Хахахаха
баш се слатко насмејах позитивној промени да и годишњи одмор може бити тема на филозофији!

Ипак, пошто имам фобију од минуса, не бих о томе.

Zvanicno vreme za godisnji odmor sam dobio-imao placeno, ali nazalost to nije bio ODMOR nego umor koga još uvek osecam dok opet zvanicno radim odmarajuci se pomalo. :)

ma ne može balkanski seljak bez bolovanja pa da se umori koseci seno, a posle se odmara radeci dnevno po 8 casova u „Prvoj Petoletki.”
:)))))))))

Ovakvi prizori dobro dodju i pre i posle odmora.

http://www.youtube.com/watch?v=QENPsuOFtTU&feature=related

Хахахахах (опет! И није подсмех!)

Шта би Ивана и Стеаду рекли за ове црвене чизме?!

When you gonna stop breaking my heart
I don't wanna be another one
Paying for the things I never done
Don't let go
Don't let go
... to my love

Prvo na šta pomislim kada dodjem negde i, uopste, uvek kada neki lep i važan trenutak mogu do kraja da osetim bas dok mi se desava je da se zahvalim nečemu sto sam dovoljno zdrava da mi telo nije pod maglom koja bi me onemogućila da se radujem. To mi sluzi kao podsecanje da je svaki postignut cilj i svaka destinacija na koju sam stigla, bilo fizicka ili duhovna toliko zavisna od te baze da može da se izbrise jednim potezom kao mrvice sa stola a do te mere izvan moje kontrole da izazove prosto podsmeh i u meni samoj. Ti trenuci kada se spojim sa prirodom oko sebe i kada primecujem samo njenu (i svoju) jednostavnost su oni utisci koje ponesem sa letovanja.

vrn2007
24. avgust 2010. u 15.05
Хахахахах (опет! И није подсмех!)

Vrn,nama je veoma stalo do toga da li nam se podsmevas ili si ozbiljna.

Verujem da svi slično osecamo povratak sa odmora.Zadovoljni smo promenom,time sto smo se odmarali,zaboravili na obaveze,promenili sredinu,nismo vidjali omrznutog shefa i sl.
A ipak i malo razocarano što se opet vracamo ustaljenom ritmu,onom ritmu kao roboti;na posao,sa posla i u krug.

Mislim da vecina nas zna za slučaj Fridriha Nicea;u Torinu kad je ugledao na ulici kako kocijas tuce umornog konja koji nije mogao povuci kola uz neko brdo.Oronulom i bolesnom Niceu je bila dovoljna jedna tako mala neprijatnost,da to vidi,pa je zagrlio konja i bukvalno poludeo i od tada i sledećih 11 godina živeo u tom ludilu do smrti.
Ja danas na ulici sam video veću nevolju.I ako mi je neprijatno bilo nisam poludeo(bar ne još).
U centru grada na sto metara od svih klinika i bolnica,majka je nosila malo dete,spotakla se na ulici,pala sa detetom.
Njoj ništa a dete glavom udarilo od asfalt.
Dete pocelo odmah da vristi,celo poplavilo odmah,cvoruga pocela da raste.Ali valjda smo na deciji plac navikli,pa kad je pocela i majka da place onda sam to teze podneo.
Dete glasno place a majka tiho,samo joj suze idu.
Ja i tuzan i besan postupkom majke.Kažem joj da dete nosi odmah lekaru jer klinika je na 100m.Dok ona uzima telefon i kaže da će svog oca da zove prvo.Zašto muza da ne nazove prvo?
I ja pretpostavljam da verovatno muza i nema,razvedeni valjda.U svakom slučaju u losem odnosu.
I tako je gledajuci imam utisak da ona nije plakala samo što se dete povredilo.Mislim da joj je tad u svest dosla sva njena beda,sva nesreca dozivljena skoro i ranije.I da je povreda bebe samo povod da sve to kulminira.
Bas i kod Nicea sto je slučaj sa konjem bio samo kap koja je prelila casu.

Cilj ovog topika je upravo bilo to: - odmarao si se ili radio, nije ni važno, šta te je u tim trenucima najviše zanimalo?...
=============

Malo sam se „istrcao” sa mojom hvalopevkom o umoru. Sve to da bi malo ubacio vedrine zbog našeg bivšeg seljaka koji se odmarao u firmi a da bi se odmarao u firmi.

Bato, u 99% slučajeva radim ono sto volim pa tako i ne osecam umor, naprotiv; i posle „umora” sam cio k`o veverica.

A pitas šta me zanimalo?.. pa najviše to da mi SVE bude lepo! :)

Ono sto sam ja primjetila oko sebe na odmoru, dole je nešto sto bih nazvala nezainteresovanost za sadasnji trenutak. Ljudi i mobilni. Nekoliko situacije. Majke i otac na plazi sa dva slatka djecaka, koji skacu, traže kamencice, istrazuju. Otac i majka potpuno razdvojeni jedno od drugog, nezainteresovani za djeciju igru, nezainteresovani jedno za drugo. Majka mobilnim slika sebe u nekim pozama?! Pomislim, sigurno za FB.
Dalje malo dolazi djevojka lijepa kao foto-model sa četiri decka, druga.Ona snima sa svakim od njih sliku u vodi. On iza, ona napred umoci dugu plavu kosu u vodu i napravi sa njom poluluk, tako da voda pravi isti taj poluluk, ovaj sa aparatom treba da uhvati upravo taj moment. To traje, jer slike moraju biti savrsene za FB, svi kasnije to gledaju, brisu, raspravljaju. Kontam kako je lijepa i svi je sad bare; ovi decki ko od brda odvaljeni. Ali ne. Ostatak dana leze na peskirima sa svojim mobilnima i više ne primjecuje jedni druge, tipkaju, sms-uju nekom u tom savrsenom danu.
Vrhunac je ipak bio pop koji istrcava sa vecernje molitve iz crkve i javlja se na mobilni.

Svi kao da vode neki eksterni zivot, kao da se zemlja okrece negdje drugdje.

Bila sam na moru.

Na plazi sam zapazila da ONA prvo njega namaze kremom za suncanje, zatim ON nju. Nikada obrnuto.

Hoću da kažem da njega boli njegova bol. Ili u protivnom slučaju.

Neumorni TopLap (BookNote), je na tripoviva, pazi ovu polurecenicu:„, spavao u tri puta u hotelu tri puta jeftinije i tri puta bolje opremljen apartman...” a za Ravelov „Borelo” neću ni da trosim reci
.
.
.
.
.
.
.
: Mislio si na „Bolero”?