Дискусије : Философија

Коментар
Ja, biće koje jesam
Awake
(slikar)
10. новембар 2010. у 00.11


Danas sam se probudio sa ZNANJEM koje samo po Sebi želi da se izrazi, da se ponudi i prosvijetli. Ovo ZNANJE je nebrojeno puta prolazilo kroz mene ali danas ponovo hoće da BUDE usmjereno na Sebe i da se ponudi kao objašnjenje, detaljnije i dublje i kroz riječ.

Pa evo otvaram temu u čast tog ZNANJA koje samo po Sebi BIRA da BUDE.

.

Dakle, BIĆE KOJE JESAM.

Awake.
hakermaher
(Master Yoda)
10. новембар 2010. у 03.38
A šta ako NISI to što mislis da JESI?

Da to što mislis da JESTE je još jedna iluzija tvog razuma.
Awake
(slikar)
10. новембар 2010. у 07.09
hakermaher
(Master Yoda)
10. novembar 2010. u 03.38

****
A šta ako NISI to što mislis da JESI?

Da to što mislis da JESTE je još jedna iluzija tvog razuma.

****

.
.
.

Ukoliko samo MISLIŠ da JESI ono što uistinu NISI...i to ti je opet dokaz da JESI, jer MISLIŠ. Pitanje je samo: „Šta onda JESI?”

Ukoliko MISLIŠ da JESI ono 'što misliš da JESI' onda opet JESI...ovaj put JESI u duploj ILUZIJI.

:)

Dakle ništa ne može da postoji bez onoga što JESTE, pa ni iluzija.

Znači, jedino onaj koji JESTE može da bude u toj Iluziji o Sebi.

A ONO ŠTO JESI...JESI, sa iskustvom ili bez iskustva koje je Iluzija postojanja.

Kako možeš da ZNAŠ da ono što JESI JESI?

Experimentiši:

...MISLI!...(dakle postojiš)

...pa NE MISLI!...

.

Da li još uvijek POSTOJIŠ...da li još uvijek JESI?

Awake.

hakermaher
(Master Yoda)
10. новембар 2010. у 22.02
To je Dekart davno zakljucio.

„Znači, jedino onaj koji JESTE može da bude u toj Iluziji o Sebi.”

E bas to sam i želio da ti napisem, nije sporno da ti JESI ali sve ostalo posle toga je iluzija...ili nije, zavisno koliko cvrsto verujes da nije ili jeste :)
Awake
(slikar)
10. новембар 2010. у 22.42
hakermaher
(Master Yoda)
10. novembar 2010. u 22.02

****

To je Dekart davno zakljucio.

„Znači, jedino onaj koji JESTE može da bude u toj Iluziji o Sebi.”

****.
.
.

Ne, Dekart to nije zaključio...on je zaključio: „Mislim, dakle postojim”...ali nije ni vidio ni shvatio da misliti nije isto sa BITI.

Misliti to je radnja koju obavlja razum onoga koji JESTE.

Stoga, Dekart je bio u pravu sa te tačke gledišta (gledajući svijet is razuma) a istina o 'misliti' i o postojanju razuma koji mijsli pa JESTE je drugačija.

Naime, ako hoćeš stvarnu sliku Istine o toj izreci i o njenoj validnosti onda bi ona morala da se iskaže ovako:

„Mislim, dakle, ili te MISLIM da zato i postojim!”

Istina je da POSTOJANJE ne zavisi od 'misliti'.

POSTOJANJE JESTE, stoga JA JESAM.

JESAM, DAKLE POSTOJIM.

... ili jednosatvno:

„JESAM!”

Awake.
hakermaher
(Master Yoda)
11. новембар 2010. у 03.28
Dekartovo:

„Cogito, ergo sum” prevedeno „Mislim, dakle jesam”

Dr. Gligorije Zajecaranovic, Filozofija.

Druge knjige opet prevode „Mislim, dakle postojim”
Dovlaa
11. новембар 2010. у 13.13
Hakeru
znaš kad si pominjo da si obljubio onu strankinju.Nasao sam njenu fotku na netu.Evo je spremila ti cvece

http://www.caedes.net/Zephir.cgi?lib=Caedes::Infopage&image=ppigeon-1187512606.jpg
http://www.caedes.net/Zephi r.cgi?lib=Caedes::Showimage&info=ppigeon-1187512606.jpg%2Ci7.caedes.net%2C827%2C551%3AqgehvqSRJJQu8HXc5ByPaA

Zbog nje ti cuka i oslabila:)
vrn2007
11. новембар 2010. у 17.11
Мислити је привилегија слободних, али и интелигентних и вредних. Слепо следити мишљење другог је много лакше, практичније, профитабилније.

hakermaher
(Master Yoda)
11. новембар 2010. у 20.55

Dovlaa,

Ne valjaju ti linkovi, ništa se ne otvara. Ne brini ti za mene stara kuko :)

Znaš kako kaže nasa stara poslovica: „Pitat će te starost gde ti je bila mladost!”

Awake
(slikar)
11. новембар 2010. у 22.16
Dakle, Biće koje JESAM!

.
.
.

JESAM...ne može da se nađe Biće koje, kada se radi o njegovom postojanju neće reći ili ZNATI da ono JESTE (ono što ono JESTE). Bilo to da je to u ovom razumu ili u apsolutnom postojanju.

Pa šta je onda to šta nas nesumnjivo veže za to 'JESAM'?

.

'JESAM', to je karkteristika Bića da se poistovjećuje sa aspektom POSTOJANJA na kojemu je njegov interes, na kome je usmjerena njegova pažnja.

Čak i u apsolutu, u JEDNINI, koju mnogi objašnjavaju kao bezlično stanje Bića, i u apsolutu postiji to isto ZNANJE o Sebi koje se u tom aspektu postojanja nepogrešivo doživljava kao istinsko POSTOJANJE, JA-JEDAN, koji sam SVI i SVE. U isto vrijeme dok sam JEDAN koji JESAM svi i sve simultano ZNAM da takođe JESAM svaki JEDAN iz kojeg JEDNINA izgleda da je u njemu...a opet ISTI JEDAN-JA-Biće-apsolut kao i svi i sve.

I pri tome, da bih se i sam JA-apsolut osjetio postojećim, Biće mora da se identifikuje sa njim, te mu tom identifikacijom opet prišiva svoju karakteristiku: 'JESAM'.

Zašto nešto što predstavlja SVE što postoji u svojoj biti može da osjeća da ONO JESTE to SVE?

Zato što je u svakom JEDNOM (ZNANJU o Sebi) sadržana JEDNINA ZNANJA o SVIMA i SVEMU.

Stoga, apsolut se simultano doživljava kao Biće, bitisanje JEDNOG u JEDNINI ili JEDNINE u JEDNOM.

Biće ne može da postoji bez apsoluta (suštine) ali suština apsoluta ne može da se doživi bez Sebe-Bića koje JESI.

Dakle, da bi se doživljaj POSTOJANJA mogao uvidjeti sam po Sebi, mora da postoji SVIJEST o Sebi.

SVIJEST o Sebi je apsolutna te u aspektu apsolutnog postojanja SVIJEST predstavlja ZNANJE SVIH ZNANJA ODJEDNOM.

Da bi se Svijest doživjela ona mora da bude dio apsoluta a ipak izvan Sebe -apsoluta. Taj fleksibilni dio apsoluta JESTE BIĆE.

BIĆE= BITISANJE.

Znači, 'BITISATI' kao 'nešto', određuje i aspekt postojanja istog Bića kao 'nečega'.

*Biće je kao LUPA koja se VOLJOM pomijera sa jednog na drugi aspekt svog postojanja.

Aspekti postojanja su određeni samim apsolutnim postojanjem i izborom koji Biće čini iz njega. Svi aspekti postojanja koji su načinjeni izborom iz apsoluta su niži oblici postojanja koje nazivamo postAjanje.

Apsolutni aspekt postojanja predstavlja doživljaj SVIH i SVEGA u JEDNOM te se i Biće koje taj aspekt postojanja (Sebe) doživljava kao SVI i SVE odjednom.

Individualni aspekti postojanja (dakle niži aspekti postojanja u odvojenosti JEDNOG od JEDNINE) zahtijevaju mehanizme Projekcije kroz koji će da postAnu.

Šta se to projektuje i skojim ciljem?

Svaki JEDAN, svako jedno ZNANJE o Sebi se projektuje u Iskustvo Sebe.

Da bi iskustvo bilo moguće inicijalni JEDAN mora da načini izbor sačinjen od bar još JEDNOG iz JEDNINE da bi Projekcija mogla da se pokrene.

Ukoliko bi samo JEDAN pokušao da se projektuje to ne bi bilo moguće jer Projekcija zahtijeva ODNOS koji određuje i kreira KRETANJE.

KRETANJE, tek kada JEDAN ima cilj, je osnova Projekcije. Kretanje je osnova vibracije, a svaka vibracija ima svoj karakter (frekvenciju) koja omogućava razmjenu informacija u odvojenosti od JEDNINE.

Razmjena informacija u Projekciji se znatno razlikuje od razmjene informacija u apsolutu.

Ta razmjena se očituje u KREATNJU. KRETANJE karakteriše Projekciju, dok TOTALNO NE-KRETANJE jeste karakter apsoluta.

Apsolut nema potrebu za KRETANJEM jer su SVA ZNANJA o Sebi uistinu prisutna u svakom JEDNOM te stoga apsolut i JESTE JEDNINA u JEDNOM. Zato JEDAN i JESTE apsolut.

Projekcija zahtijeva komunikaciju kroz koju dva individualna ZNANJA o Sebi razmjenjuju svoje individualne suštinske karakteristike. Pri tome i JEDAN i drugi vibriraju JEDAN na suprot drugog. Zato, njihov ODNOS i jeste osnova KRETANJA.

.

Ko bira da se ova individualna ZNANJA o Sebi odvajaju od JEDNINE i zašto?

Biće koje JESI je to koje bira. Njegov izbor je neograničen ali uvijek CENTRIRAN u JEDNOM ZNANJU o Sebi. Taj izbor zajedno sa centrom u JEDNOM ZNANJU o Sebi predstavlja Dušu.

Duša je dakle mehanizam pokretanja iskustava, jer Duša kao takva predstavlja SKUP kroz koji Biće želi da iskusi Sebe kao izbor svojih Namjera.

Namjere, dalje određuju put kojim se doživljaji odvijaju u Projekciji (dakle u ODNOSU tog izabranog JEDNOG prema svakom izabranom JEDNOM sa kojima čini taj SKUP, Dušu).

Biće postaje koncentrisano na svaki od ovih pokreta te 'postAje' ono što kao proizvod ODNOSA (KREATANJA) bude kreirano u ‘doživljaj Sebe’.

Zašto je onda ovaj doživljaj Sebe uvijek prisutan u svakom iskustvu?

Kao što rekoh ranije, Biće se doživljava kroz JEDNO ZNANJE o Sebi koje bira druga ZNANJA prema kojima onda može da se kreće u želji da ih individualno iskusi. Bez obzira na to što svako Znanje dolazi iz JEDNINE, JEDNOG (dakle svi ZNAJU-JESU sve), ipak Biće nikada ne zaboravlja svoje Namjere za individualnim iskustvom...zato mu služi Duša.

Duša nikada ne zaboravlja gdje joj je CENTAR.

Takođe Duša nikada ne zaboravlja Namjere. Duše JESTE SKUP Namjera.
Centar Duše je kao što sam objasnio ranije u tom JEDNOM ZNANJU o Sebi u odnosu na koje Biće bira željena iskustva, dakle, formira SKUP sa cenrom u tom ZNANJU o Sebi.

Biće koje JESAM, JESAM, bez obzira na kojem aspektu svog postojanja zadržavam svoju PAŽNJU.

Ovo zadržavanje pažnje i moja karakteristika da se poistovjećujem sa čim god poželim daju mi moć da doživljaj Sebe osjetim u potpunosti kao ‘SEBE’.

Međutim, koliko je ova karakteristika neminovna da bih se doživo u potpunosti, toliko je ova karaktreistika i razlog da se u iskustvima Sebe u doživljajima izgubim i postanem izolavan od svog apsolutnog postojanja i s tim izgubim i moć ZNANJA o Sebi kao JEDNINI, apsolutu iz koje-g potičem.

Zato se u mojim iskustvima pojavljuje strah, mržnja i stvaranje mehanizma kojim se u NE-ZNANJU o Sebi štitim od mogućeg uništenja: BORBA.

BORBOM rješavam sve ono što strahom stvaram i što preraste granice mog shvatanja o postojanju. U tom stanju POSTOJANJE shvatam kao OPSTAJANJE a da bih opstao...činim sve što se mom 'zdravom razumu' učini shodnim...te i NAPADAM kako bih spriječio NAPAD na mene.

I opet, ni u jednom trenutku JA NISAM JA...

Uvijek sam JA JA jer JA sam i uzrok i izvor iskustva kao i njegova posledica.

Ja BIRAM da POSTANEM, JA JESAM ono iz čega se POSTAJE, JA JESAM i ovo što JESAM...dok postAjem...uvijek sam to JA, Biće koje JESAM.

Stoga, kada se poistovijetim sa nečim, često se zatvorim u iskustvo u kojemu sam, te više ne vidim put ka Sebi koji istinski JESAM, put ka onome koji je IZVOR svega postAjućeg i kolijevka sveg postOjećeg.

Upravo zato što JA JESAM sve što poželim da budem, JA često ne mogu da ZNAM ni da vidim šta je moje stvarno JA, šta je moja suština.

Stvarno mi je i ovo što sada JESAM dok postAjući pišem, jer JESAM.

A ništa manje mi je stvarno kada patim...i kada volim, i kada mrzim...

Kada sam poistovijećen sa tim, JA to ŽIVIM, JA TO OSJEĆAM i JESAM.

.

Ali kada se probudim i preselim svoju pažnju u moj apsolutni aspekt postojanja shvatim da moje stvarno JA JESTE: SVI i SVE. Shvatim tad da sam JA i ono što kao ‘čovjek’ nazivam svojim i ono što nazivam tuđinom.

I ništa više na bude važno, niti koje koga volio niti ko je koga mrzio jer JA ZNAM da JA JESAM:
apsolutno SVE.

DA, JA, Biće koje JESAM.

Awake.

Alan-Ford
(Uprkos tome / upravo zbog toga)
11. новембар 2010. у 22.56
awake, ja u poslednje vreme stalno ubeđujem sebe u tu istinu koju iznosis i koju znam, ali eto ipak je zaboravljam (a i to si objasnio), tako što:
pogledam u sabveju u neku babu i pomislim - I TO SAM JA,
pogledam u neko dete i pomislim - I TO SAM JA
pogledam nekog tinejdzera i pomislim - I TO SAM JA
pogledam u nekudobru zensku i pomislim - I TO SAM JA
:)
kadgod se setim podescam sebe da sto god pogledam - JESAM JA.

i mnogo teško mi pada u poslednje vreme kada se s nekim kao nešto malo posvadjam. iznad svega želim harmoniju sa svima oko sebe.

Dovlaa
12. новембар 2010. у 01.06
Haker
ne valja tebi kompjuter ili brovser.Kao sto ti ni kita ne valja:)
Ja sa Mozilom otvaram ovaj link sto sam postavio.

http://www.caedes.net/Zephir.cgi?lib=Caedes::Infopage&image=ppigeon-1187512606.jpg
Awake
(slikar)
12. новембар 2010. у 08.37
Alan-Ford
(Uprkos tome / upravo zbog toga)
11. novembar 2010. u 22.56

****

****
kadgod se setim podescam sebe da sto god pogledam - JESAM JA.

i mnogo teško mi pada u poslednje vreme kada se s nekim kao nešto malo posvadjam. iznad svega želim harmoniju sa svima oko sebe.

****
.
.
.

To što ti je teško prihvatiti da još uvijek postoje dijelovi tebe koji još nisu dovoljno osvijetljeni ne treba da te brine...još uvijek smo ljudska Bića koja se doživljavamo i poistovjećujemo sa iskustvima. Ali samim tim što ti je jasno da kada ne ide najbolje da želiš i težiš ka boljem, ka harmoniji, i to ti je znak da se Svjesno uzdižeš. I nisi tako daleko od bilo koga koji je prosvijetljen...na kraju krajeva Želja u nama je ta koja čovjeka vodi ka iskustvu, pa i ka iskustvu prosvjetljenja.

A prosvjetljenje...dolazi kada prestaneš da ga juriš...kada jednosatvno JESI.

Stoga nastavi da budeš, jer onako kako se ponašaš prema svijetu svijet se ponaša prema tebi...čista reflekcija sopstvenog razumijevanja projekcije. Želja za harmonijom i akcije koje je prate su dio puta ka prosvjetljenju.

.

Vidiš, upravo o tome Biće hoće da piše...hoće da kaže da pažnjom usmjerenom ka nečemu i postaješ svjestan toga 'nečega' i vođen ka njemu...stoga, i pažnja koja je usmjerena ka prosvjetljenju vodi ka promjeni. Promjena će da se desi ne zbog toga što tvoj razum to gura već zato što tvoje Biće već osjeća Istinu za koju ZNA da je negdje 'drugdje' izvan ovog čulnog iskustva.

I jednom kada se oslobodiš ideje i koncepta traganja, samo u jednom momentu opuštenosti, predat ćeš svoj razum svijesti i bit' ćeš prenešen sa ovog aspekta postojanja na onaj kojeg dušom budeš osjećao.

Ono čega tada budeš svjestan načinit' će te za toliko prosvijetljenim.

Ako to čega tad budeš Svjestan bude apsolut...bit' ćeš apsolutno prosvijetljen...

:)

Awake.

Alan-Ford
(Uprkos tome / upravo zbog toga)
13. новембар 2010. у 10.26
Hvala Awake.

Nikola lepo rece - prvi korak je i poslednji, jer nema gde da ides - već si tu.

A ja kažem:
Ja sam Talicni Tom, brzi od svoje senke (jer postoji samo Ovde).
Ja sam usamljeni kauboj (jer postoji samo Ja)
i ničega se ne bojim, osim da može sutra nebo da mi padne na glavu.
Srećom sutra nikad ne dolazi (jer postoji samo Sada).

hakermaher
(Master Yoda)
13. новембар 2010. у 21.14
Alane,

„Nikola lepo rece - prvi korak je i poslednji, jer nema gde da ides - već si tu.

A ja kažem:
Ja sam Talicni Tom, brzi od svoje senke (jer postoji samo Ovde).
Ja sam usamljeni kauboj (jer postoji samo Ja)
i ničega se ne bojim, osim da može sutra nebo da mi padne na glavu.
Srećom sutra nikad ne dolazi (jer postoji samo Sada).”

****

Sve je to lepo receno.

nema gde da ides, već si tu...
postoji samo ovde...
postoji samo sad...
postoji samo JA...

Ili ako uzmemo Lok-a i nepostojanje boja, s obzirom da je tako nema veze koje boje su kola ili kosulja koju kupujemo?

Ili da se zamaramo oko Kantove „stvari po sebi”. Da li je jabuka stvarno jabuka ili smo pojeli nešto sasvim drugo? Nešto kad mu se dodaju kvaliteti koje nasa čula vida, mirisa, dodira itd salju nasem mozgu mi vidimo i jedemo jabuku.

Sve je to „filozofiranje”

Ali...

Postavlja se pitanje zašto mi uopste onda živimo ovaj zivot, šta je poenta svega toga? Ovaj zivot i živimo da bi iskusili sve sto zivot donosi. To i jeste razlog našeg postojanja u ovom obliku u kome si sad. Uzivaj, pati se, živi pa kad se vratis u apsolut onda će stvarno i biti samo „tu” i samo „sad” ima vremana za to, sad nadji neku dobru da ti skine taj mrak s ociju :)

Ako to ne uradis onda ćeš biti isti kao i Dovlaa :)
Alan-Ford
(Uprkos tome / upravo zbog toga)
13. новембар 2010. у 22.12
he he hakermaher, ako ti imaš mrak - ja imam svetlo. mislim znam da nisi !@#$dzija ko dovlaa, nego fin cova, ali moram tako da ti kažem.

ja imam ludu ljubav sa azijatkinjom (i seks) a u isto vreme znam da je njoj važno da je volim i da i ako čak poželim da imam seks sa nekom drugom - slobodan sam da učinim tako - briga nju jer ima moju ljubav. naravno ne bih njoj se hvalio s time. sve sam rase isprobao osim crne. ali ima vremena. voleo bih da opalim i juznoamerikanku i ako nije posebna rasa - posebne su.

inače, za tvoju informaciju, pored bele, crne i zute rase - postoji i pacificko-ostrvska rasa. i filipinke tu spadaju, a filipinka mi bila zenska pre ove moje sadasnje posebne azijatkinje iz ruskog kulturno miljea. :))

a zašto živimo - ja znam - ljubo je objasnio to, barem sam ja ukapiro tada, još negde 2001. otprilike. svest mora da se manifestuje da bi opstala. svest i materija - dve strane jednog istog novcica - neraskidive jedna od druge.

pozdra haker i pozdrav maher. :)
maher je svest, a haker je materija.

moca77
(Obozavalac)
23. новембар 2010. у 09.20
Awake je lepo objasnio kako to individua u svom kretanju može da kaže kako ono JESTE iako se takva izjava obično primenjuje samo na Boga. Uzgred budi receno moguće da cilj tog „projektovanog lutanja” nije spajanje sa apsolutnom celinom nego bas naprotiv, dostizanje pune ODGOVORNOSTI i prihvatanje sebe kao samostalne i odvojene jedinke. A takve odvojene i pre svega odgovorne jedinke figurativno mogu ciniti neku harmonicnu celinu. moguće je da sam se sa ovom opaskom ponovo vratio na ono sto ti govoris, a moguće je da ovo sto ti govoris otezava individualno sazrevanje jedinke i njeno samoiskazivajne. Kao budisticki svestenici kojima je sve ravno do Kosova ili neuspesni hrišćani koji podsvesno gaje izgovor za svoj licni neuspeh „Bog će učiniti”...

Elem, ono sto mi se čini da nisi dobro objasnijo je kako to da individualno biće bira svoje iskustvo kada bi vecina mogla posvedociti da nisu oni ti koji su želeli da se nadju u okolnostima u kojima se nalaze? Ili da pojednostavim, nije dusa zelela da se nadje na planeti Zemlji. Da li to onda znači da inicijalne zelje jedne duse NE BIRA ona sama kao jedinka kao sto ti kažeš, nego određuje sam Bog kao Apsolut?
Awake
(slikar)
24. новембар 2010. у 08.58
moca77
(Obozavalac)
23. novembar 2010. u 09.20

****
Elem, ono sto mi se čini da nisi dobro objasnijo je kako to da individualno biće bira svoje iskustvo kada bi vecina mogla posvedociti da nisu oni ti koji su želeli da se nadju u okolnostima u kojima se nalaze?

****
.
.
.

Individualno Biće ne postoji.

Postoji individualno Iskustvo ISTOG Bića...'BOG-a'.

Stoga, svaki jedan od nas smo samo IZBOR iskustava tog jednog Bića koje JESTE.

U Sebi, kao postAjućem Biću, JA-Biće koje JESAM, osjećam se CENTROM svojih doživljaja...jer moj centar u ovom iskustvu je direktno povezan sa Dušom kroz koju se doživljavam kao odvojeno iskustvo izvan apsolutne JEDNINE.
A Duša, kao što sam i ranje opisao je skup Namjera formiran oko JEDNOG ZNANJA o Sebi...

Moja karakteristika da se mogu poistovijetiti sa bilo čim što želim da doživim daje mi mogućnost da svoju Svjesnost koncenrtišem u željenom JEDNOM (Duši) te postajem Duša...a Duša je IZBOR već načinjen.

Dakle, kada se neko nađe 'na Zemlji' u ovoj našoj dimenziji, taj neko nikako ne može da kaže da svojom voljom nije dospio 'u situaciju' u kojoj je...SVAKA SITUACIJA JE PROIZVOD IZBORA KOJI BIĆE ('BOG') MORA DA NAČINI KADA ŽELI DA SE ISKUSI U SVOM ASPEKTU POSTOJANJA U ODVOJENOSTI, TJ. U POSTAJANJU.

To isto Biće, koje je do IZBORA Namjera (Duše) bilo 'BOG'...sada postAje JEDAN sa centrom u ZNANJU o Sebi oko kojeg je formiran SKUP ostalih ZNANJA o Sebi koja su mu neophodna za odnos kroz koji se te Namjere jedino i mogu manifestovati.

A što je najčudnije...to isto MOĆNO Biće-'BOG'-apsolut, u postAjanju biva zanešeno svojim IZRAZOM (iskustvom Sebe) da se jednostavno zaboravi u ulozi koju igra misleći da je ŽIVOT to što njegovo iskustvo predstavlja. U takvoj odvojenosti od apsoluta, 'BOG' postaje uspavan i gubi svoje 'božanske' osobine, pri tome predajući se u potpunosti Iluziji u kojoj se zatvorio a koju je sam STVORIO. Božanska moć Bića koje JESMO se gubi poistovjećenjem sa našim iskustvom.

Dakle, Biće je JEDNO a njegova Iskustva su mnoga te nam se (a uistinu tom Biću) čini da smo svi različita Bića jer svako jedno Iskustvo tog Bića se projektuje UVIJEK od Sebe ka Sebi te mu se čini da 'drugi' koji mu služe kao referenca u njegovom iskustvu, dakle kao projekcija, predstavljaju takođe i različita Bića...

Različita Bića...to je samo iluzija kroz koju se Biće-'BOG' simultano doživljava u JEDNOM SADA razloženom u segmente vremena koje je Iluzija njegovog trajanja.

.
.
.

****
Ili da pojednostavim, nije dusa zelela da se nadje na planeti Zemlji. Da li to onda znači da inicijalne zelje jedne duse NE BIRA ona sama kao jedinka kao sto ti kažeš, nego određuje sam Bog kao Apsolut?

****

Ovo sam gore već opisao: 'BOG'-APSOLUT JE UVIJEK TAJ KOJI BIRA SOPSTVENA ISKUSTVA A DUŠA JE MEHANIZAM KROZ KOJI SE PROCES 'BOŽIJE' PROJEKCIJE OD SEBE KA SEBI POČINJE REALIZOVATI.

Awake.
Awake
(slikar)
24. новембар 2010. у 09.09
Zašto je toliko važno uvijek imati na umu ‘KO SAM JA„?

Zašto je tako važno znati ovu osnovnu karakteristiku Bića koje JESAM...da JESAM?

Jedino kada znamo ove karakteristike možemo da se uzdignemo iznad situacije, iznad iskustva i da ga (iskustvo) tek onda postavimo na put u skladu sa vibracijom Duše.

Gledajući iskustva iz istih iskustva nikako ne možemo da ih istinski sagledamo...jedino što možemo tad učiniti jeste da ih analiziramo i da stvorimo logičke zaključke o tome što se dešava. Logika ne daje istinske odgovore...logika stvara matematičke formule načinjene iz onog što je tom razumu dostupno, dakle stvara ih iz memorije njegovih proživljenih (da l’ direktno ili pak indirektno proživljenih) iskustava.

Awake.
”
NovaMama
25. новембар 2010. у 11.17

Pa evo otvaram temu u čast tog ZNANJA koje samo po Sebi BIRA da BUDE.

Kako se osloboditi „ubjedjenja” koje nas koci da spoznamo to predivno znanje.
Hvala
kockasti
26. новембар 2010. у 01.23
Već je pisano o tome na ovoj diskusiji, a pretrazivac je dole desno...

Da ne vrtimo sto puta isto.
Wakan
27. новембар 2010. у 16.39
Ovo mi se svidja. Godinama pišemo ovde o tome i didje Mama i ladno postavi pitanje:„Kako se osloboditi ”ubjedjenja„ koje nas koci da spoznamo to predivno znanje.
Hvala” kratko, jasno,posteno i kulturno. Pa posto je kockasti ispao grub i nekulturan i poslaote u biblioteku po odgovor i tako stvorio jednu losu sliku o ovu kafanu (verujte mi nismo svi takvi) probacu da ispravim što se ispraviti može i dati moje vidjenje kao skromoan odgovor, uz još jedno izvinjenje. Recimo ovako, na primer, živis, radis, ides i svesno gledaš sve to i „na greškama se ucis”. Na taj način se oslobadjas ubeđenja i radis na svojoj samospoznaji a „samospoznaja je početak mudrosti”. Recimo jedan primer. Ako si do sada mislila da je francuska evropska zemlja, pogledas im fudbalsku reprenzetaciju i vidis da je ustvari Africka zemlja i tako se oslobodis ubeđenja. Ne držiš se grcevito za ubeđenje zbog toga sto svi isto misle, već ako je pogresno jednostavno ga odbacis bez straha od vecine i njihove osvete.
kockasti
29. новембар 2010. у 07.44
Problem i jeste što godinama pišemo tekstove, umesto da ponudimo „pilula rešenje” ko zvanična medicina - popiješ pilulu i ništa više nije potrebno, sve se sredi samo od sebe, a ti živiš po starom.

Moje iskustvo pokazuje da ne vredi pokušavati „sažvakano” nuditi nekome - nikad nije uspelo. Očigledno svako mora pronaći i pratiti svoj put - čitati, istraživati, razmišljati, isprobavati i sazrevati. To je proces koji zahteva vreme, a današnji prosečan čovek je suviše nestrpljiv za to. Ono što mi možemo učiniti je dati primer kako se živi kada se uspostavi mir i harmonija u nama, kao i preporučiti neku literaturu ili prodiskutovati ponekad.

Prva caka je da se učenja „bogova ovoga sveta” (roditelji, škola, religije...) moraju staviti pod pitanje - šta ako to nije tačno? A da nije tačno, dokazuje stanje u kom se nalaze današnji čovek i planeta.

Druga caka je u tome da to nisu znanja i iskustva koja dolaze spolja, nego iznutra.

A treca caka je da naš racio mora da se disciplinuje i umiri - ovo nisu racionalne kategorije, nego duhovne.
mind
02. децембар 2010. у 00.11
Svako biće koje se koristi razumom ne razumije uticaj podsvijesti na svijest.Kada se podsvjesno rasvijetli-preovlada svijest a razum je u sjeni.„Mislim dakle postojim”je iluzija postojanja.
Odsustvo razuma(za vrijeme sna)je prilika za podsvjesno da se ispolji
i otkrije ,kroz snove,tajne koje razum treba da odgonetne.
Šta pokrece svaku misao i ko ju kreira -pitanje je,koje se može odgovoriti kroz podsvjesno ili psihicko stanje -u zavisnosti koje od ova dva vise preovladava.
Zakljucujem da ljudska vrsta ne postoji.
moca77
(Obozavalac)
03. децембар 2010. у 15.57
Misli i emocije možemo prevesti u jasne recenice i to je provlacenje podsvesnog kroz razum, svesni deo. Taj proces je pozitivan jer osvetljavanje onoga sto je negativno i skriveno čini da to negativno izgubi veliku moc i uticaj koji ima. Onda se desava paradoks da negativno postane pozitivno. Ne smemo zaboraviti da je podsvesna razina naše licnosti uvek jača od svesne, a postoji i treci nesvesni deo…

Kada bi razumeli šta sve pokrece to jest ne pokrece nasu licnost(negativna motivacija) jedni bi se posramili a drugi slatko ismejali. Pogresni zakljuci koji su doneseni još kada smo bili deca imaju neverovatan uticaj na nas dalji zivot. Primera radi ako nam je mama morala otici u bolnicu, onda je ona izdajnik. Dete zaklucke donosi iskljucivo na emotivnij osnovi. Ovo je veoma grub primer, ali drugi suptilniji i skriveniji primeri funkcionisu na potpuno isti način. Ako u podsvesti imamo gorcinu prema roditeljima, jer nisu bili onakvi kako smo ocekivali, gajicemo podsvesnu gorcinu i prema ostalim ljudima. Ti pogresni zakljuci se u psihologiji nazivaju scenariji koji kao magnet privlace negativne okolnosti u nas zivot. Pošto se dete stidi svojih osecanja gorcine prema roditeljima ili bilo cemu drugom, jer zna da to nije dobro, ono ih potiskuje u podsvest i zaboravlja na njih, ali problem je sto ta potisnuta osecanja sto su vise zaboravljena toliko vise imaju negativnu moc. Prepoznavanje veze između negativnih zivotnih okolnosti i šta tačno ju je privuklo iz naše podsveti je dugogodisnji ozbiljni rad na sebi. U tom radu nema ništa expresno jer negativnu motivaciju je nemoguće ukinuti preko noći iako će prva poboljsanja doći odmah. Taj rad na sebi traje vecno a pogresni zakljuci ne mogu trajati vecno jer krize koje dozivljavamo teraju nas da se preispitamo. Zato Bog ne sprečava bol i krize. Upravo zato nasu podsvet treba zrelo analizirati balansirajuci razum i emocije. Jer ako oprostimo i razumemo naše roditelje zbog čega nisu bili savrseni, razumećemo i neku drugu osobu koju bi smatrali običnim idiotom bez te racionalizacije. Isto tako i to neko Univerzalno biće o kome mnogo govorimo nam se može ciniti nepravednim ako ga posmatramo samo emotivno, ocima malog deteta…

Sagledavanje onoga što se nalazi duboko u nama je veoma bitno iako cinimi se mnogi se time bave tek onda kada dodju do tolike krize da budu prinudjeni. Bezanje od strahova i bolova koje talozimo u nasoj podsvesti izaziva neuporedivo veci strah i bol od onog kada bismo se sa njima suocili onog trenutka kada je na njih dosao red. Pretpostavljam da to Univerzalno biće želi da osvetlimo nasu podsvest da je procistimo prirodnim duhovnim zakonima. Jer kasnije ćemo sagledati sokantnu cinjenicu da smo potpuno odgovorni za sve ono sto nam se u zivotu desava i da smo od toga nekada bezali a kasnije ćemo u tome naći slobodu. Sve sto vise idemo u tom pravcu bol i strah će se smanjivati:)

I zakljucujem, podsvest postoji!

Awake
(slikar)
03. децембар 2010. у 21.42
moca,

****
I zakljucujem, podsvest postoji!

****
.
.
.

Slažem se u onom što si govorio osim sa zaključkom...naime radi se o upotrebi riječi koja istinski objašnjava smisao onoga na što s njom i kroz nju želimo ukazati.

Podsvijest bi po tome trebala da bude podgrupa, ili pod kategorija SVIJESTI...ili...?

Po meni, SVIJEST postoji i postoji razum, koji Svijest koristi da se kroz njega materijalizuje...

Ovaj razum sada može da postane Svjestan nečega...tu se javljaju kategorije i hijerarhiija Svjesnosti...uistinu hijerarhija ZNANJA o Sebi. Naime Biće koje JESI se identifikuje sa razumom te zaboravlja SEBE-SVIJEST i ono postaje Svjesno samo onog dijela Sebe sa kojim je u dodiru...dakle svjesno Sebe-razuma.

U toj jednačini sada postoji:

1.Svjesni razum, dakle onaj koji služi Biću da se kroz njega doživljava, da čita momenat koji se manifestuje u realnost,

2. Pod-Svjesni razum, onaj koji služi Biću da stvara mogućnosti iz kojih Svjesni razum bira jednu koja postaje realnost koju Biće čita i doživljava,

3. Ne-Svjesni razum, onaj dio razuma koji služi Biću kao Izvor već projektovanih informacija (vibracija) iz kojih POD-Svjesni razum uzima informacije i iz njih kreira mogućnosti...

i kao kruna i kolijevka svih razuma postoji:

UNIVERZALNI razum u kome su sadržana sva Iskustva i sve projektovane informacije (vibracije). Univerzalni razum je taj koji je podijeljen na pod-razume.

Svjesni razum, mada za njega koristimo riječ 'Svjesni', NIJE SVIJEST već količina ZNANJA o Sebi i postojanju u jednom odvojenom iskustvu. Ovaj razum je 'Svjestan' samo onoga što je njemu dostupno,a to što mu je dostupno ni-u-kom slučaju ne znači i dapredstavlja apsolutnu ISTINU o tome što je doživljeno.
Dakle, ono što Svjesni razum čita NIJE SVIJEST ali ga mi, Bića zavorena u iskustvu, doživljavamo kao takvu.

Doživljavamo ga kao SVIJEST jer smo zarobljeni u čulnom iskustvu te zajedno sa našom logikom ne možemo da izađemo izvan tih okvira i stoga sve što osjećamo da postoji toga postajemo svjesni i smatramo da to sada predstavlja SVIJEST o nečemu.

*Svijest o nečemu postoji samo u apsolutu, dakle, kada to nešto što JESTE može da se sagleda iz svih mogućih tačaka odjednom. 'Svijest' za koju smatramo da jeste je viđenje Sebe i Svijeta iz jedne tačke gledišta, iz individualnog aspekta razum...to nije isto sa apsolutnim ZNANJEM o Sebi.

Aposlutno ZNANJE o Sebi...to JESTE SVIJEST.

Stoga, ne postoji POD-Svijest ali dakako postoji količina prisutnog ZNANjA o Sebi iz apsoluta u onom jednom individualnom iskustvu Sebe...to je SVJESNOST.

SVJESNOST je dakle u odvojenosti a odvojenost je u razumu, stoga, razum jeste Svjestan, PODSVJESTAN ili pak NE svjestan...

UNIVERZALNI Razum je Svjestan svih postojećih ZNANJA u Sebi i o SEBI ali ipak ni Univerzum NIJE SVIJEST.

UNIVERZUM je KRUNA SVJESNOSTI.

itd.

Awake.

.
mind
04. децембар 2010. у 03.15
Za val vode u okeanu-kažemo da je talas.Ako posmatramo taj talas nekoliko sekundi ,on će se ponovo vratiti u more-znaci nije nikada ni postojao-sve je okean.
..zlatni lasncic je samo zlato.
„Ja,biće koje jesam.”Ja,biće-ne postoji,koji jesam postoji.
Onaj koji jeste-nikada ne pita:Ko sam ja?
Šta je stvarno u u onom sto mi zovemo zivot?
Ja tragam za tim.Kako da ga nađemkada ja ne postoji koje jedino znam.
Znaci-ništa ne znam.
Awake-molim te rasvijetli ovu nedoumicu ili tajnu.
Awake
(slikar)
22. децембар 2010. у 21.15
NovaMama
25. novembar 2010. u 11.17

****

Pa evo otvaram temu u čast tog ZNANJA koje samo po Sebi BIRA da BUDE.

Kako se osloboditi „ubjedjenja” koje nas koci da spoznamo to predivno znanje.
Hvala

****
.
.
.

Za početak, važno i dovoljno je da se pitamo „KO SAM JA?”...„Šta je ova stvarnost koju doživljavam?”...i slična pitanja.

Važno je kažem, jer tvoje pitanje pokreće NAMJERU koja je uvijek katalizator i preteča manifestacije realnosti koju ćeš iskusiti.

Nije zagarantovano koliko je vremena neophodno da se čovjek odvoji od ubjeđenja te da se Biće odvoji od Iskustva i 'odleprša' do svoje suštine.

Ništa nije zagarantovano ali jedno je sigurno: Biće ima svo vrijeme svijeta na raspolaganju. U tom izobilju vremena ono nema brigu da li će i kada će da se usmjeri ka nečemu ali zato ukoliko ga pitanja ovakve vrste počnu zaokupljati to je siguran znak da je Biće koje te čini onim što jesi u ovom iskustvu zrelo da spozna Istinu o Sebi te će ono, jer je 'okusilo i omirisalo' da 'nešto' postoji što je izvan ovog znanog mu, ono će da gura ka tome što mu polako postaje cilj...ka takvoj spoznaji.

Zato, ne treba da se brinemo, ne treba da se trudimo, ne treba da se upinjemo u svojim pokušajima da spoznamo...jer to nas uistinu vraća nazad u razum, već naprotiv, treba da se OPUSTIMO, da pričamo o onome što nas interesuje bez predrasuda, bez očekivanja, bez suda...i bez straha.

Zato treba da se prepustimo onome koji nas uistinu vodi, onoj iskri kroz koju ulazimo u ovu projekciju...duši.

U našoj duši postoji plan, plan onoga što smo poželji da postAjemo, takođe, u duši je i memorija na put odakle smo potekli...opustimo se i predajmo se momentu, ovom JEDNOM SADA...bez obzira šta činili, jer i u tom činu, ukoliko smo prisutni u SADA postoji veza koja će da nas odvede do apsoluta, do SEBE koji JESMO.

Moj primjer recimo, govori da su putevi do prosvjetljenja uistinu individualni, kao što su i putevi do samorealizacije duše individualni. Stoga, svako će da pronađe svoj put u dogledno vrijeme.

Ipak, jedno je zajedničko:

Da bi se oslobodili ubjeđenja moramo da izađemo iz MEMORIJE proživljenog i da se prepustimo ovom jednom SADA.

Duša uvijek teži da iskusi sebe u SADA dok razum uvijek traži formulu koja je uspostavljena negdje u prošlosti, dakle u naučenom. To naučeno...to je ubjeđenje.

Dakle, da bismo se oslobodili ubjeđenja moramo da se oslobađamo naučenog.

I ne plašite se, da ako odbacimo naučeno NIGDJE nećemo stići, ništa nećemo postići...to je ona zabluda koja nas drži zakovanim u ubjeđenjima.

Duša je preteča iskustva te stoga NE BINITE jer Duša ZNA šta Ti hoćeš; uistinu, Duša je TVOJ ISKONSKI IZBOR i nikada ne zaboravlja svoj cilj. Cilj duše je samorealizacija, manifestacija Namjera koje nosi u Sebi, od kojih je sačinjena.

Zato, dopustimo li duši da se igra dovešće nas do spoznaja koje logikom razuma nikako nismo mogli spoznati niti zamisliti.

Logika razuma jedino može da funkcioniše kada je u memoriji tog razuma sadržana informacija o nečemu. Ali ako je ta informacija filtrirana kroz ubjeđenje ona će da poprimi oblik i obojenje tog filtera...dakle, neće biti istinita.

.

Meditacija, dakle taj proces opuštanja, to je put ka vančulnim spoznajama.

Opet kažem, ja sam godinama izlazio u Cafe, isključivao sam misli okrećući se prema unutrašnjem doživljaju Sebe i Svijeta...upijao sam zrake Sunca onoliko koliko je bilo prijatno, opuštao se s time i 'odlazio' u maštu, onakvu kakva je sama po sebi dolazila i izvirala...a onda bih otvorio oči, počeo da pišem (hvatajući prvu misao koja je dolazila pri otvaranju očiju) i bez razmišljanja nastavljao da dodajem riječi koje su postajale rečenice da bih pri tome spoznao da se rečenice ređaju u priču, u priču koja je uvijek imala neku mističnu poruku.

Uvijek se radilo o nekoj Svjesnoj spoznaji ali nisam znao odakle dolazi i kako...

:)

Dakle, to je moj primjer kako sam se oslobađao ubjeđenja i ne znajući to Svjesno...da bih se onda u jednom momentu (van vremenom SADA) našao totalno spojenim sa apsoluom...

Dakle, svako ima svoj način ali zajednička crta je želja da se spozna drugačija realnost, ona istinska, drugačija od ove na koju smo naučeni kroz iskustva.

Awake.

Awake
(slikar)
25. децембар 2010. у 07.26
mind
04. decembar 2010. u 03.15

****
Za val vode u okeanu-kažemo da je talas.Ako posmatramo taj talas nekoliko sekundi ,on će se ponovo vratiti u more-znaci nije nikada ni postojao-sve je okean.

****

.
.
.

Ako je okean ono što podrazumijevamo za apsolutno postojanje, onda val možemo nazvati relativnim postojanjem u odnosu na postojanje okeana. Dakle, val postoji samo kao kretanje vode u granicama tog okeana. Val postoji, ali samo u okvirima okeana. Bez okeana nema ni vala.

Tako isto, materijalni svijet postoji samo relativno u odnosu na apsolut.

Dakle, Svijest, JEDAN (ZNANJE o Sebi) je apsolutno postOjanje dok je svako kretanje (energija) iluzorna i relativna, dakle nešto postAjuće iz onog postOjećeg.
.
.
.

****
..zlatni lasncic je samo zlato.
„Ja,biće koje jesam.”Ja,biće-ne postoji,koji jesam postoji.

****
.
.
.

Biće je 'iznad' apsoluta, a ipak u njemu kao i iznad svakog individualnog aspekta postajanja a ipak u njemu.

Biće i postojanje...su jedno te isto.

BIĆE JESTE POSTOJANJE (Biće=Bitisanje).

To postojanje (Biće), ima odliku da Sebe doživljava kao apsolut, kao apsolutnu SVIJEST o Sebi ili kao odvojeno postojanje, tj, postAjanje, kao Svjesnost o Sebi.
.
.
.

****
Onaj koji jeste-nikada ne pita: Ko sam ja?

****
.
.
.

Onaj koji JESTE je apsolut-an...i nema razloga da pita 'KO sam ja?' jer apsolut JESTE SVI I SVE odjednom i ZNA TO.

Zato apsolut i JESTE SVIJEST...kompletno ZNANJE SVIH i SVEGA o svakom jednom ZNANJU o Sebi u Sebi, odjednom.
.
.
.

****
Šta je stvarno u u onom sto mi zovemo zivot?
Ja tragam za tim.

****
.
.
.

Stvarno je SVE.

Istina je STVARNA...kao što je i laž takođe STVARNA.

Apsolut je stvaran kao što je i projekcija iskustava, dakle Iluzija Života STVARNA.

SVE je dakle stvarno.

Drugo pitanje je šta je promjenjivo a šta ne-promjenjivo u toj stvarnosti...ili pak, šta traje a šta je vječna stvarnost?

.
.
.

****
Kako da ga nađem kada ja ne postoji koje jedino znam.

****
.
.
.

To ja koje ti jedino znaš postoji, postoji onoliko koliko i tvoje iskustvo traje.

Međutim, to ja je samo oblik koji Biće koje JESI poprima poistvjećujući se sa tim postAjućim Iskustvom Sebe.

PostAjuće iskustvo Sebe NISI Ti.

Tvoje istinsko Ja je ne-promjenjivo i NE-PostAje...ono JESTE...apsolutno.

Iz njega će da izrastu bezbrojna Iskustva sa kojim će Biće koje JESI ponovo da se poistovijeti i da doživi Sebe kroz njih.

.

Šta je uistinu to jedno JA?

Ja je CENTAR oko kojeg se sabiraju iskustva. Taj centar se pomijera kroz vrijeme te se i Ja kao takvo naizgled mijenja ali njegova suština (ZNANJE o Sebi) ostaje nepromijenjeno, vječno. Zato se u svakom obliku i svakom vremenu Ja, nepogrešivo doživljavam kao Ja...uvijek Ja.

Dakle ZNANJE o Sebi koje JESAM održava i osjećanje o tome KO sam Ja.

Čak i u apsolutu, ostaješ Ja...doduše bez-lično JA, jer tvoj centar možeš da pomijeraš u bilo koje ZNANJE o Sebi, po volji, a ipak ostaješ bezličan, ostaješ Biće koje JESI.

Kada kažem da uvijek ZNAM ko sam ja, ne govorim o istorijskom Sebi, dakle onom koji Sebe vidi u prošlosti, već o onom Sebi koji sam u svakom JEDNOM SADA.
.
.
.

****
Znaci-ništa ne znam.

****
.
.
.

Svi znamo SVE...samo trebamo da se sjetimo gdje to ZNANJE držimo zaključano.

To nije tajna koju neko krije od tebe ili od mene...to je tajna koju smo sami sebi stvorili...zaboravom.

:)

Awake.
NovaMama
28. децембар 2010. у 13.03
Awake - zanima me jer mi se svidja kako pišes da li si i prije spoznaje, budjenja imao smisla za pisanje.
Molim te pisi za nas koji te čitamo.
mind
28. децембар 2010. у 21.03
Kada zaspim-svijest ne postoji,nisam svjestsn.Kada se porbudim ponovo svijest postoji.Kako može nešto sto je stvarno ,postojano da ga sad ima a sad ga nema?Ono sto je stvarno ono je vjecno.
Po mom mišljenju prosvetljena,probudjena osoba bi trebala da bude stalno budna,da nema sna.Dobro Hristos je tvrdo spavao u nevremenu
(stih iz Biblije).Šta je tu stvarno?Hristos ili nešto čega nismo svjesni?Nisam svjestan stvarnosti-zato pitam.Naravno Awake će dati odgovor u rijecima-da li su i rijeci stvarne?
Awake-zahvaljujem se na gornjem objašnjenju,ali nisam siguran da si familijaran sa apsolutnim postojanjem.
Šta je to:apsolutno postojanje?Kada je svijest svjesna sama sebe ili?
Jedan budisticki monah,tjeseci svoje sljedbenike,na samrti je rekao„ništa se ne desava”.Ta misao mi puno znaci,ako misao može da bude stvarna.
Awake
(slikar)
05. јануар 2011. у 12.38
mind
28. decembar 2010. u 21.03

****
Kada zaspim-svijest ne postoji,nisam svjestsn.Kada se porbudim ponovo svijest postoji.Kako može nešto sto je stvarno ,postojano da ga sad ima a sad ga nema?

****
.
.
.

Kada zaspiš Svijest još uvijek postoji (Svijest te čini da spavaš), a da dok spavaš, nisi Svjestan Sebe koji spavaš, sa tim se slažem, jer dok tijelo spava Biće koje JESI SANJA mada često nisi Svjestan ni toga što sanjaš a to znači da dok sanjaš tvoja Svjesnost nije više usmjerena ka iskustvu u tijelu iz 'budne' projekcije realnosti već je tvoja svjesnost kompletno usmjerena ka iskustvima sa kojima se sada identifikuješ u snu.

Tako isto, kada se tvoja Svjesnost, bolje reći pažnja (awareness) usmjeri i premjesti na apsolut Ti, Biće koje JESI, identifikuješ se sa apsolutom i postaješ apsolut. Tek tada shvatiš da nigdje nikada i nisi išao, da se ništa ne kreće...da SVE JESTE.

Dakle, samo zato što nisi Svjestan svog postojanja u tijelu dok spavaš ne znači da je život stao. Stala je projekcija realnosti koju doživljavaš kao 'budno stanje tijela'. Tijelo je u 'STAND BY' poziciji dok Biće projektuje dodatna iskustva koja je njegov pod-Svjesni razum kreirao za njega ali ih nije moglo manifestovati u budnom stanju jer mogućnosti se manifestuju samo kao IZBOR jedne od njih u datom SADA. Kada ta mogućnost postane manifestovana realnost ona postane i PUT kojim se Biće pokrenulo i koji ga vodi ka novom iskustvu koje će da bude proizvod izbora sledeće mogućnosti iz pod-svjesnog razuma, sada izabrane pod uticajem onoga što doživljavamo u datom, manifestujućem SADA.
U snu Biće pozajmljuje tijelo iz stanja 'budne' projekcije realnosti mada zakoni prostora i vremena poprimaju drugačije specifikacije. Ubjeđenja koja nas tako čvrsto drže okovanim u prostoru i vremenu nemaju istu moć nad našim postAjanjem u snu, čak i gravitaciju možemo da savladamo u snu i da letimo bez krila.
.
.
.

****
Kako može nešto sto je stvarno ,postojano da ga sad ima a sad ga nema?

****
.
.
.

San ti upravo govori koliko je projekcija realnosti tvog 'budnog' stanja uistinu realna.
Govori ti da sve što doživljavaš u projekciji realnosti 'budnog' stanja nije ništa drugo do još jedan san koji ima karakter da se nastavlja tamo gdje je zaustavljen, za razliku od dodatnog sna koji je oslobođen od kontiniuma vremena i prostora. u dodatnom snu vrijeme i prostor su podređeni individualno kreiranim mogućnostima te takođe nemaju kontinuitet nego iz jedne situacije možeš da uđeš direktno u drugu nemajući nikakve zajedničke radnje niti ideje koje ih povezuju.

Tako odjednom možeš da letiš, pa čak i da umreš u snu i da se u sledećem momentu nađeš ponovo živ i zdrav u sasvim nepovezanoj situaciji... to je sve zato što Biće projektuje mogućnosti koje su tokom dana ili pak određenog vremenskog perioda kreirane u pod-svjesnom razumu a nisu bile izabrane kao iskustva koja su se manifestoala u proživljenu realnost.

San ti takođe govori da smrt ne postoji da je životno iskustvo upravo onakvo kakvo je i u snu, iz jednog iskustva bez ikakvih ozleda prelazimo u druga a smrt predstavlja samo kraj jednog ciklusa, kraj jednog iskustva sebe u projektovanom tijelu. Poslije tog iskustva projektujemo se u sasvim drugo iskustvo koje ne mora da ima nikakve veze sa onim prethodnim, mada može da se desi da se memorija ne oslobodi u potpunosti te da u narednom životu doživimo i sjećanje na svoju prošlu inkarnaciju, itd...

Dake, ono što ti smatraš čvrstim i postojanim je proizvod tvoje percepcije kroz koju projektuješ realnost svog 'budnog' stanja. Onoliko koliko su ubjeđenja u tvom razumu čvrsta toliko su i realnost materije i materijalno postojanje u tvom iskustvu Sebe takođe čvrsti. Ubjeđenja su dakle osnova tvoje realnosti...ali samo u tvom Ne-Svjesnom stanju postajanja. Ne-svjesno stanje postajanja je stanje identifikacije Bića koje JESI sa svojim Iskustvom, sa doživljajem Sebe kroz ubjeđenja.

Doživljaj Sebe je uvjerljiv onoliko koliko u njega povjeruješ.
.
.
.

****
Ono sto je stvarno ono je vjecno.

****
.
.
.

Ono što je stvarno to je stvarno... :) ali samo ono što JESTE, što zauvijek postoji, dakle što je nepromjenjivo to je VJEČNO.

Dakle, stvarno je da je apsolut VJEČAN...ali takođe je stavrno da Iluzija postoji samo onoliko koliko njen doživljaj TRAJE, dakle dok postAje.

.
.
.

****

Po mom mišljenju prosvetljena,probudjena osoba bi trebala da bude stalno budna,da nema sna.

****

.
.
.

Pa dobro, to je tvoje mišljenje... :) ali mišljenja se ne uvažavaju u Istine.

Samo ZNANJA JESU ISTINE.

Stoga, prosvijetljena osoba je BUDNA ne zato što ne spava dok s tijelo odmara već zato što sva svoja Iskustva doživljava za ono što ona JESU...Iluzije, te stoga ne može da bude podređena niti povrijeđena Iluzijama, ma kakve one bile.

Iluzije prosvijetljenog čovjeka su gledane ODOZGO te zato on im može dati 'pravo na život' ili ih usmjeriti ka željenom ishodu, dok onaj koji nije prosvijetljen nema tu opciju jer situacije doživljava kao nešto što se njemu dešava radije nego li nešto ČEMU SE ON DEŠAVA...

Iluzije su Svjesne tvorevine, po dizajnu iz apsoluta, te nisu negativne kako to na prvi pogled izgledaju. Iluzije su uistinu doživljaji sebe ali kada se Biće izoluje izvan principa Svijesti ono se naizgled izgubi u Iluzijama gdje doživljava totalni haos svojih projekcija. To je zato jer u Ne-Svjesnom stanju Biće ne može da sagleda svoj doživljaj u kojemu je kao Cjelinu, te stoga ne može niti da vidi nit' gdje ga taj doživljaj vodi niti kako da ga zaustavi i izmijeni njegov ishod.
Jedino tada Iluzija poprima karakter haosa iz kojeg često izrasta i ZLO i patnja.

Dakle SPAVATI ne znači ne biti u potpunosti BUDAN (prosvijetljen). Spavati znači ispoljavati dodatne mogućnosti koje se u ovoj izabranoj realnosti ne mogu realizovati.
.
.
.

****
Awake-zahvaljujem se na gornjem objašnjenju,ali nisam siguran da si familijaran sa apsolutnim postojanjem.

****
.
.
.

To u što nisi siguran da ZNAŠ znači da NE ZNAŠ... :) stoga, kada spoznaš apsolutnu Istinu o Sebi, ZNAT' ćeš (bit' ćeš siguran) i koliko sam i Ja uistinu 'familijaran' sa apsolutom...jer, oni koji ZNAJU prepoznaju ZNANJA (ISTINE) JEDNI u DRUGIMA.

Oni koji ZNAJU...ZNAJU ISTA ZNANJA.
ISTINA JE JEDNA-apsolutna.

(Kada kažem da NE ZNAŠ...to nije omalovažavanje već jednostavno primjećivanje posmatranjem kroz izloženo.)

.
.
.

****
Šta je to:apsolutno postojanje?Kada je svijest svjesna sama sebe ili?

****
.
.
.

Apsolutno postojanje je JEDNINA u JEDNOM.

Apsolutno postojanje je ZNANJE o Sebi (JEDAN) u kojemu SVAKI JEDAN u JEDNINI simultano sadrži i ZNA SVU JEDNINU ODJEDNOM.

Apsolut je postojanje u aspektu ZNANJA o Sebi (informacija koja ZNA) te je besprostorno, bezvremeno, bestjelesno i nema KRETANJA u Sebi, dakle NE-KRETANJE je (nije energija, mada u Sebi sadrži i ZNANJE o Sebi-energiji iz kojega energija postAje).

OVO SVEOBUHVATNO ZNANJE O SEBI JESTE SVIJEST-apsolut.

.
.
.

****
Jedan budisticki monah,tjeseci svoje sljedbenike,na samrti je rekao„ništa se ne desava”.Ta misao mi puno znaci,ako misao može da bude stvarna.

****
.
.
.

U aposlutu 'ništa se ne dešava'...ali zato SVE što POSTOJI i POSTAJE...u aposlutu JESTE.

Čak i ono što je naizgled IZVAN aposluta (naša iskustva, univerzum)...SVE se dešava 'unutar' aposluta kao Projekcija Sebe od Sebe kroz Sebe ka Sebi.

Zato kada govorimo o Sebi, onda za Sebe možemo reći da smo: „Kreator i Kreacija kao i proces kreacije.

Awake.

”
dadayaya
17. фебруар 2011. у 15.22
nicholas i Ljuba, koji su pisali na isti fazon kao awake su ipak bili zanimljiviji za citanje...
: )
victory
28. мај 2011. у 14.43
Hvala Awake, mislim da sam sada na pravom putu.
Коментар Запамти ову тему!
Looking for PomPom Keychains?
.