vi mozete raspravljati o ovakvim situacijama ako volite da raspravljate, ali i ne morate.
ja, inače, ovih dana čitam pomalo dve knjige u isto vreme. to ne cinim zato što sam supertalentovana citacica razlicitog stiva, nego zato što sam u fazi haoticnoj, i ne znam gde sam šta ostavila i gde je šta, pa na stolu radnom ostavim 'formule ljubavi' zorana milivojevica, pored kreveta carver-where I'm calling from, na cajnom stocicu- milena jesenska-put do jednostavnosti, u kompu NLP udzbenik, a ispod kreveta gviri men's health odakle me provokativno gleda neki mladjani plavusan, blago nabildovan.
međutim, i pored tog kaosa, ja ne zaboravim da učinim ono sto sam rekla da ću učiniti, osim ako ne zakljucim da to ne treba učiniti jer su mi upucene kontroverzne poruke koje su me dovele dotle da mi je prirodno da odustanem od lova na koji sam se nameracila svom silom.
jer, šta je sila moga meraka prema nečijem predomišljanju, odustajanju, izvrdavanju, i povremenom decidiranom odbijanju saradnje sa mojim merakom?
znaci, meni može biti merak da jedem kozji sir. i jest. ali moja zuc se buni protiv toga uporno. prvo me tisti, posle mi ne da spavam, onda mi se bljucka, zatim mi ...e? pa jasno je da ću da obilazim tezgu sa kozjim sirom. i kravljim i ovcjim. bivoljim, kamiljim...
šta ću? kao razuman covek kažem sebi- lepo je to što ti volis taj divni zdravi sir, ali on nije za tebe. on je za nekog drugog. vidis da neki drugi ne pate zbog njega, a ti patis, onda, to nije za trebe. poljubim ga ja tako, i ostavim.

mda, poljubi pa ostavi, tako su mi govorili.
lepa izreka, mudra i tacna.

ima i nekih stvari koje covek ostavi, i ljudi ima naravno, oprosti se od njih, lepo i drugarski.nije da mu nije zao. ali nazad se na može, a napred jedino ostaje, ili malo levo i desno...i tamo se može.
e, sad, šta mudar covek treba da misli? treba da misli da je sve sto je bilo tako kako je bilo zbog nečeg najbolje sto je bas tako bilo. a šta je to nešto zbog čega je bas tako trebalo da bude- videcemo, pokazace vreme, gledaj i uci, shuti, uci.nešto si iz tog naucio za neku sledeću lekciju u kojoj ćeš se naći.
tako i ja mislim,mada nisam mudra. a ni promucurna. nije bilo, neka je tako, nazad nema, jer me godine udaljavaju od one Ja koja sam bila tada. ok, dakle.
ali, šta nije ok? nije to što ne volim da mi se prisiva krivica za ono sto nisam uradila. i zašto mi to nije spocitano tamo i tada kada sam ja možda 'skenjala' stvar. tada je to imalo smisla i tada bi možda sve moglo da se popravi još.
nemojte tako, drugari iz detinjstva. nemojte, molim vas. krivica ne postoji. postoji neznanje, nesigurnost, neodlucnost,sumnja, opreznost, preterano odlaganje, zebnja...ali krivice nema.
međutim, ako sad odem i strpnem onaj divni kozji sir i posle mi bude loše- ja sam kriva, jes.
a bas volim sir kojekakav. i budjav, i zelen i plav, i sa biberom, i sa orasima, ijaooo, kakvi sve postoje, a nisam ih ni probala.
no, da ne odem u gastronomiju, mada mi je 24kitchen jedini i omiljeni tv program u koji samo buljim i ništa ne zapamtim...i mada mi je rudolf medikament za opustanje...da ne skrenem, dakle, stajem ovde.