A ko će znati zašto chutimo?
No-1
12. децембар 2010. у 23.56
Ne d'o Bog šta čovek može izdržati.
Kakav smo to mi narod kad chutnjom, nedelovanjem prelazimo preko svega što nam se servira...?
Ova najnovija dešavanja s našim bekrijama od političara kosi se sa svim oblicima zdravog razuma. I chutimo!
A ko će znati zašto chutimo..?
Ma nije toliko važan postupak sebičnjaka, koliko je bitan svaki pojedinac. Naše porodice kao i odluke političara odavno se bore da sačuvaju zdrav razum. Nas narod ne priča, a da progovori o svim patnjama koje doživljava od prvog do prvog boreći se za golu egzistenciju... ma suze koje bi potekle svakom biću, mala je reč za ono s čim se narod bori.
Jedan primer:
Ratni invalid, zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, uzrokovanog ratnim povredama i traumama koje nose svi-najviše zbog nepravde, podnosi zahtjev za povećanje invaliditeta. Dr. sa malim l, odgovara kako je normalno da je takvog zdravlja i umesto da mu poveća stopu invaliditeta, on je podobro smanjuje. A čovek nema ni 50 godina. Ipak, Dr. je bitno da sačuva koji dinar za debele plate svojih nalogodavaca.
Nije čovek imao para za debelu kovertu koju bi dao osobi „humane” profesije.
Jedan primer, a hiljade je istih sudbina.
Ovo je tek početak, a chutnja će, pretpostavljam, potrajati.
A možda i neće...????
toplap
(Neumorni)
13. децембар 2010. у 01.39
Ukrao si mi ideju, al' ne mari...
Razlozi cutanja:
Mislim da je posredi „Facebook” ili svadja pojedinaca na vise tema...
Ne pratim sadrzaj Skupstine Srbije, ali u Sobranju Mkaedonije je gore nego diskusije na ovom forumu...
Lek?
Sve zabisi od moderatore ili gazde/u:
Ilida se čitav sajt nekako prebaci na „Facebook” ili siba u ruci...
Znam da ovo drugo nije demokratski, ali osnova demokratije je raditi šta god hoćeš pri tome nikome ne smetati...
No-1
14. децембар 2010. у 22.11
„Krik”
„Nikada ni jedno doba nije potresla takva groza,takav smrtni strah.
Nikada svet nije bio tako mrtvacki nijem.
Nikada covek nije bio tako malen.
Nikada nije bilo tako teskobno.
Nikada mir nije bio tako daleko,a sloboda tako mrtva.
Tu je kriknula teskoba i covek je kriknuo u svojoj dusi,čitavo doba je bilo jedan očajni krik”
Lav Nikolajevic Tolostoj
„Covek nije ni dobar ni rdjav,radja se sa nagonima i sposobnostima: drustvo ga čini savrsenim,boljim,ali tada interes strahovito razvija njegove rdjave sklonosti.”
