Deset strategija manipulacije

Na osnovu rada jednog od najuticajnijih svetskih intelektualaca, američkog pisca Noam Chomsky, donosim vam spisak od deset strategija manipulacije.

1) PREUSMERAVANJE PAŽNJE

Pažnju preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti ljude poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi imali vremena razmišljati i steći osnovna saznanja u razumijevanju društva.

2) STVARANJE PROBLEMA

Taj metod se naziva i „problem-reakcija-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo ljudi reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi strah s namerom, da ljudi lakše prihvate ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne komponente društva.

3) POSTUPNOST PROMENA

Da bi ljudi pristali na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, „na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle izazvati otpor ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Društvo se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.

4) ODLAGANJE

Još jedan način za pripremanje ljudi na nepopularne promene je, da se najavljuju mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideje o promeni. Osim toga i „zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.

5) UPOTREBA DJEČJEG JEZIKA

Kada se odraslima obraća kao kada se govori deci, postižemo dva korisna učinka: ljudi potiskuju svoju kritičku svest i poruka ima snažnije delovanje. Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.

6) BUĐENJE EMOCIJA

Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog rasuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.

7) NEZNANJE

Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanja manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba biti što slabija ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

8) VELIČANJE GLUPOSTI

Ljude treba potsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je uveriti ljude da je „in”, poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauc

9) STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE

Treba uveriti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za vlastitu nesreću zbog oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustat će od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune.

10) ZLOUPOTREBA ZNANJA

Brz razvoj nauke stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite.

Ma jasta ba..zanimanje je chudo...

POL KREJG ROBERTS: ZAR SU KRIMINALCI U VAŠINGTONU I GLUVI?

Ako budale u Vašingtonu, ega naduvenih od gordosti ne odstupe, oblak u
vidu pečurke kojim prete razviće se i nad Vašingtonom

Majmuni koji vladaju američkim ovcama nisu samo glupi i slepi, oni su
još i gluvi. Uši američke „velesile” funkcionišu samo kada progovori
izraelski premijer, poremećeni Netanjahu. Tada Vašington čuje sve i
žuri da mu izađe u susret.

Izrael je mala beznačajna zemlja koju su stvorili nepažljivi Britanci
i glupi Amerikanci. Ona nema nikakvu moć izuzev one koju joj
obezbeđuje njen američki zaštitnik. Pa ipak, uprkos svojoj
beznačajnosti, Izrael vlada Vašingtonom.

Kada izraelski lobi preda predlog neke rezolucije Kongresu, ona se
jednoglasno usvaja. Ako Izrael hoće rat, njegova želja se ispunjava.
Kada Izrael počini ratne zločine protiv Palestinaca ili u Libanu, i
kada Ujedinjene nacije sa više od stotinu rezolucija osude taj
kriminal, Amerika ga svojim vetom izvlači iz nevolje.

Moć koju majušni Izrael ima nad „jedinom svetskom velesilom”
jedinstvena je u istoriji. Desetine miliona „hrišćana” saginju se pred
njom i podupiru je podsticani od svojih „hrišćanskih” predstavnika.

Netanjahu žudi za ratom protiv Irana. On nasrće na sve koji se protive
toj njegovoj žudnji. Nedavno je najviše izraelske generale nazvao
„pičkicama” jer su protiv toga rata. On smatra bivše izraelske
premijere i bivše šefove izraelske obaveštajne službe izdajnicima jer
ne podržavaju njegovu rešenost da napadne Iran. Kritikuje servilnog
američkog predsednika Obamu i vrhovne komandante američkih oružanih
snaga da su „meki prema Iranu”. Najnovija anketa u Izraelu pokazala je
da je i većina Izraelaca protiv napada na Iran. Ali Netanjahua ne
zanima šta građani Izraela misle. Njemu Vašington čuva leđa te ludo
čezne da zarati. Misterija je zašto su Izraelci smestili Netanjahua u
premijersku stolicu umesto u ludnicu.

Netanjahu nije sam. Uz njega su i američki neokonzervativci. Američki
neokonzervativci ludi su bar koliko on. Oni veruju u nuklearni rat i
čeznu da sprže neku muslimansku zemlju, pa potom i Rusiju i Kinu. Ono
što zaprepašćuje je da nekoliko desetina osoba drži sudbinu celog
sveta u svojim rukama.

Pred njima, Demokratska stranka je bespomoćna.

Preko Republikanske stranke delaju i neposredno.

Gledajući Netanjahua kako gura Vašington u opasne sukobe, Rusi sve
glasnije govore o opasnosti od nuklearnog rata.

Sedamnaestog maja ruski premijer Dmitrij Medvedev upozorio je
Vašington da ne započinje „prenagljene” sukobe čija bi posledica -
„iako ne želim nikoga da plašim” - mogla biti „upotreba nuklearnog
oružja”.

RUSKA REAKCIJA No, još novembra prošle godine šef Generalštaba ruske
vojske upozorio je na mogućnost nuklearnog rata sa NATO. General
Nikolaj Makarov izjavio je da širenje NATO na istok znači da se rizik
od sukoba Rusije sa NATO „naglo povećao”. Makarov je saopštio i
sledeće: „Ne isključujem lokalne i regionalne oružane sukobe koji će
se razviti u rat velikih razmera, uz upotrebu nuklearnog naoružanja”.

Evo kako je tadašnji predsednik Medvedev opisao korake ka nuklearnom
ratu koje je Rusija preduzela, na njih naterana rečima i delima
poludelih ratnih huškača u Vašingtonu, posednutih ludačkom gordošću:

Doneo sam sledeće odluke:

Prvo, naložio sam Ministarstvu odbrane da smesta stave radarski centar
za rano upozoravanje u Kalinjingradu u stanje borbene gotovosti.

Drugo, zaštita ruskog strateškog nuklearnog naoružanja biće ojačana,
kao najvažnija mera u programu razvoja naše vazdušne i svemirske
odbrane.

Treće, novi strateški balistički projektili naručeni za Snage za
strateške projektile i Mornaricu biće opremljeni modernim sistemima za
probijanje protivraketne odbrane i novim, vrlo efikasnim bojevim
glavama.

Četvrto, naložio sam oružanim snagama da donesu mere za
onesposobljavanje podataka protivraketne odbrane i sistema za
navođenje. Te mere biće odgovarajuće, efikasne i jeftine.

Peto, ako se gorenavedene mere ispostave kao nedovoljne, Ruska
Federacija razmestiće moderne ofanzivne sisteme naoružanja na zapadu i
jugu zemlje, što će omogućiti uništenje bilo kog dela američkog
protivraketnog sistema odbrane u Evropi. Jedan korak u tom procesu
biće postavljanje projektila „iskander” u oblasti Kalinjingrada. Ako
bude potrebno, biće primenjene i druge mere kao odgovor na sistem
protivraketne odbrane u Evropi. Osim toga, ako situacija nastavi da se
razvija nepovoljno po Rusiju, uzećemo sebi za pravo da obustavimo
proces razoružanja i kontrole naoružanja.

I ruski predsednik Vladimir Putin rekao je takođe, što je učtivije
mogao, da SAD nastoje da porobe svet, da SAD traže vazale a ne
saveznike, da SAD žele da vladaju svetom i da SAD parazitiraju na
svetskoj privredi.

Obaveštenoj osobi bilo bi teško da prigovori Putinovim rečima.

Putin je poručio političarima u Vašingtonu i i glavnim gradovima
Zapadne i Istočne Evrope, da okruživanje Rusije antibalističkim
projektilima „budi avet nuklearnog rata u Evropi”. Dodao je da je
ruski odgovor tome da usmeri nuklearne krstareće projektile, koje ne
mogu presresti nikakvi antibalistički projektili, na američke raketne
baze i evropske prestonice. Američki potezi, rekao je Putin, „mogu
izazvati nuklearni rat”.

Putin pokušava i da probudi američke marionete u Evropi još od 13.
februara 2007. Na 43. konferenciji o politici bezbednosti u Minhenu
Putin je naime rekao da je unipolarni svet kome Vašington teži „svet
pod jednim gospodarom, jednim vlastodržcem. A u konačnom ishodu to je
opasno ne samo za sve u okviru tog sistema već i za same vlastodršce,
jer oni time sami sebe uništavaju iznutra”.

NOVI NACISTI To se očito dogodilo sa SAD, danas policijskoj državi
ništa manje nego što je to bila nacistička Nemačka.

I, još ubitačnije naoružanoj.

Putin je potom rekao evropskoj publici da u Rusiji „stalno dobijamo
lekcije o demokratiji. Ali iz nekog razloga ti koji nas podučavaju
sami ne žele da uče”. Umesto toga, kazao je, „gledamo sve veći prezir
za osnovne principe međunarodnog prava. A i nezavisne pravne norme se
sve više približavaju pravnom sistemu jedne države. Jedna država,
Sjedinjene Države, je na svaki način prekoračila svoje nacionalne
granice. To se vidi u ekonomskoj, političkoj, kulturnoj i obrazovnoj
politici koju nameće drugima. Kome se to dopada? Ko je time
zadovoljan?”

Ljudi nisu zadovoljni, rekao je Putin, zato što se ne osećaju
bezbedno. A ne osećati se bezbedno je „krajnje opasno. Rezultat je da
se niko ne oseća bezbedno. To želim naglasiti - niko!” Posledica je,
rekao je, „trka u naoružanju”.

Putin je učtivo poklopio italijanskog ministra odbrane, osobu u
vlasništvu Vašingtona, pošto je taj rekao da bi NATO ili Evropska
unija mogli zauzeti mesto Ujedinjenih nacija u odlučivanju o upotrebi
sile protiv suverenih država. Putin je prigovorio ideji da Vašington
koristi svoju marionetsku organizaciju ili svoje marionetske države da
bi dao legitimitet američkim agresijama. Jasno je izjavio: „Upotreba
sile može se smatrati legitimnom samo ako je odobre Ujedinjene
nacije”.

Zatim je razmotrio dvoličnost Vašingtona. Regan i Gorbačov imali su
čvrste dogovore, ali Reganovi naslednici razmestili su „svoje udarne
snage na naše granice... Komadi Berlinskog zida odavno su razdeljeni kao
suveniri. Ali ne smemo zaboraviti da je pad tog Zida omogućen i
istorijskim izborom - koji je napravio i narod Rusije - izborom u
korist demokratije, slobode, otvorenosti i iskrenog partnerstva sa
svim članovima velike evropske porodice. A oni sada pokušavaju da
postave nove granice i zidove prema nama. Oni su možda virtuelni, ali
ipak razdvajaju, presecajući naš kontinent. I možda će nam ponovo biti
potrebno mnogo godina, čak decenija - i nekoliko generacija političara
- da srušimo te nove zidove”.

Putinov govor od pre šest godina pokazuje da je prozreo Vašington.
Naime, Vašington je Veliki Simulant: pretvara se da poštuje ljudska
prava dok ubija muslimane u nekoliko zemalja pravdajući to lažima i
izmišljenim obaveštajnim podacima. Američki narod, „nezamenljivi
narod”, podržava tu ubilačku politiku. Vašington koristi dolar kao
rezervnu valutu kojom isključuje neposlušne zemlje iz međunarodnog
finansijskog sistema.

Uronjen u svoju gordost, poput Napoleona i Hitlera pre no su krenuli
na Rusiju, Vašington je rešio da ne čuje ništa od onog što je Putin
govorio u 21. veku. Jer 10. maja 2006. Putin je rekao: „Jasno nam je
šta se dešava u svetu. Drug vuk (Sjedinjene Države) zna koga će
pojesti - jede on i ne sluša, i očito neće da čuje nikog”.

„Gde je”, upitao je Putin, „vašingtonska pesma o zaštiti ljudskih
prava i demokratije kada je reč o njegovim interesima?”

Vašingtonu je, veli, „sve dozvoljeno, ne postoje nikakva ograničenja”.

UBITI PUTINA I, Kina je razumela. Sada se gordost koja pokreće
Vašington u pravcu svetske hegemonije suočava sa dve snažne nuklearne
sile.

Hoće li kriminalna banda iz Vašingtona odvesti svet u nuklearno uništenje?

Verujući da poseduje svet, Vašington je nametnuo Iranu jednostrane
sankcije nezasnovane ni na jednom priznatom zakonu. Te sankcije nisu
do potvrda Vašingtona da u sili leži njegovo jedino pravo.

No rusko Ministarstvo spoljnih poslova reklo je da Vašington može
svoje sankcije da okači mačku o rep:

„Nastojanja da se američki unutrašnji zakoni primene na ceo svet su
apsolutno neprihvatljiva”.

Vašington će očito učiniti sve da ubije Putina i smeni vlast u Rusiji
preko „opozicije” koju finansira. Pošto u tome nije uspeo, njegova
težnja ka svetskoj hegemoniji udarila je u zid. Ako budale u
Vašingtonu, ega naduvenih od gordosti ne odstupe, oblak u vidu pečurke
kojim prete razviće se i nad Vašingtonom.

Napomena: Pol Krejg Roberts (Paul Craig Roberts) bio je pomoćnik
ministra finansija za ekonomsku politiku i urednik lista „Volstrit
Džornal” (The Wall Street Journal). Bio je uvodničar i drugih medija i
predavao na više univerziteta. Njegovi komentatorski tekstovi na
internetu stvorili su mu sledbenike širom sveta.