Bog je neutralan, ne zauzima stavove jer i jesmo ovde da bi doziveli iskustva koja sami izaberemo/proizvedemo. Sad, izaberemo svesno ili nesvesno - to je druga prica. Cinjenica je da uglavnom nesvesno biramo i stvaramo, zato danasnji svet i jeste u stanju u kakvom jeste. Gotovo uopste ne ucimo iz vlastitih iskustava, sto dalje prouzrokuje da ista iskustva stalno ponovo i ponovo prozivljavamo kroz vekove, umesto da evoluiramo dalje. Bog nema šta da nam oprosti, jer gluposti i zla cinimo sami sebi, usled nesvesnosti.

Po meni, osnovni problem ove civilizacije je što se zakucala u materijalno. DRUSTVENA zajednica je izgrađena tako da je osnovni pokretacki impuls jedna MATERIJALISTICA dimenzija - profit. Ova kolizija i dovodi do svih haosa i ludila na ovoj planeti. U tako uređenom drustvu ljudi donose odluke pitajuci se „šta mi se vise ISPLATI”, umesto da si postavljaju pitanje zbog kojeg smo i dosli u materijalni svet - „šta me vise ISPUNJAVA, raduje”. Princip isplativosti rađa mnoga zla, jer - cilj opravdava sredstvo...

Jedna civilizacija je nesvesna i na niskom evolucijskom nivou dokle god postoje ratovi, oružje, granice među narodima, glad, siromaštvo... Sa ovog aspekta stvarno sve izgleda komplikovano, iako zaista ne mora da bude tako.

oba tacna komentara...oba veoma dobra.

sve se sroljalo od kad su ljudi prestali da žive u lovachkim zajednicama u kojima nije bilo interesa jer sva filozofija se sastojala od jurenja divljaci i organizacije kampa...stoga jedinstvo je bilo na najvisljem nivou jer su svi morali da rade iste stvari..nije bilo 'gazda'..
nije bilo plata...
nije bilo poredjenja koliko ko zaradjuje ...i kakvim 'poslom' se bavi.

jednostavno ako hoćeš da živis, trk po zeca!

jedino je plemenski poglavica i vrac bio kao iznad ostalih ali na jedan bezazlen način..

a tačno je da smo svi jedno.
cekam ispred imigracije pre par godina na odgovor i tu još jedno 10tak ljudi iz celog sveta.
mogolija,mexico,kina,indija...ma od svud po malo. vrata još nisu otvorili a ni red se još nije sastavio...stojimo svi i polako pocinjemo da pricamo i posle jedno 5 minuta ,cujes KLIK, vrata se otvaraju..
preko svih faca u istom trenutku prelazi ista misao...
-'dosao sam pre ovog drugog a sad nisam u redu!'-
i vidis kako polako ali sigurno pocinjemo svi da se guramo i stiskamo i polako sve bezobraznije guramo jedno drugo kako bi bili prvi..
znaci svi ljudi na svetu su apsolutno isti!!!

Ne znam Milice cija je to izreka samo, malo je bezveze a i tvoj prvi i ovaj zadnji tekst su malo u sukobu. Mrznja i ljubav ne mogu zajedno.

I zaboravih,ako se neprijatelju obratimo mirno,sa postovanjem i da mu pomognemo,ako prihvati,a velike su sanse da hoće,onda će nam jedan takav najverovatnije biti zahvalniji nego da smo se isto tako obratili nekome ko nam nije neprijatelj.
Od neprijatelja ćemo često napraviti boljeg prijatelja nego od nekog ko nam je već navodno prijatelj.
Bolji su dobri i vredni paznje neprijatelji nego vecina prijatelja.
I na kraju,od neprijatelja ćemo vise nauciti nego od prijatelja,prijatelji nas cine slabima,neopreznima i lenjima.

Hej impulse nema te godinama.Odavno nismo imali prilike videti da neko tako lepo iskrivljuje Niceove misli:)

Sve što postoji je u meni... :)

Sve što postoji je u tebi...

Kada Biće doživljava stvarnost, dimenzionalnu realnost, ono mora da projektuje tijelo koje postaje centar njegovih iskustava, kao i druga tijela u odnosu na koja i njegovo tijelo izgleda uvjerljivo.

Realnost koju doživljavamo kao materijalnu, uistinu je samo Iluzija kreirana čulima.

Dakle, materija je Iluzija.

Ako je materija iluzija šta je to onda istina iza iluzije?

Iluzija je kreirana našim čulima koja projektuju doživljaje kroz sliku, zvuk itd...

Da bi čula mogla da kreiraju Iluziju razum mora da im šalje informaciju koju onda čula dešifruju u ono što kao Biće doživljavamo.

Ali doživljaji nisu samo projekcije tih informacija već kompleksan mehanizam u kojemu su uključena čula ali takođe i memorija koja doživljaju daje specifičnu notu. Kada je memorija uključena u doživljaj onda razum projektuje slike po ubjeđenju stvorenom na prethodnom iskustvu. Doživjaji bazirani na memorijama su Iluzije Iluzija...i takvi doživljai su najčešće povezani sa osjećanjem da ne možemo da mijenjamo ništa u tom procesu koji nam donosi već poznate rezultate.
Takvi doživljaji su Navike i najčešće navike predstavljaju negativnost.

Ni jedna navika ne pomaže Biću da doživi svoj puni potencijal zato što ga vraća na ono što je već proživljeno.

Za razliku od projekcije bazirane na memorijama, projekcija doživljaja koja se bazira na duši predstavlja uvijek NOVI nikada do tada na isti način proživljani doživljaj. Svaki momenat, iako se doživljava ista osoba recimo, nikada nije isti, jer duša živi u SADA, te svaki novi momenat za dušu predstavlja mogućnost da se izrazi kako to priliči tom momentu. Duša ne želi da se sjeća prošlosti. Prošlost je za dušu ne-postojeća. Jednostavno, duša vidi svaki moment kao jedno proživljeno SADA te nema razloga da ga pamti jer ZNA da Svijest za nju može beskonačno da stvara (kreira) raznovrsne doživljaje.

Kada duša upravlja projekcijom ne postoje nevolje, ne postoje negativnosti, jer duša ulazi u projekciju sa iskonskim planom: za samorealizacijom kroz iskustva.

Problem nastaje kada se Biće identifikuje sa razumom...tada duša ostaje u sjenci čekajući podesan momenat da ponovo postane ono što želi, kada se Biće probudi iz poistovijećenosti sa mehanizmom koji stvara iluzije njegove stvarnosti.

A i onda kada je Biće BUDNO...i tada, iako duša upravlja projekcijom, razum opet stvara Iluziju stvarnosti, mada u tom slučaju Biće ZNA da je to Iluzija ali tad vrednuje svaki dah, svaki zrak svjetlosti na kojemu se manifestuje 'materija' kroz koju se Biće doživljava.

Kada Biće ZNA da je materija uistinu hologram koji ono samo stvara svojim čulima ono onda takođe ZNA da sve što je 'postojeće' u njegovoj Iluzornoj realnosti predstavlja takođe samo proizvod njegove Projekcije.

Kada Biće projektuje 'druge' u prostoru i vremenu (u svojoj realnosti) ono uistinu projektuje ono što stvarno postoji u domenu razuma, tj. dimenzije stvarajući od tog stvarno postojećeg ono što relativno njegovom iskustvu odgovara.

Šta je to što stvarno postoji?

Ono što stvarno postoji je vibracija.

Šta je to što vibrira?

Vibracija je kretanje jedne informacije (ZNANJA o Sebi) koje se projektuje ka iskustvu Sebe a koje se takođe bezuslovno daje svima onima (svim drugim ZNANJIMA o Sebi) kako bi i oni kroz i uz njegovu pomoć mogli Sebe doživjeti uvjerljivo. Sva projektovana ZNANJA o Sebi su duše koje vibriraju na određenoj talasnoj dužini a u domenu frekvencije jednog razuma.

Svi i sve dijelimo JEDAN Razum.

To i jeste razlog da u svako vrijeme svaki jedan od nas može da 'zagrabi' iz ove smjese i da svojom slobodnom voljom IZABERE Iskustvo koje želi da iskusi, bilo ono dobro ili pak loše.

Ako pokušamo da zamislimo Razum Razumom onda bi Razum izgledao kao jedna NE-materijalna tačka kroz koju prolaze sve energije univerzuma.

Zbog toga što se sve energije univerzuma nalaze na 'jednom mjestu' zato i svako od nas, svaki dio univerzuma može da dokuči svaki drugi dio univerzuma instantno. Da bi se to desilo Biće mora da bude Svjesno svog nematerijalnog, vibracionog postojanja koje ga postavlja u centar univerzuma. Pa i onda kada je Biće ne-svjesno Sebe kao takvog ono i tada JESTE Centar univerzuma kroz koji sve energije univerzuma prolaze u svakom jednom SADA.

Realnost Bića je bazirana na Svjesnosti o postojanju 'drugih' u njemu.

Svjesnost o postojanju 'drugih' (vibracija) daje mogućnost Biću da BIRA iz tog svjesnog 'vidljivog' i da iz izabranog stvara čulnu Iluziju POSTOJANJA tog 'drugog' u relaciji sa njegovim tijelom, sa njegovim centrom.

Sada, kada znamo da je relanost bazirana na izboru vibracija (projektovanih informacija) moramo da znamo i kako prepoznajemo vibracije.

Biće prepoznaje vibracije po njihovoj frekvenciji čulima.

Svaka informacija vibrira specifičnom frekvencijom te ta frekvencija predstavlja karakter onoga što postaje čulna manifestacija. Manifestacija frekvencije je nepogrešiva.

Šta je to onda što stvara konfuziju, što stvara 'neugodna iskušenja'?

Opet se moramo vratiti na razum...Biće koje se poistovijeti sa razumom gubi moć da vidi frekvencije onakvim kakve one JESU te ih u toj izgubljenosti vidi onako kako mu Ubjeđenja stvorena zatvaranjem u razum-tijelo entitet dozvoljavaju.

Kada se stvori ubjeđenje u razumu ono postaje Filter koji filtrira, tj, BOJI svaku frekvenciju koja ulazi u domen iskustva tog Bića. Obojena frekvencija više nije ono što ona uistinu predstavlja-Sebe, niti dobru niti lošu, već sada predstavlja polarizovanu informaciju čiji polaritet odgovara Ubjeđenju koje vlada nad tim iskustvom.

Dakle, ista ona informacija (isto ZNANJE o Sebi) koje se projektovalo da bi iskusilo Sebe u odnosu na druge i da bi Sebe bezuslovno dalo drugima sada DAJE Sebe 'drugom' i dozvolja mu da ga taj ‘drugi’ koristi u svojoj filtriranoj realnosti kao ISKRIVLJENJE Istine o njemu samom.

Nije li to LJUBAV???

I tako svaki Jedan iz JEDNINE postojanja projektuje Sebe i postaje vibracija u okeanu informacija koje vibriraju a koja se nudi bilo kome i bilo čemu po njihovoj Želji ...da l' želji duše ili Želji njihovog razuma.

Nije li to bezuslovno Davanje u akciji?

Te iz toga slijedi...kada ljubavnik traži Ljubav da se manifestuje u realnost on je traži u nekoj od ovih vibracija koje mu se nude...i tako ako je ‘Ljubavnik’ projekcija sebe po želji duše on će nači ljubav čistu i neiskrivljenu u nekoj od ovih postojećih vibracija u univerzalnom razumu koja vibrira na frekvenciji njegove dimenzije, njegove želje za iskustvom.
Ako je Ljubavnik projekcija sebe po ubjeđenju razuma...on će tražiti i naći će Ljubav u nekom, nekoj od onih vibracija koje se nude te će tu vibraciju da projektuje u realnost onako kako njegova ubjeđenja to uslovljavaju.

To je Ljubav (bezuslovno davanje) i u jednom i u drugom slučaju...

Ali ako proširimo vidike pa pogledamo u drugi kraj mogućnosti...i uzmemo ubicu i žrtvu kao primjer umjesto primjera 'ljubavnika'...vidjet' ćemo da LJUBAV koja predstavlja bezuslovno davanje postoji čak i u tom za nas surovom, nepoželjnom i Ne-svjesnom aktu.

Naime, da bi ubica (Biće u svojoj iskrivljenoj slici života) mogao da doživi ono što mu njegovo ubjeđenje nalaže, a radi se o ubjeđenju...on će da izabere vibraciju koja mu se ponudi u onoj istoj tački i gle...prepoznaju se ubica i žrtva jer i jedno i drugo vibriraju istom frekvencijom stvarajući privlačnost suprotnim polaritetom stvorenim ubjeđemnjima koja ih čine ‘vidljivim jedni drugima onakvi kakvi su postali.

Nije li to Ljubav?

Žrtva se daje ubici znajući da će da je ubije...i sve to iz ljubavi kako bi taj 'drugi' (ubica) Biće koje se tako doživljava, moglo da se iskusi u potpunosti i UVJERLJIVO.

Tako i ubica*, daje Sebe Žrtvi postajući negativnost koja je neophodna onom 'drugom' da balansira njegovu potrebu.

Pa kad je sve to iz Ljubavi i kada se sve to dešava iz najboljih namjera kako je moguće da uopšte postoji dobro i loše?

Čemu onda potreba da tražimo način da izbjegnemo ‘neugodna iskušenja’???

.

Prvo, dobro i loše postoje samo u razumu onoga koji ih doživljava.
Da bi se Biće oslobodilo polarizacije onoga što doživljava ono mora da izađe iz razuma, da se očisti od ubjeđenja i da se onda vrati tom tako očišćenom razumu i da počne da čini izbor ne ulazešći u iskustvo svim svojim Bićem, jer jedino tada će moći da gleda Sebe 'odozgo' ostavljajući jedan dio sebe kao BUDNO OKO koje nadgleda čitav proces Projekcije njegovih iskustava, uključujući nadgledanje i same njegove pozicije u odnosu na iskustvo kroz koje prolazi.

Ovo se čini kompleksnim ali u realnosti je veoma jednostavno.

Da bi svakome ovo bilo jednostavno, svako bi morao da nauči osnovu koja će mu jasno odvojiti Biće od razuma...u protivnom, nemoguće je biti iznad situacije, uvijek ćeš se osjećati zatečenim-nom.

Najjednostavniji način, koji ne zahtijeva analizu situacije jeste POSMATRANJE ‘pozitivnog’ i ‘negativnog’ osjećanja.

Ukoliko opaziš da se tvoj doživljaj kreće ka negativnon (neugodnom) iskustvu STANI, udahni duboko i kaži sebi da je to tvoj razum koji je već polarizovao informaciju koju procesuje i znaj onda da zaustavljanjem momentuma kojim se kreće nećeš izgubiti ništa, naprotiv, vratiš li se u mir iz mira će se izroditi situacija koja će već da teče u smijeru kojim tvoja duša želi.
To je zato što u miru Svijest dolazi do izražaja i preuzima projekciju života u svoje ruke. Mir daje mogućnost Biću da se za trenutak probudi iz sna u koji je utonulo.

Dakle, prvo se mora znati ono što sam ispisao u gornjim redovima...mora se naučiti kako projekcija Života radi da bismo se uzdigli iznad nje, iznad situacije koja je njen proizvod.

Odatle je onda lako primijeniti onaj zadnji dio koji tek tada postaje bitan.

Awake.

„..Sve je u redu dok se držiš već proverenih filozfskih znanja... Sve je to davno već uredio prvo Parmenid,pa onda Dekart,Lok i Barkli... i posle pocinjes da brljas jer izmišljas ono sto je nemoguće znati,sto niko nije uspeo da spozna...”

„Proverena filozofska znanja” i pomenuti filozofi nisu granice ljudske spoznaje, nego granice spoznaje navedenih filozofa. A, osim Awake, jeste neko uspeo spoznati - Isus i Buda, Hese i Osho...

„...Ovo ti nazivas rešenjem,nekom filozofijom.Ovo je glupost koju sma video u jednoj domaćoj seljackoj tv seriji.Gde nas glumac ubeđenjima savetuje suprugu koja ima rak...”

Naše misli i reči su naše alatke kojima stvaramo svoju stvarnost. U nesvesnom stanju čovekove misli su nekontrolisane i zbrkane, pa stvarnost koju proizvede je isto takva. U svesnom stanju čovek kontroliše svoje misli, pa stoga stvara stvarnost i iskustva po svom izboru. No, znam da je ovo prejako i da zvuči kao fantastika... Ali tako jeste.

Ljubav prema neprijatelju
milica13
(student)
29. oktobar 2010. u 03.59

verujem da Bog oprasta sve! Kada bi ljudi bili kao Bog i pratili poruke njegovih poslanika kao sto su Muhamed, Isus, Buda i mnogi drugi i uspeli da u sebi nadju istinu, svet bi bio nešto više od raja! Mislim da je to odgovor za covecanstvo i sva bica i probleme na zemnji, tako jednostavno a tako komplikovano!!!! pitam se zašto?

_____________________________________

moguće da bismo HTELI da Bog oprashta sve.Drugim rechima: da zaboravimo time: konflikte, nashu bol, patnju, stradanja, nemoc kao i grizhu savesti zbog povredjivanja drugih.

No, šta ON zbilja radi to samo On zna.

No za nas ljude bi i ovo bilo dosta: kada bi znali da od zlopamcenja i osvete NEMAMO NISHTA OSIM ZLOG „DOBITKA”, oprostili bismo odmah, ne odobravajuci time dalje zlo već upravo time prekidajuci lanac zla i sansu da postane nashim zhivljenjem/alatom.

Oprostiti znachi ne pristati biti sluga zla.Bar toliko.

Pre mislim da je nash problem brzopotezno definisanje zla.

realna slika zla i reaktiviranje procesa koji su nekada uchestvovali u prosecima povredjivanja.

Mislim da je ovo jedan od pogubnijih koncepta religije, rekao bih. Slazem se sa YYYY.
Ako predjete na konkretnije stvari, šta ćemo sa zločincima, sociopatama i psihopatama?? Ko će njih u drustvu da sankcionise ako se vodimo ovom maksimom!? Ili na šta se ona svodi, onim Konfucijevim „zlatnim pravilom” ne čini drugima ono što ne želiš da drugi cine tebi! (mislim da to dovoljno govori šta znaci uzimati takva, ljudska razmišljanja, za apsolutna).
Isto ovaj koncept prastanja grijeha je apsolutno ogavan. moguće je reći da nečiji dug možeš platiti, da možeš za nekoga i robijati, tj umjesto nekoga, ako ti bas toliko znaci, ali uzeti nečije grijehe na sebe je apsolutno nemoguće i apsolutno amoralno! Ne znam kakav je to koncept svemogućeg, svemudrog bica, koje prasta umjesto ebe za grijehe koji su na tebi pocinjeni. Mislim da se ovdje sva „logika” o „pravednom bogu” raspada!