Awake
Da ne zapocne rat...

Mislim,covek ne želi da se bavi tom naukom,filozofijom,politikom..pitam se why no..?

Recimo:
Rast tržišta kao put do samouništenja

Društvo poput našeg koje je doseglo taj nivo razvoja proizvodnih snaga da svi stanovnici zemlje pravednom raspodelom mogu zadovoljiti sve svoje realne potrebe ne može i ne sme težiti rastu koji će neminovno dovesti do uništenja.

Dematerijalizacija predstavlja minimalno korištenje prirodnih resursa i energije, a što više ljudskog rada s ciljem zadovoljenja realnih ljudskih potreba. Ljudske realne potrebe su ishrana, ne MC Donalds, mobilnost, ne tri auta po porodici; stambeni prostor, a ne vila sa bazenom; zabava, ne bezbroj igračaka... Pri tome se ne misli vraćanje u kameno doba već minimalna upotreba materijala, koja neće dovesti u pitanje prospekte budućih generacija, kao i ostalih članova ekosistema.

covecanstvo, kako to bedno zvuci :)

„...sa velikom vjerovatnoćom nestanka ljudi kao vrste...”

Svaki oblik zivota koji krene u devijacije, a svojim devijacijama narusava harmoniju prirode mora nestati - to i jeste harmonija na globalnom nivou. Trulež mora nestati.

Teoretski, čovečanstvo ima šanse da se osvesti, promeni svoje percepcije i valorizacije i krene evoluirati i delovati u konstruktivnom smeru, ali gledajuci koliki progres na evolucijskoj lestvici je čovek napravio za ovih par hiljada godina koliko postoji ova poslednje civilizacija - praktično nema nikakve šanse.

Neke od najosnovnih karakteristika društvenih uređenja zasnovanih na materijalističkim principima i jesu da se život pretvara u (večnu) borbu, da ljudi žive u stalnom grču i da se čovek toliko otuđuje od svoje prirode da čovek čoveku postaje vuk. Nesvesnim ljudima koji su se rodili u takvom društvu i u takvim uslovima to izgleda potpuno normalno, čak prirodno, jer to gledaju od prvog dana svog života. Naravno da to nije ni normalno, ni prirodno, nego devijantno. Kad god život postaje borba - to je simptom da negde debelo grešimo, da tracimo vreme svog života.

„kockasti, šta to znaci, da nikad nećemo moći da ukocimo ritam brzog zivota?”

Brzi ritam života nije jedini problem koji ubija čovečanstvo. Zagađeni voda i vazduh, sintetička hrana i lekovi, prejako sunce usled uništenog ozonskog filtera... Teoretski sve je moguće, pa i stati sa suludim samoubilačkim ponašanjem i početi živeti u skladu sa harmonijom u prirodi. Međutim, stepen nesvesnosti prosečnog čoveka je i dalje toliko visok, a priroda i životni uslovi su toliko poremeceni i ošteceni da imamo još samo malo malo vremena...

Više mudrosti u sledećoj civilizaciji. :)