanja, vodič je čim vidi izvor zaustavljao vozilo i iskakao da napuni plastične flaše sa vodom, koju je potom pio”.

„Pošto vodič nikada nije bio na salašu 137 promašili smo ga za 90 kilometara”.

„Po Mokroj gori šetali smo sa vozačem, jer vodič tamo nikada nije bio”.

„Vodič je čitavim putem spavao i glasno hrkao, a tek kada bi stigli na neki lokalitet počeo bi nešto da priča”.

„Jeo je hranu iz naših tanjira, posle nas...”, samo su neke od žalbi turista.

Zanimljivo je i da su prosjaci odmah doznali koje je tačke Turistička organizacija Beograda odredila kao stajališta za turističke autobuse. Oni sada ordiniraju na tim mestima, strance vuku za rukav i ukoliko im niko ne da novac psuju ih na engleskom, francuskom i nemačkom! (Mondo)