Дискусије : Философија

Коментар
Bijes
variolavera
(social psychologist)
06. август 2010. у 04.55
ja kad vidim kakvih sve ima razvoda i zavoda..koliko se ljudi mrze poslije rastave pa se onda zamrze djeca i roditelji pa onda uskoce novi partneri da pripomognu mrznji...sva onemaocam.

Dodje mi lijepo da onog svog utepam zucne li vise i jednu neprikladnu mojim usima i mome raspoloženju pa da se lijepo rastavimo bez svadje, ko najmiliji...metak ti, kuca i djeca mi:)))

Ali to nije tema! Tema je „anger” ili bijes kao najmodernija bolest danasnjice. Sve je vise mrznje i netrpeljivosti, grubosti i nepovjerenja iako se na svakom cosku neko dere „samo ljubav nas može spasiti”. E sad od koga i kada, to nam niko bas ne kazuje u detalje.

Jedni pripisuju umor toj modernoj bolesti, drugi obijest i dosadu, treci manjak paznje od najblizih, ma ko će vise znati nismo svi Frojdovi jel?!

Izbo djeco, ženu, pripadnici bande isprebijali momka, prebijen zbog akcenta, ne volim te sto nosis majicu na tufne, ne volim, ne volim...
koliko je bijesa u vama, sretni li ste ako znate? Ili ne znate pa mislite da je to nešto drugo? Odakle sav taj bijes?
Dovlaa
06. август 2010. у 07.55
Ova tema se vise tiče psihologije i sociologije,ali delimicno se može i filozofski tumaciti.
Ljudi prave greške sto svuda traže neko logicno objašnjenje,neki smisoa,a zivot je prepun paradoksa,prepun neobjasnjivih „nenormalnih” pojava.
Nema velike ljubavi bez velike mrznje i obrnuto.Koliko samo to deluje nelogicno,a ipak je tako.
Sto je veca ljubav bila,posle kod sukoba biće veca mrznja.
i na nivou nas jedinki i globalno,zivot ide sa redom patnje,pa sa redom blagostanja uslovno receno.
Danasnji svet,posebno nas zapadni deo,trazi i treba jednu veliku patnju.Trebamo jednu veću patnju na globalnom nivou,da bi bili nešto bolji i srećniji.U toj patnji bi možda nestalo mnogo vise zivota nego u Drugom svetskom ratu,ali cena se uvek mora platiti.
Covek koji je patio,taj ima mnogo vece sanse da bude plemenitiji nego onaj ko je živeo u raskosi i ko se razmazen otezao u svili i kadifi.
toplap
(Neumorni)
06. август 2010. у 14.21
Obojica ste u pravu...

Dva puta sam se razvosdio...
... u oba slučaju su me žene javno izjavljivale da me mrze...

Naprotiv, ja sam ih postovao i voleo na poseban način - one su bile majke moje tri dece...

Lako je mrzeti ili bilo kako to formulirali...

Ja ih volim jer postujem sebe!
Povratak_otpisanih
(KK)
07. август 2010. у 03.58
„Covek koji je patio,taj ima mnogo vece sanse da bude plemenitiji nego onaj ko je živeo u raskosi i ko se razmazen otezao u svili i kadifi.”

Pazi ove generalizacije. Prepun je svet ovakvih koji nam pune glave raznim stereotipima koji veze blage nemaju sa realnoscu. Najveci problem kod ljudi je sto uporno i neprekidno umišljaju da je istina negde tamo u nekim oblacicima koji kad se pojave iznad njihovih glava jasno i precizno projektuju tu „istinu” u njihovoj svesti.

Svaki covek, ako je razuman( a valjda jeste, čemu nam sluzi inteligencija?) treba da učini sve sto je u njegovoj/njenoj moći da u svakom trenutku, na svakom mestu i koliko je god to moguće spreči patnju. Patnja je na zalost u vecini slučajeva neizbezna u ovakvom svetu a i u velikom procentu nezavisna od delovanja samih ljudi, ali onoliko koliko možemo(a možemo, i zato i imamo konstantni napredak nauke, medicine i mnogih drugih delatnosti koje karakterisu savremenu CIVILIZACIJU) moramo da je ublazimo ili eliminisemo.

Patnja je direktni generator zla, frustriranosti, mrznje i depresije. Ljubav je samo jedan oblik borbe protiv patnje, ali se ona ne može dozvati po potrebi, na zalost.
kockasti
07. август 2010. у 06.37
Slažem se sa KK, patnjom pokušavati dostici plemenitost je apsolutan apsurd. Nesvestan racio tu može i naći neku logiku, ali patnja proizvede mnogo više gneva, revolta i zla, nego bilo čega drugog. I ljudska istorija pokazuje da je plemenitost nakon patnje kratkog veka. Pomak u svesti i svesnosti ljudi je ono sto je potrebno, ali obzirom da od kamenog doba pa do danas nekog većeg pomaka nije bilo - i ova opcija je iluzorna. Tempo zivota je prebrz, naše drustvo nam namece percepciju i valorizaciju ovog sveta koja nas sve vise otuđuje i unesrecuje, od čega čovek današnjice prodivljava. Bez pomaka u svesti ljudi ne vidim drugu opciju do propasti ovde civilizacije, što je već i uzelo maha, ako pogledamo svet oko sebe.
Dovlaa
07. август 2010. у 16.22
Ja nisam napisao da patnja svakome i uvek donosi prosvetljenje.Glupan će ostati glupan ma koliko patio,ili ma koliko živeo udobno.
Kao sto patnja pomaze pesniku,ali to ne znači da svako u nevolji postaje Homer.
Ja sam davno prosao tu bolest,koju sad imaju neki koji ovde pišu a da i ne znaju šta je filozofija.Melju nešto tek da usta ne budu prazna.A bolje je cutati o onom što ne poznajes.
Za ove godine naucio sam bar nešto o filozofiji,da ne budem laik bas.
Dok oni koji nemaju pojma ni šta je filozofija,prosipaju ovde kritike.No ja to razumem jer sličan put sam i ja prosao.
Kao sto sredovecni ljudi znaju da se cude omladini,da ih kritikuju,a zaboravljaju da su i oni nekad takvi bili.
Što se tiče komfora zivota, nikad se uduobnije nije živelo,nikad covek nije tako uspesno izbegavao muke,patnje i nevolje kao danas.To je omogućila nauka i napredak civilizacije,pa ipak covek je danas možda vise nego ikad nezadovoljan,nesrecan,besan i zao.Sto samo potvrdjuje da smanjenje patnje i povecanje udobnosti ne donosi potpunost.
Jedna od gresaka coveka danas ali i ranije,jeste to što se po svaku cenu izbegavaju patnje,što se uvek bira onaj laksi put.
Plemenitost posle patnje jeste kratkog veka,ili ne trajna,ali to samo potvrduje neophodnost patnje.Ona nam treba za neku novu nadahnutost.Udobnost coveka razmazi,čini ga slabim,lenjim,nekreativnim.
Udobnost i raskalasnost su svetu doneli mnogo vise nesrece,bede i krvi nego patnja.Ako pogledamo hronologiju propasti velikih imperija:Rima recimo,Vizantije,Turskog carstva...,možemo zapaziti da su te imperije ojacale kad su bile u najvecim nedacama,a da su propadale posle osvajanja i vekova provedenih uzivajuci u plodovima osvajanja,baskareci se na lovorikama prethodnih uspeha.Tako uzivajuci oni su postali slabi,neotporni pa su logicno postali plen drugih.
Jevreji zato danas i jesu tako mocni,drže svetski kapital a već par vekova daju velikane na polju duhovnih nauka,ali i u naukama generalno.A sve zato što su oni u patnji vise od dva milenijuma,preoterivani su u klani zbog Hrista ali i pre Hrista zbog svoje posebnosti.

Neka svako preispita kada je najsrecniji bio u zivotu.Uglavnom tom medenom mesecu zivota je prethodio los period.Patnja i sreća su vezani i moraju se smenjivati,jedno drugo pokretati.
I prakticno je nemoguće postojanje samo jednog.
Napredak nauke i civilizacije neće smanjiti nevolje.Taj napredak otkloni deset problema i bolesti ali donese neke nove nevolje za koje ranije nismo ni znali.
Ima jedna anegdota kako je prost covek iz Engleske hvalio napredak nauke u ono toba kad se pojavio prvi telefon.Hvali on tako telefon jer eto može da se cuje sa sinom koji je otisao da živi u Ameriku.Otac tuzan sto mu je sin daleko ali hvali nauku jer se pojavio telefon.Ali se uz njega nasao prijatelj koji mu sasu u brk da je ta nauka i zasluzna sto mu je sin otisao tako daleko,jer da nauka nije napravila prekookeanske brodove ni njegov sin ga ne bi napustio.
Nema velike sreće i zadovoljstva bez velike patnje,bas kao sto sam napisao da sto je veca ljubav bila biće i veca mrznja između muza i žene kad brak pukne.

Awake
(slikar)
08. август 2010. у 10.48
Povratak_otpisanih
(KK)
07. avgust 2010. u 03.58

****„Covek koji je patio,taj ima mnogo vece sanse da bude plemenitiji nego onaj ko je živeo u raskosi i ko se razmazen otezao u svili i kadifi.”

...

Patnja je direktni generator zla, frustriranosti, mrznje i depresije. Ljubav je samo jedan oblik borbe protiv patnje, ali se ona ne može dozvati po potrebi, na zalost.****
.
.
.

Patnja je osjećanje da TI, ono što doživljavaš kao iZRAZ 'Sebe' (mogućnost, potencijal POSTAJANJA) nisi realizacija onog što istinski želiš da budeš.

.

Patnja nije generator isto tako, već je patnja POSLEDICA razilaženja Iskustava Bića koje JESI sa svojim Iskonskim Namjerama.

KO onda pati u svemu ovome???

Čovjek?

Duša čovjeka?

Ni jedno ni drugo.

Biće, koje je razapeto na 'krstu' (između onoga što čini i onoga čemu teži) pati...jer je zakovano u mjestu koje ne vodi samo-realizaciji. Ovaj 'krst' (presjek dva puta) razapinje Biće između Sebe koji osjeća da JESTE i Sebe koji je stvoren kroz Ubjeđenja, dakle Sebe koji se razvija u suprotnom pravcu od onoga koji osjeća da JESTE.

Razapetost je zbunjenost Bića koja se projektuje kao IZRAZ patnje u Iskustvu Sebe...u čovjeku.

Jedino kada se čovjek (Biće koje ga čini čovjekom) ODLUČI kojim putem želi da ide (izabirajući samo JEDAN PUT) on eliminiše patnju iz ove formule iz koje izrasta kao sopstvena projekcija, kao doživljaj Sebe.

Ljubav je put ka samo-realizaciji, ka realizaciji Namjera koje Biće koje JESMO BIRA za Sebe iz Sebe.

Ljubav se 'ne doziva po potrebi'...LJUBAV je realizacija Principa BEZUSLOVNOG DAVANJA.

Kada Biće u Sebi realizuje ovaj Princip...ono je ispunjeno LJUBAVLJU (ono JESTE LJUBAV).
Odatle, realnost koju Sebi projektuje predstavlja ekspresiju tog Principa.

U toj eksperesiji Sebe kao takvog, Biće se osjeća JEDNIM sa svim postojanjem a njegova plemenitost postaje čist IZRAZ te eksperesije.

Zato mnogi koji u sebi nemaju realizovan ovaj Princip nemaju nagon za plemenitošću i jedino žele više i više za sebe...bez obzira na način kako da do toga dođu.

Oni, kao takvi (ukoliko realizuju svoj put koji vodi OD Iskonskih Namjera) ne osjećaju PATNJU dok se projektuju u izraz Sebe kao takvih...jer su se potpuno odvojili od svojih Iskonskih Namjera te im njihov 'PUT' predstavlja JEDINI PUT, jedini IZRAZ...dakle, oni ne doživljavaju PATNJU, kako svoju tako ni patnju drugih, jer nisu razapeti na tom krstu (totalno su odvojeni u suprotnost).

Oni, koji su pak razapeti na 'krstu' su oni koji nisu ni 'tamo ni ovdje'.

Razlika između jednih i drugih je u razumijevanju Svog POSTAJANJA sa ostatkom POSTAJUĆIH Iskustava JEDNOG-ISTOG POSTOJEĆEG Bića.

Dakle, razlika je u Svjesnosti o Sebi.

Svjesno Biće se vraća svojim Iskonskim Namjerama i takođe, ne doživljava patnju kao IZRAZ Sebe...ali za razliku od onih koji nemaju Razumijevanja za druge, ovi (Svjesni) se u potpunosti predaju u službu drugima dok pri tome ne zanemaruju ono što oni JESU nitii Iskustva koja žele da prožive.

Uistinu, ono što SVI i SVE JESMO je usađeno u Duši svakoga od nas i jedino može da se realizuje kada Biće postane Svjesno te Duše (tih Namjera).

Awake.
Awake
(slikar)
08. август 2010. у 21.57
Hvala, ticesmikazes, na tome što razmišljaš o mom slučaju...:)

Ipak, nije do tebe da sudišo meni (mada možeš ako hoćeš, kao što već i činiš), niti je do mene da sudim o tebi...sud je ono što je suvišno u relaciji među ljudima.

Na sud se oslanjamo kada nemamo povjerenja u svoje ili pak u namjere onog drugog prema kome se odnosimo.

Otvorena razmjena ZNANJA i Iskustava je već nešto drugo...trebalo bi da bude davanje.

Dakle, davanje a ne sud.

Davanje suda :) je osuda...SVIJEST ne sudi...SVIJEST je ZNANJE o Sebi i jedino što želi jeste da dijeli Sebe sa 'drugima' (sobom).

Awake.
anitsirk
(U-tubing)
12. август 2010. у 20.28
Lepo, lepo. :)
Dovlaa
13. август 2010. у 18.26
Awake(Ljubo) je promasio forum.Njegovo pisanije nije filozofija i može ga postaviti na forumu religija ili negde na sektasenju.
Najvredniji covek najviše i pati.Naravno kad pominjem patnju ne mislim na onu vrstu patnje koja je prisutna kod proste svetine a koja se ogleda u pacenju zbog zeljivosti,zbog neostvarenja materijalne alavosti,propalih nada i ambicija.

Nouri
13. август 2010. у 21.59
„Najvredniji covek najviše i pati.”

Slazem se sa ovim uglavnom, Dovlaa, mada, patnja može da se zameni i (sa) vrednim i plodnim radom, i, kao sto postoje plodne i neplodne patnje, tako je isto i sa radom,.. (bas) kao sto ti rece...
Dovlaa
14. август 2010. у 03.04
Onda ti ne razumes na koju patnju ja mislim.Patnja o kojoj pišem nema veze sa tim plodnim radom koji pominjes i ona nema veze sa njim.
Samo podji od one cuvene Sokratove „ko uvecava svoje znanje,uvecava svoju patnju”.
E onda se nadovezi i razmisli zašto znanje uvecava patnju,kakvo je to znanje,kakva je to patnja,za čim se pati u tom slučaju.
Znaci ja ne mislim na one trivijalne patnje;zato što je neko teško bolestan,izgubio devojku,razveo se,umro mu neko drag,izgubio posao,doziveo saobracajni udes,krivo optuzen,.. itd.
Nouri
14. август 2010. у 04.48
Dovlaa ne znam, to moras da pitas Michelangela...
kockasti
14. август 2010. у 16.31
Dovlaa: „Awake(Ljubo) je promasio forum.Njegovo pisanije nije filozofija i može ga postaviti na forumu religija ili negde na sektasenju...”

Svako vidi onoliko koliko može da vidi, a ogorčenost i zajedljivost su osobine koje otkrivaju slabovide.
Dovlaa
14. август 2010. у 17.16
Hoće to kockasti tako.Ko primeti da govno smrdi,taj nema moći da shvati da govno zapravo mirise.
analitico
(karikaturista)
20. август 2010. у 13.31


Prvo i najupecatljivije u mome karakteru je DA NE POZNAJEM MRZNJU i verovatno sam i zbog toga delimicno kao ptica; lagan i bez osecaja pritiska..

Međutim mrznja i bes ne bi terbale imati mnogo dodirnih tacaka, bar kad pricam o licnom vidjenju istih.

Ja mogu biti besan na sve sto proizvodi glupost - „glupsonstvo”, ali da budemo prisebni, NE PRICAM O NEINFORMISANOSTI ILI O NEOBRAZOVANJU.
Mislim uglavnom na one kod kojih je mozak „lenj” i koji ignorisu logiku.. koji se ne znaju osvrnuti oko sebe i POSEBNO MISLIM NA ONE KOJI NE želE SHVATITI DA MEDALJON IMA DVE STRANE. A OPET, NAJEXTREMNIJE SAM PROTIV ONIH KOJI IGNORISU DRUGU STRANU MEDALJONA BEZ OBZIRA STO ZNAJU DA ISTA POSTOJI. (nazalost mislim da smo mi Srbi tu bez premca). :(

Besan sam ili bolje reci opasan sam za sve one koji na bezobrazan način tlace i iskoristavaju drugoga sa prethodnom kalkulaciom.

Moram prestati, jer evo mogla bi me spopasti bes samo na pomisli na svakodnevna iskustva NEljudi.

ps

I još nešto: Volim sve ljude sveta, mada oni dolaze tek na treće mesto; najviše volim biljke, zivotinje pa tek onda ljude.

Možda za vas deluje preterano, ali kad covek zeljom nauci pevati biljkama i „pricati” sa njima..kad im za svaku kap vode pri zalevanju trazi Blagosov od dragog Boga, e onda ćete možda uvideti i neke drugu stranu „medaljona” zvani „analitico.” :)

Pozdrav svim ljudima planete.
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Oil Diffuser Bracelets?
.