Stric

Bilo je prošlo tri godine od njegove smrti, kada mi se stric nenadano javio telefonom.

„Halo, ko je to?”, pitao sam.

„Djuradj”, beše to glas mog strica.

„Ti si striče?”, bio sam iznenadjen, ali ne koliko bi se dalo očekivati u takvoj situaciji.

„Ja sam. Rešio sam da ti se javim, da pitam kako ste.”

„Pa...”

„Držite se, teška vremena dolaze, ja to najbolje znam. Držite se zajedno.”

„Hoćemo striče. A ti... Kako si t?”, mucao sam.

„Ah ja”, tužno odgovori stric. „Smrdljam ovde.”

„Šta?”

„Smrdim, rekoh. Smrdim i trulim ovde, šta bi drugo bilo. Raspadam se. Pa zovem da vas pozdravim, dok mogu. To je sve”

„I ja tebe pozdravljam striče. Sve najbolje.”

Spustio sam slušalicu.

„Blagi bože, šta sam ovo sve izrekao.”, pogledao sam u plafon, kao da tamo gore, uz sijalucu sedi sam Spasitelj.

MC