Odlazak u noć
MC_
(Bihilist)
24. фебруар 2020. у 10.50
Odlazak u noć
Odlazimo u noć
umorni i gladni,
izbezumljeni, sami.
Čitav smo dan nosili kutije.
Misterija počinje iza ugla,
dok tražimo običnu hranu
pijanci sede na klupi i prose
darujemo im novac da brže umru.
Nema više običnih mesta
bez doživljaja prostora, dizajna i lepote.
Nema više običnog života,
oko nas gamiže nesrećna urbana mladost.
Kupujemo giros za poneti,
prodavac previše ljubazan,
duša vrišti, da sve je laž
ali telo zna samo za glad.
U starom prolazu nalazim klupu
jedemo iz papira, hranimo nečijeg psa,
prosjak svira usnu harmoniku
ponavlja samo refren pesme milion puta.
Nema više običnih mesta
bez doživljaja prostora, dizajna i lepote.
Nema više običnog života,
oko nas gamiže nesrećna urbana mladost.
Moja žena i ja lutamo kroz noć.
Moja žena i ja smo tako tužni i srećni.
MC
MC_
(Bihilist)
24. фебруар 2020. у 10.57
Majka
Beskrajna,
plava linija mora,
kabrio
karmin i krv,
belo kokain,
pijana zora
fitness i smeh,
u oku poslovne žene,
svaka je žrtva tek glupi greh.
A gore,
krug sunca, usijan žut
misli su jasne:
Uspeh i Put.
Ona zna, šta želi,
i kako to želi,
koliko. sa kim
ona zna,
ona zna,
da ne želi i da deli,
i tačno šta hoće sa tim.
Da ponizi i da pobedi
jer surf je kao seks,
kontrola svega,
dok ulazi u njega,
još jedan u nizu
dok gazi i talase seče
kako se dižu.
Adrenalinom, tako visoko.
Gle, ona leti!
Naviru simboli
naviru snovi
naviru ideje
poezija ključa...
I tamna senka
duboko dole
sve je bliža i
sve je brža
Majka to je,
Velika Bela,
njoj
glad je samo glad
i strah samo strah
i nema simbola
i nema snova.
U utrobi pliva
jato mladih
i nesnosan bol
razara telo.
Jelo.
Jelo
Jelo.
To je glad.
sve brže i brže
more se cepa,
uragan sreće,
zubi se keze,
ko bele sibirske breze.
U vazduh lete
riba i žena,
poslednji krik
poslednja scena,
srce na dlanu
i plava grobnica njena.
Iskonska pamet
osveta mesa.
Vilice snažne sad ženske oblike drobe
u vatri bezumnog besa,
orgazam opstanka rase
i poraz uma i ljudske slobode.
Gde se deo direktra board?
Prezentacije, literatura
Osmesi kolega,
nezadovoljstvo, bez smisla brige
Gde se vrh uspeha, savršen krije?
Sanjana ljubav iz TV reklama,
osećaj koji nikad spoznala nije.
Umiru noge,
krv plavi creva,
poslednji pogled,
pučina glava
u more pada
i mrtva glava.
Srce još drhti, uspešan napad,
u beskraju, gore oblaci nadiru sivi,
dok Majka mirno pliva na zapad,
srećna je samo zato što živi.
MC
MC_
(Bihilist)
03. март 2020. у 04.40
Poslednji pogled na stari stan
Stan je prazan,
nosači skoro sve su već odneli.
Spreman da odeš,
neobična tuga te plavi.
Okrećeš se
oko sebe.
Pogledom
sećanja
sa golih zidova stružeš.
Da li se stan
isprazni od čoveka
kad odnesu
stvari i nameštaj?
Sad,
više
nemaš
dovoljno dokaza
da je to jednom
bila tvoja kuća.
Tvoj dom.
MC
Granice
Sve počne kod
početka,
samo mi stojimo od
kraja.
Povukli smo
svoje linije u prašini
i to su sad naše granice.
Proletnja kiša
svako ih veče briše.
Jutrom nam se zemlja umanjena budi.
Nejaka je slaba, majka,
a mi mali, slabi crvi,
blesavi i gladni.
Tako smo uplašeni, ljigavi sami.
Kap krvi, samo kap, smeli bi dati.
Uzalud vrtiš iglom, kad nema.
Sve na svetu počne od početka,
samo mi stojimo naopako, u strahu od slobode
jer najgori nas vode.
Najgori nas vode.
MC
