U vezi sa metodologijom nauke ima jedan lep tekst profesora Milana Cirkovica ovde:
http://blog.b92.net/arhiva/node/5118.html
Izdvajam deo koji govori o pogresnoj percepciji nauke od strane prosecnih ljudi.
Na zalost, nasi profesori se nisu potrudili da nam prenesu neke elementarne stvari, tako da je najvecem broju ljudi nemoguće da imaju makar i povrsnu predstavu o nauci.
„...valja se osloboditi straha od greške kod postavljanja hipoteza, posebno čestog kod studenata i mladih istraživača, a koji je potpuno besmislen u kontekstu prave nauke - naprotiv, valja spekulisati i maštati što više moguće, ne biti obuzdan strahom, i tek onda kroz kritičko sagledavanje i empirijsku diskriminaciju približićemo se dobrim objašnjenjima. Pa zatim, iz Darvinove epistemologije sledi još jedan, na prvi pogled šokantan, ali ozbiljnijim naučnicima jako dobro poznat zaključak: u nauci je sve privremeno. U nauci zapravo nema činjenica onako kako se one shvataju u svakodnevnom životu, a još manje ima istine (sem one čisto formalne matematičke); za razliku od religije ili politike, sve naučne tvrdnje su privremene, provizorne, stalno podložne kritičkom preispitvanju, te je stoga ”naučna istina„ zapravo oksimoron, ukoliko se termin ”istina„ koristi u uobičajenom značenju reči.”
Posledice nepoznavanja tih elementarnih stavova filozofije nauke imali smo prilike da dozivimo pre nekoliko godina kada je pokusano da se „Evoluciona teorija” izbaci iz skolskih udzbenika je se radi samo o teoriji.
Komentar profesora Cirkovica na tu temu:
„Konačno, kada je ono pre par godina eks-ministarka Čolić, ”Hristova nevesta„, krenula da se obračuna sa Darvinom (ali ne kao filozofom, nego kao evolucionistom), nastupila je jedna tragikomična situacija. Ministarka i njen tabor su se koristili izanđalom kreacionističkom argumentacijom u kojoj je krunski dokaz bila već legendarna tvrdnja ”Evolucija je samo teorija!„ Ovo je izvrstan primer kako formalno istinita tvrdnja može biti izuzetno glupa. Nažalost, ni oponenti se nisu mnogo bolje pokazali - sa retkim izuzecima počele su se pojavljivati tvrdnje da ”Evolucija nije samo teorija!„ što je tek malo manje glupo od originalne teze - a nije čak ni istinito.
Dakle, treba definitivno raščistiti ovde stvari - (neodarvinistička) teorija evolucije jeste teorija, s tim što onom idiotskom ”samo„ tu nije mesto, jer ona ne može biti ništa drugo, a još manje nešto ”više„ od teorije. U nauci nema ničeg višeg od teorije! Ako evolucija treba da objasni fenomene (i predvidi rezultate eksperimenata i posmatranja), onda ona može biti samo i jedino teorija i ništa drugo!
Teorija je vrhunac naučnog saznanja; kao što su kvantna teorija ili teorija relativnosti vrhunac saznanja fizičkih nauka, tako je teorija evolucije vrhunac saznanja u naukama o životu - i potpuno je besmisleno tražiti išta više od toga. Kao što je veliki Ludvig Bolcman lepo govorio: Ništa nije praktičnije od dobre teorije!
Nažalost, argumentacija tipa ”nije samo teorija„ osvetlila je pojavu koja mi se čini ako ne podjednako, a ono uporedivo štetnom kao što su ekspanzija kreacionizma i drugih kvazinauka (poput astrologije ili nadrilekarstva): činjenicu da su u odbranu Darvina stali i mnogi koji niti imaju pojma o teoriji evolucije, niti ih to i najmanje zanima, već su reagovali po ideološkom refleksu i onom idiotskom opštem mestu o neprijatelju mog neprijatelja. Videvši da ministarki smeta Darvin, a nama smeta ministarka, onda ustanimo u odbranu (tog tamo) Darvina... Rasprostranjenost ovog tužnog načina mišljenja, uz nekoliko časnih izuzetaka, poput prof. Nikole Tucića, koji su se svojski upinjali da približe javnosti kompleksnost evolucionističke problematike, dovela je do toga da je zapravo sa celom tom aferom propuštena jedna sjajna prilika da se stanovništvo obrazuje po tom suštinskom pitanju: šta je teorija u nauci i zašto se taj termin ne sme koristiti u pežorativnom značenju. Ali, to je opšti manir naših javnih diskusija: čak i na ”pravoj„ strani se najčešće nalaze ljudi kojima je sve drugo bitnije i preče od znanja i obrazovanja, a posebno im je bitniji neki dogmatski ideološki sklop fraza, pa makar te fraze bile sastavljene od atributa kao što su ”evropski„, ”progresivni„, ”moderni„, isl.
Kratkoročno, takav vid ideološkog mišljenja može izvojevati izolovane pobede, kao što je bila ostavka ministarke; na duge staze, svaka ideologija, ma koliko na prvi pogled progresivno delovala, je suštinski neprijatelj naučnog načina mišljenja. Sve to ukazuje na neophodnost bar ovlašnog razumevanja bitnih principa i rezultata filozofije nauke iz koje proističe njena kritička i racionalna metodologija. Zato, kao što kaže onaj stari, dobri džingl radija B92 - KNJIGE U ŠAKE!”
