Izvinjenje
moca77
(Obozavalac)
06. мај 2011. у 15.34
Najbolji Boziji izgovor ljudskom rodu bi bio da On u stvari ne postoji.
Drzi nas u nekakvom zatocenistvu patnje, a On se sakrio. Apsolutna istina nam nije data, samo možemo prihvatiti neke od razlicitih vera tkz. „istina”. Osecamo da se neko sprda sa nama. O idealima nema ni govora. Sve je tajnovito. Sve se vrti u krug umiruci i radjajuci se; i u takvoj situaciji idealan Bog je nepriličan, bajkovit. Situaciji je prilicnija teorija bez idealnog Boga ili bez onakvog Boga za koga bi mi želeli da postoji. Stvarnost nam podsvesno ne odgovara, isto tako Bog je Bog onakav kakav je, stvarnost je stvarnost onakva kakva je a ne onakva kakvu mi iscekujemo. Izgleda da nas samo mastarenja drže srećnim, jer ionako prirodna kruzenja će uvek postojati, a misli mogu biti pozitivne i bez idealnog Boga:)
putevi
06. мај 2011. у 19.10
Moco, ti postavljas zanimljiva pitanja :)
Mislim da je veliki razlog covekove ljutnje na „boga” pogresno tumacenje njegove f-je.. Od Boga se trazi da odmah i razumljivo odgovori na pitanja smisla, postanka, da sazme nešto neograniceno i prikaze ga tako da svaka žena, majka i domaćica može da donese svoj sud (pravilan, naravno!!), a po mogućstvu i direkcije za tok buducnosti.
Ja, pak, mislim da je uloga boga u tome da nam pomogne u toku teskih, prelomnih i nejasnih zivotnih situacija. Covek se ne izgubi u vremenu i prostoru ako ne zna odakle je sve pocelo, ali i te kako može da se izgubi ako ne može da obradi nešto sto mu se dogadja. Bog je uzmeljenje, neka vrsta pomoći u aktutnim fazama zivota, bog nam pomaze da pronadjemo moral u sebi, da ne nasrcemo na druge ljude zbog njihovih postupaka kao suludi i time kreiramo još veci haos i da ne unistimo sebe besom zbog bola, osecaja nepravde, tuge i sl. Bog nam pomaze da se nasmejemo sebi, svojoj gluposti, da se nasmejemo sa nekim drugim i da zivot pokusamo da ne gledamo sa mrenom na ocima. Ovde vise postaje nebitno ko ili šta ja bog, da li je on neko van nas ili evolutivna tvorevina; uloga boga je konekcija sa svojom unustrasnjom snagom, idealima od kojih ne želimo da odstupimo, grizom savesti koja nas uci vaznim lekcijama, dijalozima kojih se suvise stidimo da bismo ih ikada zaistia obavili, snovima, itd, itd...
Ako bog i postoji kao neka energetska kategorija „out there”, mi još uvek nismo na tom mentalnom nivou da bismo razumeli (njegove)aposlutne istine, jer za nas su još uvek mnoge istine „apsolutne” pre svega u odnosu na nasu stajnu tacku. Kada se bude doslo do tog stadijuma, verujem da će će se one shvatiti spontano i intuitivno..
