Дискусије : Философија

Коментар
Smisao zivota
opereta2010
(zena)
26. август 2010. у 14.36
Da li postoji prihvatljivo objašnjenje koji je stvarni smisao zivota?
kockasti
26. август 2010. у 14.54
Iskustvo, i to emotivno iskustvo.

A bude - nesvesnima kako zapadne, svesnima kako izaberu i naprave.
putevi
26. август 2010. у 17.39

Za mene je smisao da u okviru onoga sto smo, sto nam je dato rođenjem ili rano usadjeno odrastanjem pokusamo da ostvarimo harmoniju sa sobom i tokom godina određeni napredak u licnom moralu, odnosu prema drugima i onome za šta se zalazemo.

Iako znam da mnogi ne dele moje mišljenje, ja nikada nisam mogla da poverujem u nepostojanje ličnih granica i u to da covek može da stigne gde god pozeli. Naprotiv, mislim da smo svi mi njima okruzeni i određeni ... Zašto je nečije polje uze a nečije sire bih mnogo volela da znam, međutim vidim da vecina nas ima neke ideje ali da uglavnom svi plivamo u nezanju o toj temi.. Zbog takvog mog stava, smisao zivota vidim u malim, svakodnevnim stvarima koje su nam realno ostvarive, u kreiranju sitnih „zvezda” i srećnih momenata koje ćemo jednom poneti i ujedno ne mnogo tuznih i obeshrabrujucih ako ih ne postignemo :)
Awake
(slikar)
26. август 2010. у 22.35
Kako kockasti reče: Iskustvo je smisao življenja...preciznije:

Smisao življenja je iskustvo Sebe.

Ko ili šta je to koje doživljava iskustvo Sebe?

ŽIVOT...'BOG'-JA.

Awake.
analitico
(karikaturista)
27. август 2010. у 00.40


Najiskrenije vam kažem da mi je ta tema nocna mora; vrlo često razmišljam o istoj. Nazalost, videci sve i svasta u svetu, ne mogu se sloziti sa prethodnicima kad kažu da je to ISKUSTVO SEBE, mada u nekom filozfskom obliku može doći do manjeg izrazaja, ali POSMATRAJUCI SVET, mi ne možemo reci drugo nego da je sav smisao zivota „živeti” i svakodnevno ocekivati saku ili SAKU pirinca da bi mogao i sutra ujutru ustati i opet pruziti saku za pomenutim obrokom.

pazite sad dobro.
SMISAO -kao termin i znacenje istog- ne može se prihvatiti za nešto u presentu a još manje (nikako) u proslosti. ISKUSTVO (sebe) je već u nekom proslom vremenu, dok je nasa glad već programirana i za sutra i za svaki buduci dan u kome covek živi.

Ponekad sam mislio na evoluciju coveka i tu zastanem zato što ima smisla i opet -svakako- samo za buducnost. Kad je reč o evoluciji coveka, ne znam šta je bolje da uzmem za primer?

Uzmimo za primer jednu auto masinu od 400 KS. U Kanadi, recimo, ti ne možeš razviti sve iz tih KS, jer je masina negde blokirana; puste ti brzinu da izvuces iz 200 KS a ostatak Ništa. Da li je tako sa našim mozgom? Ali da budemo jasni, ako smo blokirani da bi nas neko nekada odblokirao, da li je to onda stvar evolucije ILI MISLITE da smo tako programirani i „blokirani” da nam se svakodnevno polako pomice pokoji zavrtanj i tako u vremenski nedogled sve dok ne postanemo zavrsni produkt onoga ko nam je dao NOTU SMISLA ZA ZIVOT. Ali za to ocigledno nismo još dovoljno dorasli da bi prepoznali makar instrumente ako ne i note.

Dakle smisao za zivot:
ako gledamo kao kao biće sa planete Zemlje, onda nam je nezavidan smisao, jer sve se svodi samo na saku pirinca,
ali ako nam je masina blokirana negde kod „hiljadu i sedasto osamdesetog konja(KS)”, onda nam je smisao da cekamo mehanicara ili „milijardu” godina da nam svest postepeno dodje na pravi nivo.

opereta2010
(zena)
27. август 2010. у 05.40
I šta kad spoznamo 'iskustvo sebe', i šta kad nam 'svijest postigne veci nivo', i šta onda, i šta onda...?

Svi zavrsimo isto, i oni koji su imali 'iskustvo sebe' i oni koji nisu. Cemu sluzi to 'iskustvo sebe'?

Awake
(slikar)
27. август 2010. у 11.03
Ne postoji NIKO ko nije Iskustvo Sebe...

Iskustvo Sebe znači Projekcija suštine (kroz Namjere) ka samo-realizaciji tih Namjera.

Put do ispunjenja, do samo-realizacije, nije zagarantovan, ali je Princip po kojemu se taj put odvija (projektuje) ISTI.

Taj Princip je osnova KREACIJE i ja ga tako i nazivam: 'Princip Projekcije'.

Svako od nas je Projekcija sopstvene realnosti kroz ovaj isti princip...bez obzira kakva Iskustva imali i kroz kakve tjelesne forme (materijalne ili svjetlosne) dolazili do tih Iskustava.

Awake.
kockasti
27. август 2010. у 11.32
„I šta kad spoznamo 'iskustvo sebe'...?”

Nema kraja spoznavanju sebe za svesne, jer je zivot poput igre sa beskrajno mnogo opcija, dozivljaja, pa i nivoa...


„...Svi zavrsimo isto, i oni koji su imali 'iskustvo sebe' i oni koji nisu. Cemu sluzi to 'iskustvo sebe'?”

Da, gledano materijalisticki - racionalno svi zavrsimo isto, ali daleko od toga da svi iskusimo isto, ispunimo sebe isto, BUDEMO isto, kako bi to Awake napisao.

A svi i zavrsavamo isto, ali ne na način na koji si ti mislila.
Nouri
27. август 2010. у 12.13
„A svi i zavrsavamo isto, ali ne na način na koji si ti mislila.”

Da, svi zavrsavamo isto, ali svako je za sebe, svako na svoj način; kao sto na primer jedan pokolj tunja svaka tunja dozivljava razlicito, svaka i za sebe ponaosob, svaka i za sebe isto...
Nouri
27. август 2010. у 12.41
...a sve se svodi na to, da nije lako biti covek, covek može da bude Bog, ili zivotinja, ali da bude covek,.. to nikako.
kockasti
27. август 2010. у 13.03
Nije lako biti covek jer na tom stepenu svesti se misli da je zivot borba, da zivot mora biti borba. A kad je zivot borba, to je znak da smo na debeloj stranputici.
Nouri
27. август 2010. у 13.27
Zivot jeste bio borba, to je covekova istrajna, sudbinska, vecita sustina... (sitne reci u krupne sate)
kojekud
(citam sa usana)
27. август 2010. у 13.43
smisao zivota za mene je zivot u ljubavi i harmonije
Nouri
27. август 2010. у 14.01
har mo ni ji! harmoniji! harmoniji! harmoniji!
Nouri
27. август 2010. у 14.03
es maliciozno, Nouri!
opereta2010
(zena)
27. август 2010. у 14.49
Prvo moram da naglasim da sam običan laik, bez ikakvog filozofskog znanja i obrazovanja (vidjecete to i iz mojih pitanja), s tim, sto sam osoba koja mnogo pati i pokusava naći izlaz iz patnje putem spoznaje i saznanja, pored ostalog, i filozofskog.

Awake,
Cemu sluzi to 'iskustvo sebe' i 'princip projekcije'? Tek toliko da objasnimo svoj licni smisao zivota? Ima li to neko sire i vece znacenje, van nas samih?
Kako prema tolikim razlicitostima u iskustvu imati isti princip projekcije?
Da li je ta 'projekcija sopstvene realnosti' zaista vrijedna zivljenja?
Da li bi iko nerođen, pozelio da se rodi, kad bi znao da će mu to biti smisao zivota?

-kockasti; 'nema kraja spoznavanja sebe za svesne'-
Zašto onda žive nesvjesni koji to nikada neće ni spoznati, koji je smisao njihovog zivota??

Kakav smisao 'spoznavanja sebe' ima onaj ko je nesretan, nevoljen, bolestan, gladan, neostvaren...?

Zašto 'sretni' i 'normalni' nikada ne razmišljaju o 'smislu zivota'?
Oni jednostavno odzive svoje, i odu 'u neznanju'.

kockasti
27. август 2010. у 15.09
„Zašto onda žive nesvjesni koji to nikada neće ni spoznati, koji je smisao njihovog zivota??”

Spoznace svi, kada to budu ozbiljno i iskreno odlucili. Svi smo se rodili nesvesni, na kraju krajeva.

„Kakav smisao 'spoznavanja sebe' ima onaj ko je nesretan, nevoljen, bolestan, gladan, neostvaren...?”

Sve to nabrojano su simptomi nesvesnosti. A ti simptomi kao i simptomi svih drugih vrsta nestaju kada se ukloni uzrok/problem.

„Zašto 'sretni' i 'normalni' nikada ne razmišljaju o 'smislu zivota'?
Oni jednostavno odzive svoje, i odu 'u neznanju'.”

Potpuno ispravno si stavila navodnike na „sretni” i „normalni”. :)

Svesnost se može doziveti i spontano, kroz zivot, bez citanja knjiga i istrazivanja. Doduse, to je nekada bilo lakse, danas je mnogo teze jer je covek informativno i intelektualno vrlo zatrovan ucenjem svojih roditelja, skolom, ideologijama...

Zašto ti postavljas ova pitanja ovde? Svi u sebi imamo onaj tihi svrab da postoji još nešto što ne znamo, jer ako je ovo sve - apsolutno nema smisla. A imamo i zelju duboko u sebi da osetimo mir, spokoj, duboku ljubav prema svemu i svima...

Ja ne znam nikoga ko se nije zapitao o smislu zivota.
Nouri
27. август 2010. у 15.31
„Oni jednostavno odzive svoje, i odu 'u neznanju'.”

Odu gde?

opereta2010
(zena)
27. август 2010. у 16.26
-Spoznace svi, kada to budu ozbiljno i iskreno odlucili. Svi smo se rodili nesvesni, na kraju krajeva.-

Meni je neprihvatljivo objašnjenje da je potrebna 'ozbiljna i iskrena odluka', kako bi se doslo do spoznaje.

Koja je razlika između onih koji su spoznali smisao zivota prije smrti i onih koji nisu?

Nouri: Odu gde?

U smrt, umru.
Wakan
27. август 2010. у 19.59
Smisao zivota je upoznati sebe. Šta je to „sebe” ili ti „ja” ego.Dok god ne upoznamo sebe postoji jedna zbunjenost i konfuzija u našim glavama, jer ne poznavajuci sebe ne razumemo ni naše odnose sa nasom okolinom i idejama, pa su samim tim i naše odluke na odredjene zivotne izazove konfuzne i samim tim pogresne. Upoznavajuci sebe covek zapravo vidi šta je to što naziva „ja” ili ti „sebe”. Covek shvati da je to ja ustvari proslosti memorija. Bez proslosti i memorije ne bi postojalo ni ja. To ja je proizvod sredine u kojoj smo odrasli, tradicije, obicaji, ideje, stavovi i sve ostalo su isti kod svih pripadnika iste nacije ili drustvene sredine i svi to pogresno nazivamo „ja”. Od rođenja su nam ugradjivani razni cipovi u mozak, kroz sistem obrazovanja, stvarani lažni ciljevi u zivotu za kojima moramo da tezimo ako želimo uspeh u zivotu, dobar zivot, postovanje drugih i sl. a u stvari sve su to obične gluposti, suplje reci koje ne oznacavaju apsolutno ništa. Čitav zivot covek stvara jednu sliku osebi koju gura spolja. Onako kako želi da vidi sebe, asamim tim i drugi, slika zasnovana na ja i uspeh. Upoznavajuci sebe covek jasno vidi svoje odnose sa okolinom i konfuzija i zbunjenost koje su do tada postojale nestaju. Sa nestankom konfuzije nestaju i sve predrasude pa i to ja ili sebe, pa su mu tako i odluke jasnije i konkretnije. Ne pripada vise hipnotisanoj gomili koja ni sama nezna zašto juri i gde juri. Upoznavajuci sebe covek svu tu energiju koja je do tada bila razbijena u svim pravcima i nekontrolisano se trosila na ulepsavanje „ja” sada je grupisana u jedan snop energije koji je izuzetno snažan i ima moc da osvetli delove „sebe” koji su do tada bili duboko u mraku. Shvatimo koje su prave vrednosti. Ocistimo um od nepotrebnih cipova i svog tog djubreta koje smo godinama vukli i nazivali „ja” ili „sebe” i samo nam stvaralo probleme i iluzija da idemo ka nečemu. Ka „uspehu” moći, a ustvari samo smo hranili nasu sujetu i pumpali to ja. Ja je proizvod proslosti, iluzija, ja ne postoji. Kada se povade svi ti cipovi i upozna „sebe” ostaje prazan prostor koji nam omogućava da vidimo sebe, a samim tim i druge bolje. Samim tim dolazi do promene koja je proizvod uvida i razumevnja. Mir i harmonija.
temudjin
27. август 2010. у 21.17
Smisao zivota

razmnozavanje
Nouri
28. август 2010. у 03.45
„Koja je razlika između onih koji su spoznali smisao zivota prije smrti i onih koji nisu? ”

heh, dobro pitanje, pa da ga ostavimo takvo kakvo jeste.
Awake
(slikar)
28. август 2010. у 05.01
opereta2010
(žena)
27. avgust 2010. u 14.49

****Awake,
Cemu sluzi to 'iskustvo sebe' i 'princip projekcije'? Tek toliko da objasnimo svoj licni smisao zivota? Ima li to neko sire i vece znacenje, van nas samih?
Kako prema tolikim razlicitostima u iskustvu imati isti princip projekcije?
Da li je ta 'projekcija sopstvene realnosti' zaista vrijedna zivljenja?
Da li bi iko nerođen, pozelio da se rodi, kad bi znao da će mu to biti smisao zivota?****
.
.
.

Iskustvo sebe ne služi već je Iskustvo sebe POSLEDICA korištenja Principa Projekcije.

Iskustvo Sebe je krajnja stanica od početka do kraja u Ciklusima koji se konstantno odvijaju...počevši od apsoluta pa nazad do apsoluta...što će reći: OD SEBE KA SEBI.

Princip Projekcije je jednostavan mehanizam, Univerzalni ZAKON po kojemu se svako Biće, bilo ono Svjetlosno ili materijualno projektuje 'izvan' apsolutnog Sebe, što znači izvan apsolutnog POSTOJANJA u Iskustvo tog istog JEDNOG Sebe (sada odvojenog) u projektovanim situacijama koje ga čine POSTOJEĆIM samo u relaciji sa drugim otisnutim Znanjima o Sebi 'izvan' apsolutnog sebe.

Ovaj aspekt POSTOJANJA je RELATIVAN IZBORU (Namjerama) te ima svoj početak i svoj kraj, dakle traje onoliko koliko je potrebno da se radnja koja je kreirana IZBOROM izvrši...
Relativni aspekt Postojanja se može nazvati: POSTAJANJE.

POSTAJANJE je Biću omogućeno Principom Projekcije.
Postajanje u sebi sadrži i NESTAJANJE...ali samo iz Relativnog POSTOJANJA.

.
.
.

PPRINCIP PROJEKCIJE

Da bismo mogli imalo razumjeti ovaj princip moramo da znamo ono što mu predhodi.

Prvo: ...apsolut (SVIJEST). ZNANJE o Sebi (Svijest o JEDNOM Sebi).
Drugo ...duša (Namjere).
Treće: ...Razum (dimenzija i njeni zakoni, tijelo i čula).
Sva tri gore navedena stanja su uistinu stanja JEDNOG.
Taj JEDAN JESTE BIĆE koje JESAM i zahvaljujući tom Biću možemo da se spojimo iz svakog jednog aspekta POSTOJANJA (iz Projekcije ili apsoluta) sa svakim drugim. Biće se postavlja IZNAD SVIH aspekata kao ‘LUPA’ kroz koju ‘vidi’ ZNANJA o sebi onako kako se postavi u odnosu na njih.

Ova tri poglavlja su sažeta osnova koja mora da se zna ukoliko želimo u potpunosti da razumijemo kako se ovaj Princip uistinu koristi.

.

Apsolut je svo ZNANJE o Sebi u JEDNOM, što znači svaki JEDAN (jedno ZNANJE o Sebi) u Sebi sadrži svako drugo ZNANJE o Sebi ODJEDNOM. Iz toga slijedi da je (takođe) svako jedno ZNANJE o Sebi uistinu JEDAN u tom aspektu POSTOJANJA te se zato taj aspekt postojanja i naziva apsolut. Dakle, bez obzira u kojem JEDNOM se postavite (kao Biće) da biste 'vidjeli' apsolut uvijek ćete ga sa te 'tačke' vidjeti JEDNAKO. ‘Vidjeti’ apsolut uistinu znači ZNATI. Kada ZNATE kako apsolut JESTE onda iz toga slijedi da je apsolut NE-promjenjiv, ostaje zauvijek isti. Apsolut nema formu, energiju (kretanje), besprostoran je i bezvremen.
Kako i zašto?

Apsolut je ZNANJE o Sebi u Sebi, SVIJEST, te je nematerijalne prirode. Ta nematerijalnost mu omogućava da svako ZNANJE o Sebi bude JEDNO (JEDAN) sa drugim ZNANJIMA o Sebi, jer između njih ne postoji otpor. I otpor postoji u apsolutu kao ZNANJE o Sebi, kao JEDAN u JEDNINI. Ovo nije spoj jednih u JEDAN već je to kompletno bezuslovno PREDAVANJE svakog JEDNOG svakom drugom JEDNOM u JEDNINI. Bezuslovno predavanje (davanje Sebe) je jedini i osnovni Princip na kojemu apsolut JESTE. Ovaj Princip mi nazivamo LJUBAV.
LJUBAV je dakle bezuslovno davanje Sebe.

Ukoliko bi samo JEDAN iz apsoluta odlučio da se NE-da svim drugima i sam apsolut više ne bi bio apsolut nego bi se dezintegrisao i čitavo POSTOJANJE bi NESTALO. Hvala ‘BOG-u’ (apsolutnoj SVIJESTI) to je nemoguće a nemoguće jer je SVIJEST koncentrisana u JEDAN te nema nikakve potrebe niti želje da se odvaja iz njega. Eto, dođosmo i do toga zašto postoje Iskustva u ‘odvojenosti’: Iskustva postoje da bi se ŽELJA za individualnim doživljajem svakog JEDNOG iz JEDNINE POSTOJANJA kao Sebe ispunila a da pri tome apsolut ostane sačuvan, VJEČNO POSTOJEĆI JEDAN. Stoga, apsolut omogućava svim iskustima da budu, ali ta iskustva se uistinu NIKADA ne odvajaju od njega nego se svaka Projekcija dešava u samom apsolutu.
Zato, svako naše iskustvo je uistinu Projekcijea Sebe ka Sebi.
Projekcija se ne dešava ni u prostoru niti u vremenu, veće su i vrijeme i prostor Projekcija apsoluta unutar Sebe. Tako je i kontrola nad Projekcijama apsolutna ali i neprimijetna.
‘BOG’ SVE VIDI... :)

Kroz Iskustva se oslobađa Želja (nagon) za odvojenošću od JEDNINE pri čemu se svakom JEDNOM daje pravo da doživi Sebe po vlastitom IZBORU, To se zove SLOBODAN IZBOR ili SLOBODNA VOLJA.
Slobodan IZBOR je slobodan samo utoliko ukoliko je Biće koje Bira, svjesno Sebe, onoga koji JESTE i onoga što POSTAJE...onoga u što se upušta...Iskustva Sebe.

Stoga, aposlut kao takav ima totalnu moć nad Projekcijom svakog POSTAJUĆEG JEDNOG pa i nad Projekcijom UNIVERZUMA. Projekcija Univerzuma, kao i bilo koja Projekcija se dešava unutar apsoluta. Ukoliko to ne bi slučaj Biće bi svojom slobodnom voljom moglo permanentno da se odvoji od apsoluta i da uzme pravo na ‘vječno postojanje’ izvan apsoluta i s tim da naruši njegovu VJEČNOST.

Zato je svako Iskustvo (SVAKO) uistinu samo Iluzija, igra u koju Svjesno ulazimo i iz koje izlazimo opet Svjesni, neoštećujući ni Sebe niti suštinu iz koje dolazimo. Biće koje JESMO pomijera svoju Pažnju (Svjesnost) sa jednog na drugi aspekt postojanja. Pri vraćanju Pažnje iz Iskustva Sebe na apsolut kao Sebe recimo, Biće se identifikuje sa apsolutnim Sobom i postaje Svjesno i svoje pozicije u odnosu na njega, postaje SVIJEST. Ukoliko se Biće poistovijeti sa apsolutom ono postaje osvijetljeno ZNANJIMA apsoluta te ukoliko se vrati u iskustvo Sebe, u Projekciju, ostaje PROSVIJETLJENO i uvijek se vraća na Principe koji su osnova postojanja, pokušavajući sada da ih primijeni u svom postajanju.

Da bi se ijedna Projekcija mogla desiti prvo mora da se pojavi Želja Bića za odvajanjem.

Ova želja se manifestuje kao skup namjera koje JEDAN iz JEDNINE bira i ‘nosi’ (vibrira) u iskustva Sebe. Ovaj skup namjera je naša duša.
Duša je skup koji se gradi oko JEDNOG (ZNANJA o Sebi, JA) sa kojim se Biće identifikuje i kao takav predsavlja upravljačku snagu kojom se čitav proces Projekcije pokreće.
Biće je ono koje ima jednu nepromjenjivu karakteristiku, karakteristiku identifikacije koja kaže:
„JA JESAM”.
Awake
(slikar)
28. август 2010. у 05.02
Da bi se Iskustvo moglo ostvariti nije dovoljno samo IZABRATI Namjere već za to treba imati i ‘alat’ koji će da načini ovo iskustvo UBJEDLJIVIM, uvjerljivim. Bez tog alata ne može da se ostvari nikakvo iskustvo.

Razum je ‘alat’-Projektor koji svakom JEDNOM omogućava da Sebe doživi onako kako je poželio-izbrao.

Razum predstavlja dimenziju. U njemu je projektovana i podloga na kojoj će da se odvijaju iskustva, kao prazno platno za slikanje. Ta podloga je praznina koju doživljavamo kao prostor u kojemu našim čulima manifestujemo Iluziju postajanja.
(Očima projektujemo viziju, učima je čujemo, dodirom je opipamo, mirisom...ukusom...)
Svaki doživljaj, svaka Projekcija, ima trajanje a trajanje je mjera prisustva Bića u određenom iskustvu, vrijeme. Dakle vrijeme je dio koncepcije razuma te se ne može izbjeći ukoliko se Biće identifikuje sa svojim iskustvima. Jedini način da se oslobodimo vremena kao i tijela i prostora jeste da se izvučemo iz Projekcije razuma. To se zove meditacija. Meditacija je povlačenje svog Bića na aspekt Sebe izvan razuma. Biće je to koje se pomijera i ne zahtijeva da se određeni aspekt postojanja (Projekcija) uništi, zaustavi, kako bi ono moglo da se premjesti na svoj drugi aspekt postojanja. Biće se pomijera bez energije, bez kretanja, bez otpora, dok se Projekcija odvija Kretanjem ‘JEDNOG PREMA DRUGIMA’ koje stvara energiju od koje su iskustva izgrađena. Jedini otpor koji stoji ispred Bića je njegova uspavanost i ubijeđenost u doživljaj. Biće može pomjeriti svoju pažnju sa jednog aspekta postojanja na drugi bez energije, zato mu je potrebno da se probudi iz sna u kojemu je identifikovano sa svojim iskustvom.

Energija je stvorena.
Energija nije POSTOJANJE.
Iskustvo je energija, nije postojanje.
Energija je stvorena samim pomijeranjem JEDNOG od Sebe ka Sebi, od apsoluta ka iskustvu Sebe. Odnos različitih odvojenih jednih gradi gravitaciju oko koje se jedni okupljaju u zajedničkom naporu da dožive iskustva bazirana na zajedničkom izboru...sa istim željama. Na primjer, Zemlja je iskustvo koje privlači druga iskustva ka Sebi. Sunce je iskustvo koje privlači druga iskustva ka Sebi...planete i sve oko njih i na njima.
Galaksija je iskustvo...Univerzum je cjelokupan skup iskustava Jednih u Jednom.
.

Razum predstavlja mehanizam koji dešifruje informacije koje dolaze iz duše i prevodi ih u čulna iskustva čovjeka. Različite dimenzije predstavljaju različite karakteristike koje se dodaju razumu ili se pak od njega oduzimaju.

Ako se koncentrišemo na naše, ljudsko iskustvo, naš razum je sačinjen od prostora i vremena kao preduslova dimenzije.
Njemu su dodati 5 čula kroz koje Biće koje JESMO može da doživi Sebe onako kako to doživljavamo. Materijalnost doživljaja je direktno proporcionalno vezana za Ubjeđenja koja se stvaraju tokom iskustava. Što je Biće više ‘odvojeno’ od apsolutnog POSTOJANJA, Istina o njegovom doživljaju Sebe je više ISKRIVLJENA. Iskrivljenje Istine je posledica LOGIČKOG ZAKLJUČIVANJA. Logika je matematička radnja našeg razuma koji sakuplja sve proživljene informacije i postavlja ih u matematičke formule iz kojih izvlači Sebi najubjedljivija rješenja kao najubjedljivije Istine o postojanju. Zato logika ne predstavlja način da dosegnemo do kosmičkih istina a kamo li do apsolutne ISTINE. Logika se oslanja na još jedan od uslova koje nasleđujemo izborom Iskustva sebe: MEMORIJU.

Memorija predstavlja ono što čini logičko zaključivanje mogućim. Ukoliko ne bi bilo memorije ne bismo mogli postavljati niti jedan zaključak...bili bismo prisutni samo u JEDNOM MOMENTU. Tada bi i život trajao mnogo, mnogo duže...ZAUVIJEK. :)
Memorija je, opet, neophodna da bi se iskustva doživjela na novou Svjesnosti o Sebi na kojem JESMO. Memorija je neophodna kako bismo mogli da se vratimo koordinatama onog nečega što je, kao što smo to i mi sami, odvojeno izvan JEDNINE-JEDNOG.
(Kada Biće izgubi sposobnost memorije ono se nađe u svijetu kojeg ne prepoznaje...Alzheimer’s disease. Stoga, Bića koja imaju ovu bolest gube svoje, ego, koji su izgradili (ali ne i svoje JA)... i moguće, a da je to nama nepoznato, žive Iskustvo Života upravo onako kako im SVIJEST nalaže...u JEDNOM SADA. Familije onih koji dožive ovu bolest se najčešće brinu o njihovoj izgubljenosti ali ne i oni...ako im se memorija vrati sa tim se vraća i strah od mogućih posledica...)

Ukoliko bismo se više predavali (kao Bića) SVIJESTI nego li razumu bili bismo uvijek na PRAVOM mjestu u pravo vrijeme.

Dakle, memorija predstavlja neminovnost u iskustvima kroz Razum.
U Svijesti ‘memorija’ predstavlja sliku (ZNANJE) JEDNOG koji sve ‘vidi’ i SVE JESTE.
Kad jedan JESTE SVE onda isto tako ZNA i ‘KO’ i ‘GDJE’, ‘KAKO’ i ‘ZAŠTO’ treba da se sretne da bi se iskustvo doživjelo na njegovom najvišem nivou...tada bi se uistinu moglo reći da bi duša bila totalno i bez iskrivljenja samo-realizovana.

Ovako, oslanjajući se na razum, računajući, fabrikujući moguće ishode na osnovu PROŠLOSTI, Biće zaluta u lavirint iz kojega ne vidi izlaz. Taj lavirint je KONTINIUM Projekcije iz kojeg Biće često traži izlaz SMRĆU tijela.

Smrt predstavlja zaustavljanje momentuma koji ne vodi ka samo-realizaciji duše ili pak smrt može takođe da predstavlja, i trebala bi, samo-realizaciju duše i povratak apsolutu.

Memorija je znači OKEAN iz kojega crpimo elemente iz kojih stvaramo REALNOST.
Razum će da projektuje realnost Biću bez obzira odakle ono stvaralo svoje Namjere.
Iskonske Namjere su namjere Duše iz apsoluta.
Iskrivljene Namjere Duše su Namjere bazirane na Ubjeđenjima.
Ukoliko je Biće svjesno Sebe i ovog procesa kroz koji se projektuje, Namjere duše se realizuju, projektuju, onako kako je namijenjeno dok, ukoliko Biće postane ne-svjesno ovog procesa i svog mjesta u njemu ono iskrivljuje istinu o Sebi i stvara ubjeđenja koja sada iskrivljuju i Namjere duše te se put koji vodi ka samo-realizaciji odvaja od cilja kojemu teži i stvara novi pravac koji nema veze sa onim što je iskonski poželjeno. U ovom procesu se u nekima stvara PATNJA. Kažem u nekima. Samo oni koji u Sebi imaju i malo Svjesnosti o Sebi apsolutu bit’ će razapeti na krst koji će da nose na svom putu samo-realizacije.
Taj krst predstavlja dva pravca koji se ukrštaju: jedan vodi ka istinskom Sebi a drugi vodi ka Ubjeđenjima o Sebi...Biće je negdje, bilo gdje na tom krstu razapeto i doživljava rascjep.
Onaj koji je Svjestan Sebe i svog mjesta kao i svega u Projekciji je smiren, zadovoljan momentom i određuje kako će se njegova iskustva odvijati i u kojem s pravcu.
On je, slikovito rečeno, sišao sa krsta.
.
Drugi pak, koji je u njegovoj totalnoj suprotnosti, dakle totalno materijalista bez truna Svjesnosti o POSTOJANJU Sebe kao Biće koje JESTE (JEDNINA), takođe neće osjećati razapetost, pošto je njegova duša totalno podređena jednom pravcu-matreijalnom.

Dakle, samo onaj koji u Projekciji sebe postane svjestan duhovnog a još uvijek teži ka materijalnom postaje istinski RAZAPET.
Awake
(slikar)
28. август 2010. у 05.03
Čula, imaju specifičnu ulogu da predstave realnost (da je projektuju) onako kako je naš POD-Svjesni razum kreira za nas. Čula čine sve ono u šta VJERUJEMO da POSTOJI kako takvo.

Stoga, osnova Principa Projekcije kroz razum jeste:

VJEROVATI=VIDJETI= BITI.

Dakle, ukoliko naše Biće povjeruje u ono što smo razumom (logikom) matematički zaključili...Biće će da dozvoli razumu (da mu naredi, stvori Ubjeđenje, novu Namjeru) šta da mu projektuje kroz čula kako bi njegova realnost odgovarala vibraciji njegovih ubjeđenja.
Stoga, realnost je kreirana u podsvjesnom razumu dok se ona čita kao manifestacija te kreacije našim ‘Svjesnim’ razumom-čitačem. ‘Svjesni razum’ je naziv onog dijela razuma koji je ‘Svjestan’ samo manifestacije koja se odvija u momentu njenog realizovanja. Na osnovu memorije koju drži u svojoj prošlosti taj dio razuma logički stvara zaključke o tome utičući s tim na podsvjesni razum koji će opet po tom izboru-akciji koju svjesni razum čini kreirati nova Iskustva, novu realnost za Biće koje JESMO.

Ukoliko se Biće identifikuje sa razumom (svjesnim ili podsvjesnim) njemu je nemoguće da vidi išta drugo do onoga što mu je servirano. Zato istinu, SVA LJUDSKA Bića misle da su SVJESNA Bića, mada su uistinu TOTALNO NE-Svjesni sudbine koju sami Sebi stvaraju.
.
.
.
Ukratko:

Proces Projekcije je mehanizam kroz koji Biće pokreće JEDNO ZNANJE o Sebi (JA) sa Namjerama koje stvara kao odvojeni JEDAN, imajući JEDNINU iz koje bira, na totalnom raspolaganju, i otiskusje se, pokreće se kao Duša kroz Razum u željena iskustva Sebe.

Svako Biće se dakle, projektuje u svoja iskustva individualno i svoju realnost samo po Sebi i za Sebe stvara. Uz to, na nivou kolektivnog, NE-Svjesnog Razuma, bića se ‘susreću’, pozajmljujući svoja iskustva JEDNI DRUGIMA sve dotle dok ne dođu do samo realizacije svojih iskonskih Namjera. Odatle i osjećanje da živimo kolektivnu realnost...koja nikada uistinu NIJE, već je to samo iskrivljena istina koju Biće, zatvarajući se u Razum-tijelo entitet (ego) doživljava, opet kao svoju individualnu realnost. I tako, mada pozajmljujemo jedni druge da bismo se doživjeli kao Bića u grupi, mi nikada uistinu NISMO GRUPA...uvijek smo individualna iskustva Sebe...zato i kao takvi i umiremo.
U nama i sa nama, gašenjem Projekcije, umire i naš svijet.
.
.
.
I Ja sam jednom bio ‘ne-rođen’...
:)

Awake.
Nouri
28. август 2010. у 09.19
„Dakle, samo onaj koji u Projekciji sebe postane svjestan duhovnog a još uvijek teži ka materijalnom postaje istinski RAZAPET.”

takođe:

Samo onaj koji u Projekciji sebe postane svjestan duhovnog a još uvijek USLOVLJEN materijalnim, postaje istinski RAZAPET.

jer, istinski je istinski...


Nouri
28. август 2010. у 09.24
Hoću da kažem, ko god (istinski) postane svestan duhovnog, ne može da tezi za materijalnim.
Nouri
28. август 2010. у 09.29
Jer duh je duh i ne može da tezi svojoj suprotnosti. Može da tezi samo apsolutnoj slobodi.
Nouri
28. август 2010. у 09.36
A apsolutna sloboda je i kreativnost. A kreativnost je neopisivo iskustvo. I sad se opet vrtimo u krug...
Nouri
28. август 2010. у 09.48
Kreativnost zahteva materiju u kojoj će da radi.
Nouri
28. август 2010. у 09.49
Zatvoren krug. Krug iz koga nema izlaza.
Nouri
28. август 2010. у 09.50
...
Awake
(slikar)
28. август 2010. у 10.32
Nouri
28. avgust 2010. u 09.24

****Hoću da kažem, ko god (istinski) postane svestan duhovnog, ne može da tezi za materijalnim.****
.
.
.

Tako je, samo što mnoga Bića prvo postanu svjesna da duhovni svijet uopšte postoji da bi evntualno (svako u svoje vrijeme) postali istinski svjesni tog dijela Sebe.

U drugim riječima, nije za očekivati da se svako Biće probudi na isti način (velikim praskom)...većini trebaju i reinkarnacije da budu dozirani istinama da bi se na kraju istinski okrenuli prema Sebi koji JESU.

Međutim, kao što rekoh (a i ti si napomenuo) Projekcija je naš IZBOR te stoga i materijalni dio ovog dioživljaja predstavlja naš IZBOR, IZBOR našeg Duha...ali iskrivljenjem iskonskih Namjera iskrivljava se i realnost te Biće zaboravlja odakle potiče i kreira Namjere svojim Ubjeđenjima...o tome Ja.

:)

Awake.

Awake
(slikar)
28. август 2010. у 10.41
Nouri
28. avgust 2010. u 09.24

****Hoću da kažem, ko god (istinski) postane svestan duhovnog, ne može da tezi za materijalnim.****
.
.
.

Ko go istinski postane prosvijetljen Sviješću ne može da teži za POSJEDOVANJEM materijalnog (ili ne može više da se identifikuje sa materijalnim) mada se od materijalnog (kao Svog IZBORA Iskustva) ne odriče.

(Kada se riječi i rečenice izvuku izvan konteksta one mogu da se protumače sasvim drugačije od onoga što uistinu opisuju.)

:)

Awake.
Nouri
28. август 2010. у 11.26
Šta je dakle smisao zivota? Možda ipak ono sto kaže „Hegel”, biti obujmljen, zapremljen, ispunjen, ili makar pozitivno prozet...
Wakan
28. август 2010. у 18.31
Upoznati sebe i na taj način ukloniti zbunjenost i konfuziju iz naše glave. Upoznavsi sebe kod coveka dolazi do promene, ne zbog straha ili nagrade već zbog jasnog uvida. Vidi stvari onakve kakve jesu i samim tim i njihovu pravu vrednost. Upoznavsi sebe oslobadja se konfuzije i zbunjenosti koju razni autoriteti, svojim teorijama, samo pogorsavaju i odvlace coveka sve dalje od njega samog. Sledeći tudje teorije i ideje o svemu i svačemu, covek zavrsi kao poslusni sledbenik koji nikada nije upoznao sebe. Slediti tudju ideju, znaci, udaljavati se sve vise od sebe. Zbog toga je svet pun verskih, politickih i drugih fanatika.
Povratak_otpisanih
(KK)
28. август 2010. у 22.59
Ja mislim da pitanje u postavci teme se nije odnosilo na smisao svog sopstvenog zivota, nego na zivot generalno, na sve ono sto nastanjuje planetu a konzumira i razmnozava se, pa tako i covek kao deo tog zivog sistema i kao njegova kruna dosadasnjeg evolutivnog razvoja.

Da bi uopste poceli da razmišljamo o ovom pitanju i pokusali da odgovorimo na njega, ja mislim da pre svega treba da upoznamo naše okruzenje, to jest zivot u svoj svojoj razlicitosti, manifestacijama i zakonitostima koji ga održavaju. Ako se držimo racionalnog tumacenja(dakle bez ikakvih religijskih bajki i misticizma) posteno moramo reći da u mehanizmu koji u prirodi funkcionise kao zivot nema ugradjeno ništa sto automatski postupa pravedno po logici stvari, već je puka biologija u pitanju i prirodna selekcija koja gura proces razmnozavanja napred i napred bez ikakve „brige” za posledice i ogromna stradanja i patnju kroz koju milioni živih organizama oseca svakodnevno(mislim na fizicku bol bilo zivotinje koja se u svakom trenutku dok ovo kucam negde prozdire, raspada ili umire u najvecim mukama, ili pak na covecanstvo koje je takođe svakodnevno izlozeno ogromnim patnjama koje su ili od samog coveka izazvane ili od prirode i raznih opakih bolesti i gladi). Ja mogu samu sebe da upoznam i u ovom miru i blagostanju u kojem sam dospela eto sticajem okolnosti, uzivam i mazim ovaj zivot koji imam, ali to neće promeniti cinjenicu da je ogroman ogroman broj nekih drugih ljudi teško propatio, pati i sada i patice i ubuduce. Da li po logorima, pred streljackim vodovima, po raznim stravicnim klaonicama ljudske istorije, da li od uzasnih i neizlecivih bolesti koje smrt donose polako i bolno, da li od uzasnih nesreca, tragedija i prirodnih katastrofa, nebitno... najobičnijim posmatranjem sveta oko sebe, zivota, mora se zakljuciti da je ovakav zivot NEISPRAVAN, pokvaren bolje da kažem, i surov.

A šta mu je dakle smisao? Pa ništa, samo konzumacija i razmnozavanje i tako do tamo nekog kraja, da li ove planete zemlje, ili do kraja samog covecanstva, ali kraj neki će svakako biti jednom. Svako od nas ponaosob ide sigurno ka svom kraju, a i ceo svet jednog dana. I sad wow! a koji ono bese bio smisao?

Obaveza na ovom nasem putovanju mora biti, a to je pomagati drugima i sprečavati patnju koliko je god to moguće. Ne znamo ni zašto putujemo ni gde, ali valjda znamo da nas sve isto boli.
Awake
(slikar)
29. август 2010. у 04.41
Povratak_otpisanih
(KK)
28. avgust 2010. u 22.59

****A šta mu je dakle smisao? Pa ništa, samo konzumacija i razmnozavanje i tako do tamo nekog kraja, da li ove planete zemlje, ili do kraja samog čovecanstva, ali kraj neki će svakako biti jednom. Svako od nas ponaosob ide sigurno ka svom kraju, a i ceo svet jednog dana. I sad wow! a koji ono bese bio smisao?

Obaveza na ovom nasem putovanju mora biti, a to je pomagati drugima i sprečavati patnju koliko je god to moguće. Ne znamo ni zašto putujemo ni gde, ali valjda znamo da nas sve isto boli.****
.
.
.

KK,

tvoje razumijevanje postojanja i postajanja je veoma cinična priča o razmnožavanju, jedenju jednih drugih, i KRAJU kao prestanku POSTOJANJA, kao cilju...

Tvoje razumijevanje dolazi iz pogleda na SVIJET 'jedne svjetlosne tačke’, zapravo iz tačke koja je već projektovana na filmskom platnu...

.

...Zamisli da 'Život' koji doživljavamo je na filmskom platnu...na njemu se projektuje projekcija, film, tvoje lice. Tvoje lice je, u tom filmu, čitav Svijet koji se dešava Tebi i oko tebe. Da bi ta projekcija filma mogla da 'ŽIVI' ona mora da bude ispunjena zracima svjetlosti koja u Sebi i 'na' Sebi nosi informacije koje su neophodne da bi se Kreacija Života (kakvog znaš) mogla manifestovati u slici.

Život je dakle, u tvojoj slici (filmu), raznovrsnost svjetlosnih tačaka koje (svaka ponaosob) zna šta je njena uloga i projektujući se na filmsko platno (a) zajedno sa ostatkom projekcije (ostalim zracima) stvara kolaž koji u svakom svom obimu ima nekakav smisao.

Pošto smo rekli da je film na filmskom platnu uistinu slika Tebe, tvog lica, svaki jedan zrak predstavlja samo jednu tačku koja gradi cjelinu koja se doživljava kao lice, kao tvoj Svijet.

Ukoliko se postaviš u tu jednu tačku, bilo koju, sve što ćeš moći da doživiš i spoznaš o Sebi jeste ono sa čim se srećeš...ono što iskušavaš kao ta tačka. Tvoj 'svijet' (tvoje lice) će ti izgledati ovako ili onako, jer znaš da si i ti dio koji gradi cjelokupnu sliku, ali će ti ISTINA o stvarnom izgledu tvog lica biti uskraćena. Uskraćena ti je jer tvoja pozicija iz koje Sebe zamišljaš je tačka na filmskom platnu. Sve što vidiš i osjetiš je iz te tačke...tvoj horizont je tvoj domen razumijevanja. Ono što ćeš shvatiti je kako i drugi (druge tačke oko tebe) pate u Ne-ZNANJU o Sebi i vidjet' ćeš njihovo rađanje i umiranje...vidjet' ćeš njihovu borbu da se održe u toj slici...ali borba niti nikakvi napori neće i ne mogu im pomoći da postanu VJEČNI...

Pitat' ćeš se: pa šta je smisao ovog života?...da živiš, patiš i da umreš???
I tvoje pitanje će biti opravdano (tebi) jer si tačka koja nije Kreator života već zadnja stanica, nešto što se našlo u poziciji iz koje ne može da čini NIŠTA do da živi ili mre.

A...ZAŠTO SE TI OSJEĆAŠ KAO TAČKA?

Zato jer se Biće koje JESI poistovijetilo sa Projekcijom zraka svjetlosti na filmskom platnu, eto, ZATO.

Dakle, tačka si koja je POSLEDICA Projekcije informacije na zraku svjetlosti, čija zadnja stanica predstavlja odsjaj na podlozi na kojoj si projektovana.

Gledaš li Sebe zalijepljenu 'gravitacijom' podloge (okruženja) i nema ti nade da sagledaš cjelokupnu sliku LICA čiji si dio.

STANI!

Zaustavi svaku misao, izbriši memoriju svog postajanja kao ‘tačka’ i u jednom momentu OKRENI SE PREMA IZVORU SVJETLOSTI na kojoj si i dospjela u ovaj momenat.
Dopusti svjetlosti da te povede, putem unatrag, odakle te je i donijela...

Shvatit' ćeš u momentu da 'TI' NISI Ti za koju si mislila da JESI već si Ti ona koja omogućava da Svjetlosni zrak dopre do platna na kojemu POSTAJEŠ i da TI uistinu upravljaš i Svjetlosnim ztrakom.

Kada se vratiš u poziciju Projektora, na vratima si svog razuma koji za tebe dešifruje ZNANJA o Sebi i Namjere tvoje duše i pretvara ih u informacije koje se sada pretvaraju u svjetlosni-energetski snop koji vibrira ispred tvojih očiju(takođe zamišljenih) i stvara sliku TVOG LICA za Tebe. Stvara ti sliku tvog Svijeta, od kojeg si se totalno razvela, živeći život izolovane TAČKE u beskrajnom prostranstvu Projekcije koju sama Sebi projektuješ.

Jedino kada postaviš Sebe u poziciju onoga koji BIRA ‘šta da projektuje’ i tvoj projektor će da stvara slike koje imaju pun značaj Tebi koji JESI. Taj značaj ćeš da spoznaš postavljajući se izvan Projekcije, u dušu (u svoje Namjere) kroz koju si dospjela i do projektora a onda i u Projekciju SEBE. A pratiš li dušu shvatit’ ćeš i odakle ona dolazi.

Da li će i tada 'Život' biti PATNJA?

Da li ćeš se i tada pitati 'Šta je smisao života, življenja'?

NE.

Tada ćeš znati SMISAO jer ćeš jasno vidjeti da taj SMISAO ti KREIRAŠ prije nego li postaneš svjetlosni zrak koji će da se odbije o površinu filmskog platna kao TAČKA...

Awake.
kockasti
29. август 2010. у 13.05
KK, opisala si nesvesno zivljenje koje je otislo u debele devijacije i patologiju. Iako je generalno covecanstvo na tom nivou svesti i zivljenja, ja ipak ne bih to nazvao normalnim.

Svi smo svesni postojanja intuicije, emocija, snova itd. u nama, i iako se sve te stvari nikako ne mogu povezati sa našim telom i organima, danasnji covek generalno i dalje svoje telo poistovecuje sa samim sobom. Tu pocinje strah. Strah od povreda, od gladi, bolesti, neimastine i svih drugih neudobnosti, i taj strah je izvor vecine zla u svetu, po meni. Taj strah je coveka uvukao i u materijalizam, a za takvog coveka je princip isplativosti primaran u donosenju odluka i pravljenja planova u zivotu. Princip isplativosti zatim od coveka pravi sebičnu i bezobzirnu jedinku...

Ideja da smo mi naše telo je rodilo strah za to telo, strah je zatim stvorio sva moguća zla, a prikazuje ih kao nužne stvari da bi zastitili sebe (telo), tj. opravdava zlo...

A telo smo isto koliko i pantalone na nama.
kockasti
29. август 2010. у 13.06
P.S. KK = kako kenjate? :)
kockasti
29. август 2010. у 13.16
E da. Obaveza na ovom naše putovanje nema. Bas ni jedna, po meni. Koristiti reč „obaveza” mi zvuci kao trgovanje - da li sa bogom, savesti ili necim trećim...

Princip isplativosti treba zameniti principom ispunjenja i eto nas za cas iz pakla u raju. Dakle, „šta me vise ispunjava?” je pitanje koje bi trebalo postavljati sebi prilikom odluka i planova i smisao zivota postaje jasan kao dan.
opereta2010
(zena)
29. август 2010. у 14.37
Awake, pazljivo iscitavam sve sto napises, ali opet imam dilemu da
'iskustvo sebe' i 'spoznaja' mogu biti 'smisao zivota'.

Prije bih rekla da je 'iskustvo sebe' posljedica (a ne uzrok) zivljenja, ili možda, samo potreba za pronalazenjem kakvog takvog objašnjenja.

Po meni, smisao zivota bi trebalo biti nešto univerzalno i ne bi trebalo da zavisi ni od 'iskustva sebe' ni od 'spoznaje' ni od 'principa projekcije', ni od meditacije... zato što je mnogo veci broj onih koji nikada nisu ni čuli za ove pojmove, a žive i zivjece.
Da ne govorim o onima koji su zivjeli prije postanka i religija, filozofija, psihologija...

Zar ne bi trebao postojati neki zajednicki, univerzalni smisao?

Kockasti; „Svi smo svesni postojanja intuicije, emocija, snova itd. u nama, i iako se sve te stvari nikako ne mogu povezati sa našim telom i organima, danasnji covek generalno i dalje svoje telo poistovecuje sa samim sobom. Tu pocinje strah. Strah od povreda, od gladi, bolesti, neimastine i svih drugih neudobnosti, i taj strah je izvor vecine zla u svetu, po meni. Taj strah je coveka uvukao i u materijalizam, a za takvog coveka je princip isplativosti primaran u donosenju odluka i pravljenja planova u zivotu. Princip isplativosti zatim od coveka pravi sebičnu i bezobzirnu jedinku...

Ideja da smo mi naše telo je rodilo strah za to telo, strah je zatim stvorio sva moguća zla, a prikazuje ih kao nužne stvari da bi zastitili sebe (telo), tj. opravdava zlo...

A telo smo isto koliko i pantalone na nama”

Nisam sigurna da li sam ovo najbolje razumjela u vezi tijela, ali znam da se za njegovu odbranu svi grcevito borimo, i oni koji su 'spoznali' i oni koji nisu, čak i oni koji pate, boluju, gladuju... svima je stalo da ga održe u zivotu. Zašto?

Dovlaa
29. август 2010. у 15.30
Pitanje je smisao zivota a raspravljate o nečemu drugom.Ili se može reci i da je pogresno pitanje.
Smisao zivota nam je već određen samim nasem postojanjem.Isti smisao zivota je svim živim bicima,kako ljudima tako i recimo zivotinjama.
Smisao je u postojanju,dakle u zivotu i razmnozavanju.To nam je prirodno određeno radjanem i bitisanjem.
A ovo o cemu vi pricate;to je koji je pravi način da živimo,kako da budemo srećni,kako najlepse i najprijatnije da provedemo već taj smisao.
Svako od nas je posebna licnost,sam za sebe,ali i deo vrste.Svako sluzi sebi ali i vrsti.Uz to da je jače i vaznije sluziti vrsti.
I otuda vecita borba,ako damo vise koristi nasoj vrsti,osecamo da gubimo lično,i obrnuto.
Prost covek živi i misli da on živi za sebe,da sve postoji zarad njega i njegove sreće.Ako ukapira da nije tako,da on ipak sluzi vise vrsti,tada se oseca izigranim.
A na kraju našeg puta,dolazi potvrda toga da smo živeli za vrstu,da smo živeci za sebe živeli za vrstu.
Awake
(slikar)
29. август 2010. у 20.44
Dovlaa
29. avgust 2010. u 15.30

****A na kraju našeg puta,dolazi potvrda toga da smo živeli za vrstu,da smo živeci za sebe živeli za vrstu.
.
.
.

Dovlaa,

'vrsta' je izbor iskustva Sebe.

'Vrsta' predstavlja izbor kolektivnog iskustva kroz koje se Jedan, uvijek Jedan, može doživjeti po svojim iskonskim namjerama.

ŽIVOT nije u tijelu te stoga tijelo ne predstavlja bitisanje niti kraj bitisanja.

Život je u apsolutu dok ovo što mi doživljavamo kao projekciju Sebe predstavlja njegovo iskustvo...dakle ovo što živimo je 'životno iskustvo' a ne život.

Tijelo je dakle projekcija života.

Ni jedno Biće ne živi za 'vrstu' već je vrsta igralište, odredište, plan, medium u kojemu i kroz koji Jedan može razmjenjivati srodne namjere.

Kao takva, vrsta opstaje a zahvaljujući želji u svakom Jednom da održi taj medijum kroz koji može da izrazi Sebe.

To isto ponavljamo i 'ovdje' u dimenziji (projekciji) miješajući se sa ljudima koji se bave sličnim poslovima (njihove namjere za iskustvima su dakle srodne) te oni koji žele da slikaju slike moraju da imaju i medijum (vrstu) kroz koji se izražavaju...

Zato, kao što ne postoji slikarstvo da bi Sebe održalo u bitisanju (samo po Sebi već za slikara da se izrazi kao takav) tako ne postoji ni 'vrsta' sama po sebi da bi joj Bića koristila za samo održanje već 'vrsta' postoji zato što Biće još uvijek ima namjeru da izrazi Sebe kroz nju.

BITISANJE=BIĆE.
Bitisanje je apsolutno a smisao ‘bitisanja u tijelu’, projekcija, je uvijek iskustvo SEBE.

Awake.

Awake
(slikar)
29. август 2010. у 22.29
opereta2010
(žena)
29. avgust 2010. u 14.37

****Awake, pazljivo iscitavam sve sto napises, ali opet imam dilemu da
'iskustvo sebe' i 'spoznaja' mogu biti 'smisao zivota'.****
.
.
.

Zamisli da si FILM.

Kada kažemo 'film' šta nam prvo pada na pamet?

Slike, zvuk...radnja koja se dešava...PRIČA koja se doživljava kroz njih.

Šta je u stvari 'film'?

Da li je to slika koja se kreće (u iluziji), priča ili...?

Pretpostavimo da 'film' jeste SVE to gore navedeno...

A da li je?

Bez filmske trake, bez CD-a i bez projektora ne postoji 'film' kakvog smo gore naveli.

Da, projekcija ne postoji bez projektora.

Ali čemu projektor ako nema šta da projektuje?

Ono što projektor dešifruje i pretvara u ISKUSTVO 'filma' je uistinu ZNANJE o Sebi (urezano na CD).

Dakle, istinski 'film' (priča) je već POSTOJEĆI, a postaje iskustvo Sebe samo onda kada Biće koje upravlja Željom za iskustvom Filma odluči da pokrene projekciju.

Znači, postojanje priče je nezavisno od iskustva te priče.

Iskustvo te priče (filma), u drugu ruku, apsolulno zavisi od postojanja Znanja o Sebi. Jedino svjesnošću o tom postojanju Biće može da pronađe put do realizacije Iskustva određenog Znanja.

Stoga, Znanje (CD) nije iskustvo kojemu Biće istinski teži (mada je i CD u ovom slučaju takođe iskustvo samo po Sebi)...ono čemu Znanje teži je iskustvo 'filma'-doživljaja Sebe.

Dakle, za badava je imati PRIČU o Sebi na CD-u ako je ne pokreneš u Iskustvo Sebe koje možeš da doživiš jedino Projekcijom.
Projekcija je stoga, mehanizam realizacije ŽELJE za Iskustvom Sebe.

Iskustvo je SMISAO 'življenja' kroz projekciju Sebe.

POSTOJANJE, apsolut, JESTE.
To mu je i smisao...da postoji.

Awake.

Awake
(slikar)
30. август 2010. у 05.02
opereta2010
(žena)
29. avgust 2010. u 14.37

****A telo smo isto koliko i pantalone na nama„

...Pitanje je upućeno kockastom, te se nadam da se neće naljutiti na moj izbor da dam i svoj odgovor na njega... :)

.
.
.

Na višem nivou svjesnosti o Sebi Biću je jasnija slika svoje pozicije u odnosu na njegovo tijelo.

Zašto kažem 'u odnosu na njegovo tijelo'...?

Zato što Biće i tijelo NISU ISTO.

Biće=bitisanje (POSTOJANJE), vječnost, dok je tijelo 'bitisanje', (POSTAJANJE), doživljaj Znanja o Sebi kroz projekciju, iskustvo (izraz) Sebe.
.

Kada kockasti kaže:
”A telo smo isto koliko i pantalone na nama„

to preciznije (u malo drugačijoj verziji istog) zvuči ovako:

”A tijelo smo Biću kao pantalone tijelu„...

To znači da Biće 'oblači' tijelo kako bi moglo da se doživi u njemu i kroz njega.

Tako, kada se pantalone pocijepaju, ma koliko ih voljeli nositi, one više nemaju svrhu za koju su namijenjene te ih s tugom ili radošću zamijenimo novim ili pak drugim...Pri tome, ništa se nije izmijenilo u suštini našeg 'bitisanja' ali dakako čitavo iskustvo postaje različito.

Tako isto, kada Biće proživi životni vijek tijela, ma koliko mu ono bilo drago, ono više ne može da mu donese ono za što je uistinu namijenjeno (kosti su krhke, mišići oslabljeni, ćelije izumrle itd...) te se s tugom ili radošću (u zavisnosti od svoje svjesnosti o postojanju) odvaja od njega i bira novo tijelo, kroz koje i u kojemu može das doživi svoje još ne-realizovane iskonske Namjere donešene dušom u projekciju.

.
.
.

****Nisam sigurna da li sam ovo najbolje razumjela u vezi tijela, ali znam da se za njegovu odbranu svi grcevito borimo, i oni koji su 'spoznali' i oni koji nisu, čak i oni koji pate, boluju, gladuju... svima je stalo da ga održe u zivotu. Zašto?****
.
.
.

Ako nisam bio dovoljno jasan, dodat' ću:

Oni koji su spoznali Istinu o Sebi-postojanju ne bore se za svoje tijelo ali im služi onoliko koliko im je potrebno a to čine IZBOROM onoga što čine sa njim i kroz njega...takođe, prihvataju i kraj jednog svog iskustva (jedne projekcije) kao posledicu svog svjesnog IZBORA kojeg čine na nivou JEDNOG u apsolutu i IZBORA (da l’ svjesnog il’ Ne-svjesnog) kojeg čine dok postaju, u svakom jednom SADA. Ova Bića, iako vole živjeti u tijelu i kroz tijelo nisu u strahu od eliminacije Života jer znaju da se Život ne završava prestankom trajanja projekcije tijela.

Oni drugi pak, se najčešće bore za tijelo i njegov opstanak, jer kao i sve drugo oko čega i zbog čega se bore, oni to čine iz NE-ZNANJA o Sebi, iz NE-svjesnosti koja vlada nad njima. Ne-ZNANJE ih gura u STRAH a strah u BORBU za samoodržanje.
Borba za samoodržanjem i jeste posledica tog Ne-ZNANJA o Sebi.

Ukoliko bi Biće bilo svjesno Principa Projekcije ZNALO bi tada da je njegova uloga i opstanak direktno povezan (zavisan) od njegovog IZBORA. Dakle, kada govorimo o samoodržanju, postoje dvije različite pozicije odakle ga gledamo:
Jedna je i SVJESNOG a druga iz NE-Svjesnog stanja našeg 'bitisanja'.

Stanje svjesnosti određuje i poziciju, određuje i razumijevanje.

Princip Projekcije je uvijek ISTI...ali mjesto odakle stvaramo Namjere može biti (kao što inicijalno uvijek i jeste) apsolut iz kojeg se formira duša ili pak, namjere možemo stvarati i iz i sa nivoa Projekcije. Duša, kao skup iskonskih namjera predstavlja naš svjesni, istinski skup namjera za samorealizacijom u iskustvima dok izbor sa nivoa projekcije može da bude svjestan ili pak Ne-svjestan.

Ukoliko je izbor namjera svjestan, znak je da i sa nivoa projekcije (razumom) biramo namjere koje su srodne namjerama naše duše, mada nisu duša...tada tijelo vibrira istom frekvencijom kao i duša te se, kao posledica tih vibracija, kreiraju iskustva koja su u skaldu sa njom (dušom) i stoga, Biće doživljava radost i lakoću življenja...

Ukoliko Biće u projekciji nije svjesno Sebe, onakvog kakvo jeste, ono će takođe da stvara namjere sa nivoa projekcije, ali ovaj put, stvara ih u skladu sa UBJEĐENJIMA koja su već stvorena njegovim razumom. Tada, sve je moguće, dobro ili loše, jer u odnosu na razumijevanje onoga u što je ubijeđeno ono može da načini takve Namjere koje će kao njihovu posledicu u njegovu realnost donijeti doživljaje koji mogu da budu čak i kobni po njegov opstanak.

Stvaranje Namjera sa nivoa projekcije se dešava (svakodnevno) kao rezultat Slobodne volje koju kao Bića zadržavamo i u projekcijama Sebe.

*Slobodna volja je slobodna jedino kada se Biće totalno OSVIJESTI iz sna kojeg sniva...kada mu je svaki pokret koji čini u projekciji kristalno jasan, kada vidi njegov uzrok prije nego li se posledica manifestuje.

Inače, ako je Biće Ne-svjesno toga, njegova Sloboda ostaje samo na nivou Ne-svjesnog biranja što uistinu i ne predstavlja SLOBODU, te se ta moć izbora, koju još uvijek ima (ne znajući šta bira dok bira) onda s pravom može nazvati samo: VOLJA. Volja je dakle ono čime čak i Ne-svjesna Bića upravljaju ne znajući kakav mehanizam drže u svojim rukama. Zato nam se i dešava da svoju PATNJU vidimo kao nešto nametnuto nam spolja a ne kao posledicu svog IZBORA, načinjenog svojom 'slobodnom' VOLJOM.

I dobro i zlo su IZBOR, naš izbor.

Stoga, pazi šta biraš kada biraš.

Dakle, kakve su ti misli takav ti je Život, jer svaka misao je energija koja, ukoliko zavibrira na nivou osjećanja, postaje naredba (stvorena Namjera) koju naš POD-svjesni razum prihvata i automatski od nje stvara matematički proračunatu MOGUĆNOST koja će se (ali i ne mora) manifestovati u realnost kada za to bude najpogodniji momenat.

Awake.

”
putevi
30. август 2010. у 12.12
Ja teško mogu da se pomirim sa time da covek sam bira -sva- svoja iskustva. Ne tvrdim da to nije tačno jer sam ubeđena da niko od nas ne treba sa sigurnoscu da iznosi svoja mišljenja kao „istine” već da ja lično ne mogu to da „progutam” setivsi se stvari koje sam tokom zivota videla.

Recimo, znala sam muskarca koji je skoro svake noći iz otpora prema sebi i drugima, razmazivao gnoj i/ili mesavinu gnoja, krvi i fecesa iz analnog otvora po gelenderu kuce u kojoj je živeo. Taj gnoj mu je stalno curio zato što je - dokle god doseze - gurao ruku u dupe, kopao po njemu i to se stalno ranjavalo, palilo i inficiralo). Neoprane ruke je koristio i kao svoj adut jer su svi znali da će njima i udariti pa su mu se najcesce sklanjali sa puta i udovoljavali mu.

Primer svakako nije za „dobro jutro” ali sam ga namerno izabrala zato što spada u one zbog kojih mi je skoro nemoguće da shvatim da bi neko za sebe izabrao takvo iskustvo. Da napomenem da meni ideja odredjene vrste samokaznjavanja nije daleka, naprotiv, ja mislim da su iskupljenja jedini način da covek sa sobom dostigne pravi mir i u tom smislu verujem da mi sebi možemo da kreiramo (za to)povoljnu „realnost” u odredjenom periodu (za ovaj zivot sam sigurna, za dalje ne znam), ali šta treba da se dogodi da bi neko sebi kreirao realnost kakvu sam dala u primeru?

temudjin
30. август 2010. у 22.35
Awake, svu ti tu svoju filozofiju strpaj u goozicu ako nema niko ili ništa iza tebe da adekvatno ostane.

Prica je upravo o klinu a ti konstantno u tarabu jer valjda se klin je da zabija u tarabu:):):):)

Nije poenta 'obogatiti sebe' i tako obogacen ko drvo sam pasti u sumi da niko ni ne cuje da si pao.
Bogatstvo se meri uticajem i to sopstveno obogacenje ako nije preneto ili uneto u ostatak vrste kojoj pripadas NE SLUZI NICEMU.

To ti je isto kao kada bi recimo ajkule plivale 70km/h ali ona jedna pliva 90km/h. Ako ta jedna nema potomstvo da taj svoj dar ili gen nazovi prenese dalje, onda će ajkule cekati još jedan „slučaj” i evolucija je zaustavljena i ostace na 70km/h.
Ništa se nije desilo.

Pricas i davis a nigde PRVO nisi definisao zivot.
„Zivot je sve i samo ONO sto ima mogućnost razmnozavanja”
Ono što se ne razmnozava NIJE ZIVOT.

Pa ti napravi 1000 Data iz Star Treka, koji korespondiraju u svim aspektima zivota kao i covek i čak u mnogim i bolje,..ali to nije zivo jer ne može da se razmnozi. To je onda samo TVAR.
To je MRTVA PRIRODA

Funkcija Zivota je RAZMNOZAVANJE pa onda OPSTANAK,..ali opstanak u tom smislu da svaka buduca generacija koja se razmnozava bude bolja, jača i prilagodljiva okolini

ako to nije slučaj,..tom 'zivotu' ma kako bilo SELF AWARE„ PRETI IZUMIRANJE”
temudjin
30. август 2010. у 22.47
PS
I PRIMER O FILMU, PROJEKTORU, CD ILI TRACI kao postojecem mediju self-awernosti(kad seremo na engleskom ajmo do kraja) ti je totalno infantilno.

Zaboravio si da je taj film VEC ODGLUMLJEN, da taj CD ili traka nije niotkuda nego zapis tj informacija svetlosti koji se JESTE desio i koji je samo zabelezen.

Pa po tebi onda bi nas zivot i nasa svest bila samo neki re-run nekakvog prijasnjeg „odglumljenog” stanja, zapisana na nekom mediju u nama.

To bi znacilo da min zaista nemamo nikakav izbor i nasa pamet je već limitirana kretnjom ili mišlju ili postupcima nekakvih ranijih 'glumaca„

Primer ti je totalno i dibidus blesav”
Awake
(slikar)
30. август 2010. у 23.10
analitico
(karikaturista)
27. avgust 2010. u 00.40

****
pazite sad dobro.
SMISAO -kao termin i znacenje istog- ne može se prihvatiti za nešto u presentu a još manje (nikako) u proslosti. ISKUSTVO (sebe) je već u nekom proslom vremenu, dok je nasa glad već programirana i za sutra i za svaki buduci dan u kome covek živi.****
.
.
.

karikaturista,

Ti si već u svom razumu stvorio ubjeđenje da, kada neko kaže riječ 'iskustvo', da je to već doživljeno, proživljeno...samo memorija?

Niko nije ni govorio o Prošlosti niti o onome što se sada u ovom sadašnjem trenutku nama događa...govorili smo o Iskustvu Sebe, koje je motiv Projekcije.

I to što ti navodiš kao budućnost, ne postoji kao takvo već je to takođe Iskustvo kojeg ti ne prepoznaješ. To nije nikakva odredica vremena to je iluzija, doživljaj, iskustvo vremena, onoga koje još NIJE.

Stoga, uistinu, niko nije govorio o postavljanju iskustava u nikakvu sadašnjost niti prošlost već iskustvo predstavlja smisao življenja zato, upravo zato što suština Sebe (ŽIVOT), predstavlja NE-kretanje, dakle svi i sve u JEDNOM, te stoga svako (prividno) odvajanje Jednog iz apsolutnog JEDNOG predstavlja iskustvo Sebe kao odvojenog Jednog od JEDNINE.

Tvoja teorija o Budućem kao SMISLU je nepostojana kao i sama BUDUĆNOST.

Budućnost NE POSTOJI, kao uostalom niti vrijeme.

POSTOJE doživljaji koje će se desiti u narednom SADA.

Budućnost je iluzija razuma koji teži da spozna šta ga čeka u nerednom SADA...što je nemoguće.

Šta je moguće, jeste pretpostavka šta bi moglo da se desi.
Pri tome to što bi moglo da se desi i ne mora...tako i kada najveći proroci svijeta VIDE budućnost, oni vide učvršćena ubjeđena u POD-svjesnom razumu pojedinca ili pak kolektiva koja su pripremljena za manifestaciju ali i ne moraju ikada da se dese.

Ukoliko se ubjeđenja ne prepoznaju i ne promijene prije njihove manifestacije u realnost ona će postati ono što su namijenjena da budu...ISKUSTVA.
Realnost, bilo koja realnost koju iko ili išta doživljava u 'tijelu', JESTE ISKUSTVO.

Vrativši se na tvoju tvrdnju o budućem kao smislu...i to što će se ikada desiti u bilo kojem SADA će da postane ISKUSTVO i ništa više.

.
.
.

****Ponekad sam mislio na evoluciju coveka i tu zastanem zato što ima smisla i opet -svakako- samo za buducnost. ?****
.
.
.

Budućnost ne postoji do u razumu čovjeka koji ne može da sagleda Istinu o Sebi i svom postojanju. Budućnost je balon iluzije koji potiskuje istinsko SADA (ono što je Namjereno da se doživi), te čovjek u tom SADA živi Iluziju STVARNOSTI za koju čeka da mu se desi 'SUTRA'...to ti je, kao što naš narod kaže: „malo sutra”...pa i to je nekakvo iskustvo, to čekanje u iluziji...dakle, možeš ga (vrijeme) doživjeti jedino ako se projektuješ kroz ovako projektovan razum 'čovjeka'.

Awake.

Awake
(slikar)
30. август 2010. у 23.18
temudjin
30. avgust 2010. u 22.47

****PS
I PRIMER O FILMU, PROJEKTORU, CD ILI TRACI kao postojecem mediju self-awernosti(kad seremo na engleskom ajmo do kraja) ti je totalno infantilno.
.****
.
.
.

Na ravno da mi je primjer 'glup' za svakoga koji ga čita BUKVALNO.

Svakako da suština i CD nisu isto ali to je samo nekakvo 'slikovito' objašnjenje...

a ti vidi gdje si u odnosu na to...

.
.
.

****Zaboravio si da je taj film VEC ODGLUMLJEN, da taj CD ili traka nije niotkuda nego zapis tj informacija svetlosti koji se JESTE desio i koji je samo zabelezen.****

.
.
.

Ništa ja nisam zaboravio... :) (moram te razočarati) jer rekoh već, to je samo slikoviti primjer koji ne predstavlja apsolut niti stvarnost ...samo poređenje.

Awake.
Awake
(slikar)
30. август 2010. у 23.37
temudjin
30. avgust 2010. u 22.35

****Awake, svu ti tu svoju filozofiju strpaj u goozicu ako nema niko ili ništa iza tebe da adekvatno ostane.****
.
.
.

Iza Tebe (prestankom tvoje Projekcije Sebe) uvijek ostaje ono što je adekvatno...
:), Tvoja Iskustva su ne-zamjenjiva, te ona ostaju uspavana u kolektivnom Razumu u obliku Ubjeđenja (memorija) koja će poslužiti onima (Bićima) koji slijede ili ostaju da ih probude, i kroz njih dožive Sebe upravo onako kako im tvoje Iskustvo može pomoći kada ga ponovo zavibriraju u domenu svoje realnosti...Takva, kakva JESU, tvoja iskustva će biti NAJ-ADEKVATNIJA onima koji ih trebaju, oni, onakvi kakvi JESU ili kakvi BUDU.

SVE TO...NIJE DO TEBE.

.
.
.

****Prica je upravo o klinu a ti konstantno u tarabu jer valjda se klin je da zabija u tarabu:):):):)****
.
.
.
LUPAŠ!
.
.
.

****Nije poenta 'obogatiti sebe' i tako obogacen ko drvo sam pasti u sumi da niko ni ne cuje da si pao.
Bogatstvo se meri uticajem i to sopstveno obogacenje ako nije preneto ili uneto u ostatak vrste kojoj pripadas NE SLUZI NICEMU.****
.
.
.

Izvini, ali neko od nas je promašio temu :)...

Ovdje se pričalo o smislu Življenja a ne o 'obogaćivanju sebe'...

Iskustva nisu nikakva 'obogaćivanja sebe' već su iskustva doživljaji Sebe, onakvog kakav JESI. Ti doživljaji mogu da budu i iskrivljene istine o Sebi...opet su iskustva...i tada doživljavaš 'Sebe', doduše Sebe koji je ne-svjestan svog IZBORA koji čini niti procesa kroz koji POSTAJE.

Awake.
Awake
(slikar)
31. август 2010. у 00.13
temudjin
30. avgust 2010. u 22.35

****Pricas i davis a nigde PRVO nisi definisao zivot.****
.
.
.

ŽIVOT JE POSTOJANJE.

.
.
.

****„Zivot je sve i samo ONO sto ima mogućnost razmnozavanja”
Ono što se ne razmnozava NIJE ZIVOT.****
.
.
.

Ti opisuješ Životno Iskustvo a ne Život.
Život za razliku o životnih iskustava nema potrebu da se razmožava da bi bio...jer već JESTE.

Da bi se Iskustva 'vrste' kako kažete...mogla produžiti, potrebno je razmnožavanje jer takav je princip kroz koji se doživljavamo. Nije samo do roditelja da produže vrstu već i do potomaka koji dolaze u ta iskustva da to čine. Bez njihovog IZBORA roditelji NE MOGU da produže vrstu ma koliko to htjeli.

Ukoliko njihova kombibnacija ili određeni faktori u njima nisu povoljni za doživljaj u koji Biće (dijete) ulazi ono ga neće izabrati...jer već ZNA sa tog nivoa svjesnosti da mu ta situacija ne obećava realizaciju Namjera za Iskustvom Sebe.

I roditelji i potomci su uistinu u istom apsolutu (u SADA) JEDAN (JEDNINA) iz kojeg Svjesno biraju Iskustva te u njih i ulaze Svejsno, po uzajamnom dogovoru, držeći se Principa BEZUSLOVNOG DAVANJA...međutim, na tom putu samorealizacije postaju Ne-svjesni.

Bezuslovno Davanje je osnova bilo koje Projekcije jer svaki Jedan se svojevoljno i bezuslovno daje na raspolaganje svakom drugom Jednom koji ikada poželi da iskusi Sebe kroz taj odnos.
Stoga, 'vrsta' je uzajmni dogovor o Iskustvima kroz čiju realizaciju svaki Jedan može da doživi Sebe.

Uvijek je Jedan taj koji doživljava Sebe a može da se doživi jedino u relaciji sa drugim Jednima koje opet on sam Sebi projektuje kao takve. Kolektivna realnost uistinu i ne postoji, postoji samo 'vrsta' doživljaja Sebe (kolektiv) koju dijelimo (razmjenjujemo, pozajmljujemo) sa drugima. Realnost je uvijek individualna.
.
.
.
****Pa ti napravi 1000 Data iz Star Treka, koji korespondiraju u svim aspektima zivota kao i covek i čak u mnogim i bolje,..ali to nije zivo jer ne može da se razmnozi. To je onda samo TVAR.
To je MRTVA PRIRODA.****
.
.
.
O čemu Ti???
:)
*SVE ŠTO JE ŽIVO POSTAJE ŽIVO JER MU ŽIVOT DAJE APSOLUT.

KADA TO ŠTO JE ŽIVO UĐE U DOMEN PROJEKCIJE ONO I SAMO IMA MOĆ DA KREIRA ‘ŽIVOT’, TJ. ISKUSTVA SEBE (Životna iskustva JEDNOG).
SVA ‘DATA’ POSTAJE ‘OŽIVLJENA’ VIBRACIJOM OVE ISKRE (DUŠE) KOJA IH (UBJEĐENJA SAČUVANA U MEMORIJI KOLEKTIVNOG RAZUMA) ZAVIBRIRA I PROBUDI DRŽEĆI IH BUDNE NA SVOJOJ FREKVENCIJI TE KAO TAKVA I ONA (DATA) POSTAJE ‘ŽIVA’ I ‘ŽIVI’ SVE DOTLE DOK JE HRANJENA VIBRACIJOM DUŠE.

KADA DUŠA NAPUSTI TAJ SKLOP...UBJEĐENJA (ISKUSTVA SEBE) PRESTAJU DA VIBRIRAJU JER NEMAJU ‘ŽIVOT’ KOJI IH POKREĆE TE SE POTISKUJU U DUBOKI SAN KOLETIVNOG-NE-SVJESNOG...IZ KOJEGA ĆE PO POTREBI NEKOG NOVOG BIĆA DA SE UZDIGNU IZ ‘PRAHA’ I PONOVO POSTANU...

Awake.

Dovlaa
31. август 2010. у 00.14
Da li neko u opste cita ove maratonske Ljubine postove?
Awake
(slikar)
31. август 2010. у 00.16
Ti Dovlaa, Ti čitaš!

:) :) :)

Ljubo, šta ti misliš na to???

Awake.
toplap
(Neumorni)
31. август 2010. у 02.15
Jedna stara poslovica kaže:

- ako se nisi ozenio - nisi ništa...
- ako nemas decu - nisi ništa...
- ako nisi sagradio vlastit dom - nisi ništa...

Po ko zna koji put zakljucujem:

Smisao zivota je znati postavljati pitanja i pronalaziti odgovore...

Zar vas to ne uverava da je to tačno dok pišemo na ovoj temi ili mnogobrojne ranije topike?
temudjin
31. август 2010. у 07.14
Dovlaa
31. avgust 2010. u 00.14
Da li neko u opste cita ove maratonske Ljubine postove?
========================

Evo ja prestao.
Mislim covek je genije da cisti sarlatanizam zamota u oblandu usecerenog demagoshkog romanticizma,...koji zapravo ništa ni ne govori, ali u njegovim ocima kao lepo „cuci” kad se napise

..malo malo,..pa kad nema šta da kaže izbaci reč „apsolut”

:):):):):)

al hajde, nek se dete „zabalja” dzidzama
Awake
(slikar)
31. август 2010. у 07.49
Ljubo, jesi li ti siguran da Dovlaa nije temudjin???

;)

Awake.
Awake
(slikar)
31. август 2010. у 07.53
Ljubo:

„Apsolutno!”

Awake.
Dovlaa
31. август 2010. у 08.58
edna stara poslovica kaže:

- ako se nisi ozenio - nisi ništa...
- ako nemas decu - nisi ništa...
- ako nisi sagradio vlastit dom - nisi ništa.

Sve tri ove umotvorine su glupost i nisu vredne komentara.

Ljubu(Awake) slabo čitam,uglavnom preskacem.Godinama prdi uvek iste stvari.Sad je i nick promenio da bi bio interesantniji.Ali znaš kaže se valjda za vuka da dlaku menja...
I Ljubo mi je neki filozof a ne sme ni da potpise svoje pravo ime.Pravi filozof ne laže.
Još i ovaj seljak moderator,mora da je Ljubin simpatizer a možda je i Ljubo lično moderator.Takav poslic bi odgovarao Ljubi.
Pametan covek cuti ako nema šta da kaže vredno.No kod nas Srba nekako su najrecitiji oni koji izvaljuju budalastine.Pa u prilog tome evo onog aforizma od Duska Radovica sto sam obecao

ONI KOJI MNOGO ZNAJU - MALO GOVORE.
I OBRNUTO - Najviše GOVORE ONI KOJI
Ništa NE ZNAJU.
TO IMA VEZE.
SAMO MišljENJE MOžE COVEKA SprečITI
DA GOVORI.
opereta2010
(zena)
31. август 2010. у 09.39
Dusko Radovic je dobar i drag, ali je vrijeme već pregazilo neka njegova razmišljanja.
Njegove velike misli su bile vise lokalnog karaktera.

Awake, da li je za 'iskustvo sebe' i spoznaju, potrebna određena starosna dob, određeni dogadjaji i dozivljaji koji nas 'tjeraju' da tragamo za tim?
Kako se u prakticnom zivotu ponasa covjek poput tebe, da li je moguće ostati miran 'u spoznaji' nakon svih ličnih nesreca i tragedija sa kojima se suocavamo kroz zivot?

Kako?

gajtan
31. август 2010. у 09.44
u cudnom pravcu se krecemo sa pronalascima genetskog inzenjeringa i uopste kontrolom DNK ...pocinjem da mislim da je nasa svrha da ovladamo zivotom na jedan kontrolisan način...da smo u mogućnosti da uticemo na trajanje istog samim tim sto možemo da 'gajimo' organe koji nam se kvare i čak da izrastemo iste.

...pokusavam da kažem da je zivot ,poput glavne nagrade tamo negde da ga neko 'provali' i osvoji..problem je nas sadasnji rok trajanja.

prekratko trajemo da sagledamo velicanstvene stvari koje se desavaju u kosmosu npr.
prekratko trajemo da sagledamo čak veca odstupanja i ovde na planeti zemlji.zato i mislim da je odgovor u stem cell tehnologiji, produzenju trajanja samog zivota i pronalaska potpuno novog seta pitanja i odgovora na temu: zivot.

a posle smrti?.. pa ništa.
Dovlaa
31. август 2010. у 11.37
Gajtan
tvoje razmišljanje je potpuno antifilozofsko.Čak i ozbiljna nauka neće sebi dati takav luksuz da tako plitko materijalisticki misli.
Takav tvoj stav odaje laika kako u filozofiji tako i u nauci.
A sve dolazi od tvoje naivne misli da je naucna metoda pouzdana,nešto što se ne da osporiti,nešto cime se može doći do krajnjih istina.
Da znaš metode nauke i filozofije,znao bi i da nisu iste metode dolaska do saznanja,i da je nauka u startu iskljucena svojom metodom da može doći do onih krajnjih istina.
Reci da samo trebamo poziveti koju godinicu vise,pa da bi nam se onda sve dalo kasti,je naivno razmišljanje klinaca koji čitaju naucnofantasticne stripove.
Nauka se koristi indukcijom kod dolaska do saznanja,do „istine” a to je isto sto i benzinom pozar gasiti.
Najvece istine se otkrivaju ne naučnim egzaktnim metodama već istine dolaze iz uma.
Možda neki ludi lekar može saciniti Frankenstajna,stvarati mu organe,možda i tebi kad obolis može vestacki stvoriti novu jetru,novo srce i creva ali mozak i njegove delatnosti ne može,a koliko znamo creva i jetra i ako vazni ipak ne donose oni misli i ne vode oni coveka već mozak.
Awake
(slikar)
31. август 2010. у 11.44
opereta2010
(žena)
31. avgust 2010. u 09.39

****Awake, da li je za 'iskustvo sebe' i spoznaju, potrebna određena starosna dob, određeni dogadjaji i dozivljaji koji nas 'tjeraju' da tragamo za tim?****
.
.
.
NE, starosna dob nije mjerilo svjesnosti.

Danas se rađaju djeca (Bića) koja u sebi nose čvrstu volju da ne zaborave Istine...te prvom prilikom to i pokazuju. Dakle, više je riječ o poziciji tvog Bića u odnosu na istinu nego li starosna dob tijelesnog iskustva.

A u zrelim osobama...tvoj primjer ti može reći, sam po sebi, da ti tvoja pitanja već ukazuju na poziciju u odnosu na istinu. :)

Svako ko ima potrebu da upija Znanja i da Duhom svojim, bez skepticizma i cinizma, traži i pita o istinama, da l' sebe da l' druge, već je na putu ka istini...okrenut je prema njoj. A svako ko je okrenut prema istini VIDJET' će je u momentu kada za to budu sazreli uslovi.

Te uslove niko do Biće samo Sebi ne može da stvori.
.
.
.

Spoznaje su često nevidljive, neprimijetne, ali nam se učini kao da smo razumjeli nešto i prije nego li se desilo te nam bude i smiješno kako je moguće u takvom vremenskom prekidu da se vidi čitav doživlaj koji slijedi...eh, to su samo mala otkarvljenja razuma, Biće se polagano oslobađa stege ubjeđenja i što je više takvih momenata, što se manje oslanjamo na logiku sve je više mogućnosti koje nam se otvaraju u našoj realnosti jer nam Svijest onda unosi nepredvidive doživljaje koji se pokazuju kao najbolja moguća opcija.

Što je razum Bića više otvoren prema Svijesti više istine ulazi u njega i Biće ima više potrebe da se vraća ka tom mjestu gdje zna da će da mu se desi slično, te u dogledno vrijeme dođe i momenat kada je situacija sazrela za BUĐENJE jer tada Biće neće propustiti tu neopisivu spoznaju misleći, u ubjeđenju, da je to nekakva magija ili ko zna šta, već će u momentu da poveže i shvati sve ono što je godinama dopuštalo da mu u doziranim količinama ulazi u njegov razum.

.
.
.

****Kako se u prakticnom zivotu ponasa covjek poput tebe, da li je moguće ostati miran 'u spoznaji' nakon svih ličnih nesreca i tragedija sa kojima se suocavamo kroz zivot?

Kako?****
.
.
.

Evo ti moj primjer u ovom momentu.

Atelje u kojemu slikam je mjesto koje iznajmljujem, a pošto sam ga iznajmljivao od kompanije koja je iznajmljivala čitavu zgradu od agencije, ja sam im bio kao 'podstanar'...i tako zadnjih 5 godina. Međutim,. prije dvije sedmice su me obavijestili da oni izlaze iz ove zgrade pošto im se biznis u zadnje dvije godine uvećao i ovaj prostor im ne odgovara za buduće planove. Prvog septembra izlaze...to je sutra. Sve njihove stvaru već su odvezene u drugu zgradu a ja nisam ni prst pomakao. Sve moje slike, i mnogo drugih stvari koje 'prate' atelje su nedirnute. Sutra ću možda i ja morati da izađem...ne znam. Pričao sam sa agentom da preuzmem 'lease' samo ovog dijela zgrade u kojemu sam ja ali oni izgleda hoće da izdaju prostor u jednom komadu...dakle, ne znam da li ću ostati ili ići napolje (u neki drugi prostor)...

.

...A šta ja radim??? :)

Sjedim i pišem.

Da li se nerviram?

NE.
Zašto?

A zašto BIH?

ZNAM da...ako mi sutra kažu da izađem, izaći ću (u neko novo mjesto) i sve će biti kako je već bilo Namjereno u mom POD-svjesnom Razumu...jer Ja sam tako IZABRAO.

Ako pak ostanem, nastavit' ću da radim, da slikam, kao što sam i do sada radio i sve će biti onako kako je već Namjereno u mom POD-svjesnom razumu, jer sam tako IZABRAO.

Da li će to biti dobro za mene?

Da.

Šta će 'to' biti dobro za mene?

I jedno i drugo.

Kako.

Tako, jer već je određeneo (isplanirano) kako će da se desi...ja samo treba da načinim Svjestan IZBOR onoga što je najbolje za mene.

Kako ću znati šta je najbolji IZBOR za mene?

Znat' ću ako se prepustim Biću koje JESAM i dopustim mu da za mene (a za SEBE) načini taj IZBOR.

a IZABRAT' će upravo onako kako je najbolje za mene...u to nemam sumnje.

Kakav mi je plan, znači?

*JEDNOSTAVAN:

Sve svoje svjesne i ne-svjesne odluke predao sam svom Biću (Tebi 'Bože' koji JESAM) koje si povezano sa Sobom UNIVERZUMOM i Sobom apsolutom u JEDNOM i imam potpuno povjerenje u to što ćeš da mi doneseš u moju realnost. Znam, da sve što mi budeš DAO bit' će moj IZBOR na najvišem nivou moje Svjesnosti o Sebi. Svu odgovornost za to preuzimam.
HVALA TI!

.

Eto, tako i pišem (ne misleći) dok pišem, da l' knjige, da l' na forumu...inače sve bi bilo samo puka logika kojom pokušavamo da se nadmećemo u Znanjima.

Kako pišem...tako i živim.

:)

Sutra ostavljam da spava a ja ću da spoznam šta mi je činiti u SADA.

SADA...kako vidiš...sve je kako je NAMJERENO DA BUDE.

Awake.

Wakan
31. август 2010. у 18.08
Kod ljudi dolazi do zbunjenosti zbog njihove podele na „sebe” i „svet generalno”. Na taj način vide sebe odvojeno od sveta generalno i gledaju ga kroz „sebe” sto je ego ili ja a sve jo to samo naziv za proslost kojom smo uslovljeni i koja se preko sada prenosi u buducnost. Zatvarajuci se u sebe covek postaje egocentrican bezosecajan i neosetljiv za druga bica a samim tim i za svet generalno, pa mu je i ponasanje sirovo. Gledajuci samo sebe covek je okrenut svom egu, spoljasnosti i stvaranju sve lepse slike o svom „ja” dok je unutra prazan i supalj. Covek duhovno nezreo i sa jakim egoizmom jednostavno ne može da oseti „svet generalno” zbog toga sto je sav okrenut „sebi” i sto je neko više bogat, uspesan i sto je slika o njemu samom bolja, to je i njegov ego veci a duhovnost sve manja. Oduzmite takvim ljudima sve to cime se ponose i šta ostaje? Takvim ljudima je zivot zasnovan na spoljasnosti i ulepsavanju i pumpanju njihovog ega. Takvi ljudi su nesposobni da vide svet generalno, jer to znaci biti osetljiv, senzitivan na svet oko sebe, biti deo tog sveta i jedno sa tim svetom. Jedino tako može doći do neke promene u međuljudskim odnosima, jer zagledani u sebe i jureci za egocentricne zelje konstantno stvaramo sukobe iz prostog razloga sto nismo svesni svojih dela. Kada dodje do upoznavanja sebe dolazi i do izdizanja svesnosti na jedan visi nivo a tako i do vece senzitivnost i osecajnosti. Tako postajemo svesni da je strah koji oseca covek, kada ga neko juri sekirom, ist onaj strah koji oseca i ker kada ga neko juri ili bol koji oseti covek kada ga sutnu u rebra je ista bol koju oseti i pas kada ga sutnu. Upoznavajuci sebe mi upoznajemo svet generalno. Mi nismo van sveta već deo sveta pa su i nasa osecanja univerzalna sa drugim bicima. Tako spontano poatajemo oprezniji u našim postupcima, gledajuci da svojim ponasanjem ne ugrozavamo mir i harmoniju drugih bica. Covekov ego je njegov najveci problem, jer je njegova pozadina nezadovoljstvo, pohlepa, zelja, zavist, strah, mrznja koje ga pokrecu i daju mu energiju da čini razna dela zbog kojih se kasnije, duboko u sebi kaje.
gajtan
31. август 2010. у 22.16
pa da ali nije li malo arogantno verovati da je smisao zivota skriven u 'svesti'?..

nije li svest by-product neke cudne bio-hemijske kombinacije cija nam svrha još nije jasna ...i zašto bi samim tim neminivno svest ili neka još 'visa' svest bila time svrha zivota?

može li zivot imati neku drugu svrhu osim našeg sazrenja?..prenos materijala možda?...

ili jednostavno zaraza planeta...oboljenje koje se periodicno pojavljuje u univerzumu i vrlo se teško dobija ali i leci.
numerouno
(rudar)
31. август 2010. у 23.29
Awake,

na vrlo sličan način dozivljavam „mehaniku” zivota. Na Psihologiji me neka riba nazvala „reinkarnacijom Awake-a” :)) A evo tek sad sam procitao tvoje postove.

U globalu shvatam to što govoris, ali mi neke niti bjeze. Dijelom zato što sam navikao na drugaciju terminologiju. A dijelom zato što mi je slika svega toga još uvijek prilično mutnjikava (ne mislim na tvoja objašnjenja, nego na moja iskustva).

Zadnjih nekoliko godina mi se percepcija postepeno mijenjala, ispočetka polako, pa onda u sve većim skokovima. Mada moja perepcija nikad nije ni bila, ruku na srce, u strogoj kolotecini, nego sam uvijek bio malo „na svoju ruku”, sto bi se reklo. I znaš kako je kad to krene, pocnu se desavati „cudne” stvari (koje zapravo uopste nisu cudne), od sinhroniciteta pa do raznoraznih otkrovenja. Negdje se nekakva klapna otskrinula, nazirem tu i tamo stvari, ali... Kao kroz zamagljen prozor. Vidim samo da bljesti s druge strane ;)

Pa eto, ne bi bilo zgoreg da prodivanimo ponekad.
toplap
(Neumorni)
01. септембар 2010. у 05.54
Slikaru,

... hvala za tvoje vidjenje-procene...

Možda je tačno, ali...

... to ali uvek visi nad svačijem izboru...

Za sve ostalo ima vremena... i pored toga sto je svačije vreme bioloski određeno...

Neumorni!
opereta2010
(zena)
03. септембар 2010. у 05.48
Awake, da li bih mogla da se nađems tobom u BG za desetak dana?
Awake
(slikar)
03. септембар 2010. у 10.15
opereta,

rado bih to učinio ali ja sam u Melbournu, u Australiji...

Awake.
opereta2010
(zena)
03. септембар 2010. у 10.20
OK!
Awake
(slikar)
03. септембар 2010. у 10.46
Svrati u Melbourne...na kafu...

:)

Awake.
hej
04. септембар 2010. у 16.09
hehehe :)
pseud
17. септембар 2010. у 08.40
Ajd dobro upoznati se, ima smisla, samo je veci izazov prihvatiti se. Valjda onaj ko jeste i živi u skladu sa sobom zna šta je smisao tog zivljenja.
refka
(Brcko)
29. септембар 2010. у 20.20
Iskreno se nadam da svi znate šta je smisao zivota. Da niste uzalud toliko knjiga prpcitali, a ostali tamo, gde ste bili pre citanja.
newdawn
12. новембар 2010. у 08.23
Pa naravno da nismo :)

U međuvremenu smo sanjali divne snove :)
YYYY
17. новембар 2010. у 01.59
Не постоји смисао живота!

Јер живот није вечан, према томе нема никаквога смисла.
Једино где се живот приближио неком смислу јесте размножавање. Тако се обезбеђује вечност живљења, али на жалост та вечност је комбинована а не континуирана.

Дакле: ЖИВОТ НЕМА НИКАКВОГА СМИСЛА.
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Chakra Necklaces and Bracelets?
.