Baš kao u XVI vieku čovečanstvo je na rubu sopstvenog ponora, čak su sve učestalija proročanstva kad će se desiti to najgore. Praznovernici misle da je to mitska slika potopa ili smak sveta.
Zapravo čovečanstvo se već dugo nalazi i u jednom i u drugom, priroda kažnjava njegovo neznanje, njegovu neukost.

Danas, baš kao i mnogo ranije, spas postoji i on se zove KNJIGA.

Uvek kad je čovek spaljivao knjige, bažao od njih u hedonizam zadovoljavajući svoja biološka čula (use naše i podase) već je bio u potopu, jer nije znao otkloniti uslove i uzroke koji su do njega dovodili.

KAžU:
Bogumi ili bosanski patareni su to znali, oni su slavili knjigu, oni su se svom Bogu molili (svojim bogovima) molili na svom jeziku, negujući i hvaleći jedno i drugo...Koji su to njihovi Bogovi,jezik..itd...??