Pet kajanja za umiruceg

Mnogo godina radila sam u zdravstvu. Moji pacijenti su bili oni koje su otpustili iz bolnici da na miru umro kod kuce. Sa njima sa podelila neke od najneverovatnijih trenutaka u mom zivotu. Bila sa sa njima tokom poslednje tri do dvanaest nedelja njihovog zivota. Ljudi se toliko promene kad se suoce sa sopstvenom smrtnoscu. Tako sam naucila da nikada ne podcenim neciju sposobnost za duhovni rast. Neke od promena kojima sam prisustvovala bile su neverovatne. Svaka od tih osoba dozivela je, kao što se može i ocekivati, čitavu lepezu emocija: poricanje, strah, bes, kajanje, još malo poricanja i, na kraju, prihvatanje. No, svaki od pacijenata pronasao je svoj mir pre nego sto smo se oprostili. Svaki od njih. A kada sam ih pitala ima li nečega zbog čega se kaju ili sto bi drugacije uradili, neke zajednicke teme bi se uvek pojavile. Evo pet najcescih:

1. Voleo bih da sam imao hrabrosti da živim zivot koji je odraz moje prave licnosti, a ne onakav kakav su drugi ocekivali od mene. Najveci broj se kajao zbog ovoga. Kada ljudi shvate da je njihov zivot skoro zavrsen i osvrnu se da još jednom pogledaju, tada je lako uvideti koliko je mnogo snova ostalo neispunjeno. Vecina ljudi nije uspela da se pozabavi ni polovinom svojih snova i sada mora da umre znajuci da su uzrok odluke koje su nacinili ili su izbegli da nacine. Veoma je važno pokusati da ostvarimo i posvetimo se barem nekim od naših snova na putu. Onog trenutka kad izgubite zdravlje, suvise je kasno za to. Zdravlje nam donosi slobodu za koju mnogi ni ne shvataju da je imaju -- sve donde dok je ne izgube.

2. Voleo bih da nisam radio toliko. Ovo je izjavio svaki muski pacijent o kojem sam se starala. Propustili su detinjstvo svoje dece i druzenje sa svojom suprugom. I žene su govorile o ovome sa zaljenjem. Ali posto je vecina njih bila starog kova, mnoge žene su bile domaćice. Svi muskarci su duboko zalili sto su toliko mnogo vremena provodili upregnuti u posao. Pojednostavljivanje m svog zivota i praveci svesne odluke na putu, moguće je da vam ne treba toliki prihod za koji smatrate da bez njega ne mozete. I stvarajuci vise prostora u zivotu, postajete srećniji i otvoreniji za nove mogućnosti, pogodniji za novi način zivljenja.

3. Zao mi je sto nisam imao vise hrabrosti da ispoljim svoja osecanja. Mnogi ljudi potiskivali su svoja osecanja kako ne bi narusili svoje odnose sa drugima. Kao posledica, pristali su da žive poput nekakvih invalida i nikada nisu postali ono sto su zapravo mogli da postanu. Mnogi su oboleli usled gorcine i besa koji s eu njima nagomilavao. Mi ne možemo da kontrolisemo reakcije drugih. Međutim, iako će možda ljudi reagovati u početku kada za promenu pocnete da govorite ono sto mislite, na kraju će to vas međusobni odnos podici na jedan visi i zdraviji nivo. Ako se ne desi to i dodje do razlaza, barem ćete se osloboditi jednog nezdravog odnosa u zivotu. Kako god da se desi, na dobitku ste.

4. Voleo bih da sam ostao u kontaktu sa svojim prijateljima. često ljudi ne shvataju do kraja značaj starih prijateljstava, sve dok im ne ostane tek koja nedelja zivota, a tada vies nije moguće pronaći ih. Mnogi su bili toliko obuzeti sopstvenim zivotom, da su dopustili da im zlatna prijateljstva tokom godina iskliznu iz ruku. Mnogo je bilo kajanja zbog neuzvracenog prijateljstva na vreme i onda kada je postojala sansa za to. Svako nedostaju njegovi prijatelji kad umire. Ali je isto tako uobicajeno da ih izgubimo usled prebrzog nacina zivota. Kada se suocite sa nadolazecom smrcu, fizicki delovi zivota gube na značaju. Ljudi žele da svoje finansijske poslove ostave iza sebe obavljene. Ali nisu novac i status ono sto ima istinski značaj za njih. Oni žele da stvari ostave u redu zbog dobrobiti onih koje vole. No, obično su suvise bolesni i nemocni da obave taj zadatak. I na kraju se sve svede na ljubav i međusobne odnose. To je sve sto ostane u poslednjim
nedeljama, ljubav i nasi međusobni odnosi.

5. Zeleo bih da sam sebi dopustio da budem srećniji. Ovo je iznenadjujuce često kajanje. Mnogi do samoga kraja nisu shvatali da sreća jeste izbor. Ostajali su zaglavljeni u stare obrasce i navike. Takozvani konfor poznatoga obuzeo je i njihove emocije i njihov fizicki zivot. Strah od promena ih je nagonio da se pretvaraju pred drugima, a i pred sobom, da jesu zadovoljni. A duboko u sebi zudeli su da se dobro ismeju i ponovo cine gluposti u zivotu. Kada ste na samrtnom odru, vise vam zaista nije bitno šta drugi misle o vama. I kako bi bilo divno biti u stanju okrenuti ledja svemu i ponovo se smejati, mnogo pre nego sto dodje cas smrti.

Zivot jeste izbor. To je tvoj zivot. Biraj svesno, biraj mudro, biraj iskreno.

Bonnie Ware