Дискусије : Психологија

Коментар
Put kojim se ređe ide
Rex1
30. март 2014. у 12.23
Uspešno sam prevazišao još jednu krizu. Poremećeni ljudski odnosi i pogrešno vaspitanje u detinjstvu, doveli su do labilne ličnosti sa sukobom indentiteta.Ići jednom linijom je zaista teško i naporno.Pogotovu za osobe koje u ranom detinjstvu nisu stekle samopouzdanje, i koje su bile sputavane raznim šablonima i principima, razvijenih od strane društva i okoline, a zasnovane na tradicionalnim shvatanjima koja ne dozvoljavaju nikakve inovacije. Čitajući knjigu „ Put kojim se ređe ide” Scott Pecka, dolazim do zaključka da su ti usađeni principi razlog svih naših briga i nesreća. Da su nam naprosto „usađeni” poput čipa i da smo neretko nemoćni da ih promenimo. Uočavam da ljudi koji manje razmišljaju, ostvaruju veće uspehe od onih koji se kolebaju i svaku stavku stave tri puta na vagu. Ne mislim da su oni koji manje razmišljaju manje intelegentni. Jednostavno nisu sputani ovim preprekama jer su kao deca imali veći stepen slobode, a samim tim i njihov razum se razvijao na svoj način, nesputan od strane raznih principa koje nam kroz vaspitavanje nameću naši roditelji ili lica koja se o nama staraju.

Mišljenja disjutanata su dobrodošla i poželjna. Hvala.
pamina
31. март 2014. у 03.42
Samopouzdanje se gradi čitav život i neprijatna životna iskustva mogu da ga ruše ali je to istovremeno i šansa za učenje i napredak.
Glupani koji reaguju na prvu možda deluju kao slobodniji i uspešniji ali samo na kratkim prugama.
Ograničenja i pravila iz detinjstva se kroz život pokazuju kao dobra baza za kasnije teškoće i prilagodjavanja, pod uslovom da nisu isuviše restriktivna.
Derksen
31. март 2014. у 06.10
Uočavam da ljudi koji manje razmišljaju.
Kako se može izmjeriti koliko razliciti ljudi razmišljaju o istoj stvari
AleksaJ
(.)
31. март 2014. у 11.31
Објективно не постоји јер све се

субјективно посматра , а ( пр ) оцењује на основу

закаснелих, непоузданих, сећања и

непрецизних статистички прорачуна које

мимикрирају анализе сликајући реалност .
sanak
31. март 2014. у 21.38
Poremećeni ljudski odnosi i pogrešno vaspitanje u detinjstvu, doveli su do labilne ličnosti sa sukobom indentiteta.
-----------------------------------
Da li neporemeceni ljudski odnosi i pravilno vaspitanje u detinjstvu garantuju stabilnu licnost u kasnijem dobu?
Rex1
31. март 2014. у 23.33
Po mom mišljenju, da.
AleksaJ
(.)
01. април 2014. у 05.15
По статитистици не.

Свако има тачку и место пуцања... потребно је и довољно

наћи право време право место и праву меру

свакога се може сло-ми-ти.

КВРЦ
pamina
01. април 2014. у 05.20
Stabilni se mogu slomiti.
Nestabilni se mogu uravnotežiti.

Uticaj ranog detinjstva je PRECENJEN.
Rex1
01. април 2014. у 06.09
Da li biste bili ljubazni i pojasnili malo kako to mislite da je uticaj u ranom detinjstvu precenjen?
Mišljenja sam da se baza stabilnosti jedne odrasle osobe izgrađuje baš u tom dobu, od rođenja pa do nekih 7-8 godina (do polaska u školu). Te tada stečene osobine i navike ocrtavaju naš dalji životni put.

Hvala na komentarima.
pamina
01. април 2014. у 06.49
Sve je tako kako si naveo.
Međutim, neprijatna iskustva iz detinjstva mogu da stvore viši nivo otpornosti i rezilijencije i tako pripreme osobu na kasnije teškoće.
Osobina ljudskih bića je da kvalitetnije uče kada su pod pritiskom.
Iz loših iskustava se mogu razviti pozitivni mehanizmi odbrane koji su nužni za preživljavanje.
Pogledaj malo debatu o školi Samerhil u Engleskoj. Radi se o sistemu školovanja koji je maksimalno promovisao dečije slobode i prava i smanjivao potencijalne stresove.
Rezultat je bio da su ta deca kasnije postizala slabija akademska postignuća što ih je u životnoj utakmici stavljalo u neravnopravan položaj.
Teško se može doći do stabilne ličnosti bez autoriteta, pravila i discipline kićme.
AleksaJ
(.)
01. април 2014. у 06.59
Ескивирај ово.

http://www.youtube.com/watch?v=Kc4cBiSXoCs
Rex1
01. април 2014. у 07.38
Kad smo već kod toga, pogledajte trajler za dokumentarni film Alphabet. Gledao sam ga čak tri puta da bi shvatio pojedinosti. Potpuna suprotnost od ovoga što se radi u Engleskoj. Mišljenja i činjenice su različiti i govore i za jednu i za drugu stranu kako pozitivno tako i dosta nepovoljno. Odlučite sami.

http://m.youtube.com/watch?v=GInqHl8MnIU
Derksen
01. април 2014. у 12.35
evo recimo da je ljudski zivot beskonacan, da li bi onda u tvom zivotu igralo ulogu djetinjstvo. Djetinjstvo koje se desilo prije beskonacnog vremena i ti si dosad beskonacno puta bio tuzan, srećan, bogat, siromasan, bjesan, zloban, postovan, radan, neradan...
Neke porodicne celije i sastavi potpuno odgovaraju nekoj djeci iako se tu trenira strogoca, dok drugu djecu iz iste porodice to gusi. Najvaznija stvar je kakav bi ti roditelj bio sebi i da nešto poradis na tome, da budes sebi dobar roditelj.
Npr. ja nisam naucena u svojoj familiji da radim pod pritiskom i to me sad izuzetno zamara, ali sa svakim radnim danom se vjezbam da radim pod stresom. I ne krivim roditelje za ništa, oni nisu znali biti drugaciji roditelji, nisu znali da me treba riktati za stres, jer ga je tada bilo malo, dok je sad najvaznije kako hendlas stres.

što se tiče djecije slobode-
Kad moje djete meni kaže, Ja neću biti takav roditelj, ja ću svojoj djeci kupiti gustera ili zmiju kao kucnog ljubimca, onda se ja složim sa njim i kažem i ja ću IM kupiti ne jednog gustera nego dva.
Ena_
03. септембар 2014. у 07.52
Pozdrav svima... sa Rexom se slazem u potpunosti.
Dete Koje odrasta haoticnoj sredini nesvesno prihvata
čitav taj haos iz kojeg je neretko jedini izlaz klinika.
Nazalost se tako pokazalo.
Sa druge strane isto tako je moguće da neko ko je odrastao
u napetoj sredini može da stvori veću otpornost na stresove
i da se kasnije bolje snalazi u pronalazenju rešenja za probleme.
Ja lično sam izgradila neki stav kao „ja sam predobra za ovaj svet”.
Mnoge stvari mi smetaju, neumesni komentari me nerviraju, nepravda
isto tako. Uvek želim dobre međuljudske odnose, da u krugu familije
i prijatelja kruzi ljubav, stalno uzimanje i davanje, podrska, pozitivna
energija, sto u danasnje vreme jednostavno ne ide, veoma često se desava
da to nije tako, sto mene dovodi do velikog razocarenja. Stavise u tom bliskom
okruzenju uvek ima energetskih ili duhovnih vampira od kojih se teško može odbraniti.
Mene zanima da li i na koji način covek može da ojaca samopouzdanje kao i osecaj
sopstvene vrednosti? Ako neko ima „formulu” MOLIM da se javi. Unapred zahvalna...
Werba
(N/A)
08. децембар 2019. у 14.38
khb jn m
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Unicorn Gifts?
.