Da li jedan 'život' može da se ugasi?

Awake.

Pojam geografija mi najcesce uzimamo u smislu zemljopis, sto je geografija nekada zaista i bila.
Ni biologija međutim, koju uzimas kao protivprimer, nije bila u početku drugacija - priorodopis.
Sve dok su se bavile opisima, ni biologija ni geografija nisu bile nauke u smislu u kome pojam nauke danas upotrebljavamo.
Za razliku od „XYZopisa” koji se sastoji samo u prikupljanju podataka, nauka nastoji da poveze te podatke, da ih poveze u jednu celinu, neki sistem, da pomoću toga objasni, predvidi...
Kao evoluciona teorija u biologiji.

Na internet stranicama geografa može se naći:

„Suvremena geografija je znanost koja prostor istražuje upravo poput sistema: upoznaje elemente (npr. reljef, klimu, stanovništvo, grad), ali je naglasak na razumijevanju interakcija (odnosa) među tim elementima i procesima koji iz njih slijede.
Geografija nam pomaže shvatiti kako prirodni uvjeti utječu na život ljudi, ali i kako čovjek mijenja svoju životnu okolinu.

Geografija počinje pitanjem «Gdje je ...» ? No možda čak i važnije od toga je pitanje koje slijedi: «Zašto ?». Zašto je Sahara pustinja ? Zašto je Japan, kao država koja ne obiluje prirodnim resursima za industrijski razvoj, postao jedna od najvećih gospodarskih sila u drugoj polovici 20. st. ? Zašto je s prekrasnih jadranskih otoka iseljavalo stanovništvo u 19.st. ? To su pitanja koja podjednako djecu i odrasle «tjeraju» na razmišljanje, ponekad i čuđenje. A to je početak učenja i izvor znanja... No geografija ne završava pitanjem gdje je nešto i zašto je upravo tamo. Treba dati odgovor i na pitanje «Kakvo je ?» nešto i usporediti sa sličnim pojavama u drugom prostoru. Kako izgledaju naše tržnice ? A kakve su tržnice (i postoje li uopće) npr. u SAD-u ? Iduce pitanje je: «Koje su posljedice» toga da se neka pojava javlja u određenom prostoru (o tome nam je sada lakše govoriti jer znamo zašto je upravo tamo, te kakva je ta pojava). I konačno, kada upoznamo i posljedice, pokušajmo odgovoriti i na, za društvo, najvažnije pitanje: Što će se desiti u budućnosti s određenom pojavom ili prostorom ? Ovih nekoliko pitanja potiču radoznalost i zanimanje za svijet u kojem živimo, ali razvijaju i naše umne sposobnosti, posebno uočavanje uzročno-posljedičnih veza. Počinjemo razumijevati povezanost koja postoji na Zemlji (nijedan čovjek nije otok !), složenost prirodnih i društvenih sustava, te njihovu nerazdvojivost. Geografski način razmišljanja pomaže nam da brinemo o sebi i drugima, te da postanemo svjesni i odgovorni građani 21. stoljeća.”

Nebitno da li je geografija dobar primer za tvoje pitanje, ono je interesantno.
Ne znam da li je moguće da se neka nauka iscrpi.
Bez razmišljanja rekao bih da nije, jer svaki odgovor otvara nova pitanja.
Može da se dogodi da se tokom vremena proširi predmet ispitivanja, pa da neka nauka nasledica imena ne lici vise na onu početnu nauku.

Самим тим што нема довољно стручњака у многим земљама из научних дисциплина које важе за компликоване и тешке, као што је математика, физика, метеорологија (као синтеза математике и физике), физичка хемија...

то је једна врста умртвљења тих наука.

Географа има сасвим довољно да географија цвета, али они не могу надоместити потребе из тих дефицитарних занимања јер је разлика између тих наука огромна, као и међусобно неразумевање.