---ono sto je bitno mom komsiji Peri ne znači da je bitno i meni---

Na prvi pogled ti i tvoj komsija Pero ste odvojeni jedan od drugog i tako posmatrani čini se da vas dvojica cinite sto cinite svako za sebe. Međutim i ti i tvoj komsija Pero ste dio sistema i sve ono sto vi ili bilo ko drugi čini cini za ocuvanje tog sistema. Sistem je sa svojim potrebama iznad pojedinih svojih dijelova i dijelovi u njemu su podređeni visljim potrebama. Tako da bez obzira šta ti ili tvoj komsija Pero cinili na pojedinacnom nivou vi to cinite za dobrobit sistema bili vi toga svjesni ili ne. U tome bi i bio odgovor na tvoje pitanje. Znači da bi sacuvao i unaprijedio svoje JA potrebno je da spoznas svoju ulogu u sistemu. Tada ćeš vidjeti da ti i Pero zapravo cinite isto samo u zavisnosti od polozaja u sistemu.

ма живот је глуп јер су већина људи проклети! Никад задовољни, што више имају то више желе...чак и до те мере да су спремни да краду, лажу убијају...

е, сад, иако има оних који нису проклети, неће бити срећни јер ће их уништити или бар учинити све да их униште, они који су проклети. тако да је живот опште зло и несрећа, која на жалост, може престати само када човек умре.

blueflower
Hvala na javljanju, tvoj komentar je malo iskljuciv, danas je zivot 'skup', tako da ljudi moraju vise da rade da bi zadovoljili svoje primarne potrebe. Ne treba ići u krajnost, jer svaka krajnost nije dobra, ali fakat je da se danas mora vise raditi za ostvarenje svojih potreba ( hrana, kuca, i ostalo0, jedino ako nasledish od mame i tate onda je to druga prica, jel'.
-------------

напротив, данас је потребно мање радити за задовољење примарних потреба, али је потребно радити више за задовољење оних мање потребних потреба. Зато људи раде више, јер су грамзиви. Никад доста.

нисам сигуран да разумем на шта мислиш кад кажеш да Ne treba ići u krajnost?? Да ли не треба разматрати крајности, или не треба себи дозвоилити да се човек поведе за крајјношћу као оријентацијом у животу?

Што се разматрања тиче, па и мојег коментара горе изнад, ја се не плашим крајности. То што је крајност лоша није моја грешка. Ја хоћу да знам како ствари стоје, па чак и у крајностима. И ако је нешто крајност, ја не оклевам да је означим као такву.

На пример, горе кад сам говорио о људској похлепи, грамзивости, проклетсву, и сл. То све јесу крајности, али људи су такви. Има изузетака, али је већина таква.

Човек је највеће зло на Планети. Ни један живи створ није толико зло за околину као човек!!

И то уништи живот. Живот може бити тако леп и јесте леп по својој природи, али други људи уништавају животе својој околини, и чине га неподношљивим! Било да убијају, лажу, краду, отимају...исмевају, киње, муче,...

Кад год ми се живот смучио до бола, било је то само због деловања других људи. Људи, чија понашања нисам могао да контролишем. Ничим изазвани трудили су се својски да ми направе пакао од живота. И углавном успевали. Не увек, али довољно много пута да је то пакао на земљи.! Било из зависти, или чисте конкуренције за посо, више пара, боље радно место...бољу девојку, скупље ауто...репутацију...!

blueflower
(Accounting)Hvala na javljanju i tvom komentaru, tvoje pisanje zvuci veoma 'ogorcheno', kao da te čitav svet prevario, izvini ako nisam upravu.
----------------------

У праву си! На жалост. Ја сам се родио са закашњењем од неких 200 година. И сад ми није лако да то постигнем. Можда и због тога сам толико огорчен. Звучи песимистички, али веруј ми нисам ја овакав ббио кад сам се родио. Свет ме начинио оваквог. Кажу песимиста је бивши оптимиста са искуством.

Мада увек се нешто може учинити и никада није касно за промене. Све док човек дише. Једино је питање какве промене вршити и у које време?

ето, бар вреди због тога покушати. Никад не знаш кад нешто може да ради. Кад не може да ради то се увек зна. Али кад може то никад. хехе